Moskovska kraljica i car Tataran

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Moskovska kraljica i car Tataran

0001 Knjigu piše rusijska kraljica,
0002 Te šalje caru u Stanbola:
0003 „Ču li mene, care od Stanbola,
0004 U tebe su do tri dobra moja
0005 Carevine, moje dedovine —
0006 Prvo dobro, care Sulemane,
0007 Zlatna kruna Dušana Stevana,
0008 Štono ste je, care, preoteli
0009 Od Lazara na polju Kosovu;
0010 Drugo dobro krstata barjaka
0011 A slavnoga cara Konstantina,
0012 Štono si ga, care, preoteo
0013 Kad si bijel Stanbol osvojio
0014 I slavnoga cara pogubio;
0015 Treće dobro, care Sulemane,
0016 Ta odeždu svetoga Jovana
0017 Kad si sveto mesto osvojio
0018 I bijele crkve razorio.
0019 To ćeš mene, care, opraviti
0020 Nalijepo u zemlju Moskovsku,
0021 A i ja ću tebe darivati,
0022 Lijep ću ti peškeš opraviti —
0023 Navešću ti na more đemiju,
0024 Na đemiju od zlata džamiju
0025 I munaru da ti odža viče,
0026 Te se šnjime tvoji Turci diče;
0027 Od zlata ću mesec načiniti,
0028 Turiću ga na vrhu na džamiju,
0029 A u njega alem kamen dragi
0030 Da ti vidi odža na munaru
0031 U ponoći kao usred podne.
0032 Ako l’ mene, care, ne opraviš
0033 U Rusiju do tri dobra moja,
0034 Kunem ti se Bogom istinijem,
0035 Pokupiću silovitu vojsku,
0036 Svu ću tebe zemlju osvojiti,
0037 Oteću ti do tri dobra moja,
0038 Makar moju krdisala vojsku!”
0039 Kad kraljica knjigu nakitila,
0040 Nabrzo je caru opravila;
0041 Knjiga dođe ka Stanbolu gradu
0042 Na koljeno caru Sulemanu.
0043 Kada care sitnu proučio,
0044 On kraljici drugu napisao:
0045 „O gospođo, moskovska kraljice,
0046 Ako tražiš do tri dobra tvoja,
0047 U men’ nisu do tri dobra tvoja,
0048 Već su oni u zemlji Tatarskoj,
0049 U onoga cara Tatarana,
0050 On je onda dobra osvojio,
0051 A mene je zemlju poklonio!”
0052 To kad čula gospođa kraljica,
0053 Ona sitnu knjigu napisala,
0054 Te je posla u zemlju Tatarsku
0055 Na koljeno caru Tataranu:
0056 „Kurvo jedna, care Tatarane,
0057 Evo mene kažu prijatelji
0058 Da ti kriješ do tri dobra moja —
0059 Zlatnu krunu Dušana Stevana,
0060 I odeždu svetoga Jovana,
0061 Krstat barjak cara Konstantina,
0062 Štono ste ih, care, zadobili
0063 Kad ste srpsko carstvo osvojili.”
0064 A kad caru sitna knjiga dođe,
0065 Te vidio što mu kraljica piše,
0066 Na knjigu se grotom nasmijao,
0067 A kraljici drugu napisao:
0068 „O knjeginjo, moskovska kraljice,
0069 Istina je što ti ljudi kažu,
0070 U mene su sva tri dobra tvoja,
0071 Ali jesam na sablju oteo,
0072 Pa ih ne dam, gospo, bez junaštva
0073 I bez krvi mojije Tatara,
0074 No ako ti stalo za dobrima,
0075 A ti kupi silnu tvoju vojsku,
0076 Ajde šnjome u primorje ravno,
0077 Pokraj mora u polje Crnjevo,
0078 Da sabljama dobra dijelimo,
0079 Pa ako ih otmeš na megdanu,
0080 Kao i ja na polju Kosovu,
0081 A ti nosi u zemlju Rusiju,
0082 Šnjima diči tvoju Moskoviju!”
0083 Kad kraljici sitna knjiga dođe,
0084 Te videla što joj Tatar piše,
0085 Na knjigu se mlada nasmijala,
0086 Pa četiri sitne napisala.
0087 Prvu sitnu knjigu nakitila,
0088 Te je šalje lomnoj Gori Crnoj
0089 Na junaka Petrović’ vladiku:
0090 „O moj brate, Petrović’ vladika,
0091 Kako tebe sitna knjiga dođe,
0092 Brzo razvij krstate barjake,
0093 Pod nji kupi po izbor junake,
0094 Skupi brate dvanaest iljada
0095 Crnogorca ljuta ubojnika,
0096 Ajde šnjima gradu Dubrovniku,
0097 Te uvezi vojsku u đemije,
0098 A izvezi u polje Kijevo,
0099 Tu ćeš mene dočekat’, vladiko!”
0100 Drugu sitnu knjigu nakitila,
0101 Te je šilje od Beča ćesaru:
0102 „Prijatelju, od Beča ćesaru,
0103 S ljutom sam se zavadila gujom,
0104 Sa prokletim carom Tataranom,
0105 No pošlji mi trideset iljada
0106 I pred njima Laud’ generala,
0107 Neka ide s vojskom na Kijevo,
0108 Tu će nam se vojske sastanuti!”
0109 Treću knjigu beše opravila
0110 Svom sestriću od Leana kralju:
0111 „Moj sestriću, od leana kralju,
0112 Ti pokupi tvoju silnu vojsku,
0113 Povedi mi trideset iljada,
0114 Moj sestriću, Lea i Poljaka,
0115 Ajde šnjima na polje Kijevo,
0116 Tu, sestriću, da se sastanemo!”
0117 A četvrtu knjigu opravila
0118 Slugi svome, starcu Suvarovu,
0119 „Slugo moja, starče Suvarove,
0120 Dede pusti po zemlji kurire,
0121 Nek’ se kupe vojske u gomile,
0122 Pa nek’ idu na polje Kijevo!”
0123 Kad kraljica knjige rasturila,
0124 Ona zove mlada Kutuzova:
0125 „Ađutante, vjerna slugo moja,
0126 Ded iznesi krstate barjake,
0127 A pozovi kozake junake,
0128 Ajde šnjima na polje Kijevo,
0129 Ja ću poves’ aznu i džebanu
0130 I topove, tvrdu municiju,
0131 Tu će nam se vojske sastanuti!”
0132 Mili Bože, da čuda velika,
0133 Kad se krenu gospođa kraljica
0134 S vojskom svojom na polje Kijevo,
0135 Te razape po polju čadore
0136 I pobode u zemlju barjake!
0137 Malo bilo, zadugo ne bilo,
0138 Al’ eto ti Petrović’ vladike
0139 I sa šnjime mladi Crnogorci,
0140 Da je, kažu, dvanaest iljada,
0141 Da ko broji, i više bi bilo!
0142 Lijepo ga dočeka kraljica,
0143 Namesti mu na odmorak vojsku,
0144 A dade im rane izobilno.
0145 Zatim malo vreme postojalo,
0146 Al’ eto ti starca Laudana
0147 I on vozi vojsku od ćesara,
0148 Na prijepis trideset iljada,
0149 Sve katane Srba i Mađara.
0150 Kad ga viđe gospođa kraljica,
0151 Daleko ga mlada susretnula,
0152 Na dobro ga mesto namestila,
0153 A bolje mu vojsku ugostila.
0154 No kad jutrom sunce ogranulo,
0155 Al’ eto ti od Leana kralja,
0156 Vodi vojsku Lea i Poljaka
0157 I Kalmuka, na glasu junaka.
0158 Bože mili, čuda velikoga,
0159 Kad kraljica opazi sestrića,
0160 U ravnu ga polju susretnula,
0161 Pa ga ljubi u bijelo lice,
0162 A on tetku u desnicu ruku;
0163 Povede ga pod šatora svoga,
0164 Ugosti ga punčom i šećerom,
0165 A posluži vinom primorskijem.
0166 Taman sede gospođa kraljica,
0167 A udriše svirke i bubnjevi,
0168 Zasjaše se zlaćeni barjaci —
0169 Eto sluge, starca Suvarova,
0170 I on vodi kraljičinu vojsku;
0171 Mlogo starac, kažu, sakupio,
0172 Sakupio tri stotin’ iljada,
0173 I pred njima slavne kapetane
0174 I na glasu silne generale,
0175 Pa ih starac lepo uredio
0176 I kraljici pred oči stavio.
0177 Kad videla gospođa kraljica,
0178 Ona viknu te itre telale,
0179 A telali po vojsci carevoj
0180 Da se diže silovita vojska
0181 Iz Kijeva u primorje ravno,
0182 Na Crnjevo na polje široko,
0183 Pred Turčina cara Tatarana.
0184 A kad čula slavna silna vojska,
0185 Željna vojska boja sa Turcima,
0186 Te se oma na put opremiše,
0187 Dobro stupa niz primorje ravno
0188 Dok izađe na polje Crnjevo,
0189 Te kraljica ustavila vojsku.
0190 No da ti je okom sagledati
0191 Kurvu jednu, cara Tatarana,
0192 Beše prije sakupio vojsku
0193 I došao na polje Crnjevo,
0194 Tvrđe, kurva, mesto uvatio,
0195 A prije se na boj namestio!
0196 No kad dođe gospođa kraljica,
0197 Oma njemu sitnu knjigu piše:
0198 „Čuješ li me, care Tatarane,
0199 Daj opravi do tri dobra moja
0200 Da ne lomim konja ni junaka,
0201 Da ne činim krvi od Turaka!”
0202 No da vidiš cara Tatarana
0203 Gde kraljici ’vako otpisuje:
0204 „Ne budali, moskovska kraljice,
0205 Ti ne žali mojije Turaka,
0206 Ni na glasu Tatara junaka,
0207 Nego udri kad je tebe drago!”
0208 Tako stade tri bijela dana;
0209 Kad četvrto jutro osvanulo,
0210 Uranila gospođa kraljica,
0211 K sebe zove slavne generale
0212 I sestrića, od Leana kralja,
0213 Te se sastra rusijska gospoda
0214 Pod šatorom gospođe kraljice.
0215 Taman sede gospođa kraljica
0216 Sa gospodom riječ govoriti,
0217 Stade rika tatarski atova,
0218 Iznenada udariše Turci,
0219 Te kraljici vojsku zabuniše.
0220 Turci biju, nimal’ ne prestaju,
0221 Na šatore juriš udaraju,
0222 U bjegstvo joj vojsku okrenuše
0223 I šatora njena opkoliše,
0224 Đadijahu, brate, da zarobe
0225 Gospođicu, moskovsku kraljicu,
0226 Da ne beše Petrović’ vladike.
0227 Prije malo vojsku probudio,
0228 Pa se šnjome beše podigao
0229 Da ogleda polja pokraj mora,
0230 Gde bi svoju namestio vojsku,
0231 A kad viđe tursku prijevaru,
0232 A on viknu silovitu vojsku:
0233 „Srbi deco, mladi Crnogorci,
0234 A na pomoć gospođi kraljici!”
0235 A kad čuli mladi Crnogorci,
0236 Da je tebe bilo pogledati
0237 Kako tanke puške spopadoše,
0238 A u tursku vojsku upadoše,
0239 Rastisnuše Turke na buljuke,
0240 I na njine lake dževerdane,
0241 Te im grdne zadadoše rane.
0242 Kad viknuše Srbe i Madžare,
0243 Ćesareve po izbor katane,
0244 Rasteraše od šatora Turke,
0245 Izbaviše gospođu kraljicu.
0246 A viknuše u vojsku telali,
0247 A udriše srbi i Madžari,
0248 S drugu stranu Rusi i Poljaci
0249 I kozaci, na glasu junaci,
0250 S treće starne, brate, udario,
0251 Udario od Leana kralju
0252 Sa Leanci i silni Kalmuci,
0253 I s četvrte mladi Crnogorci
0254 I pred njima Petrović vladika,
0255 Dokle tursku zabuniše vojsku,
0256 U begstvo je, brate, obratiše
0257 I u sinje more nateraše.
0258 Mili Bože, čuda velikoga,
0259 Đe Crnjevo u krv ogreznulo,
0260 A od vojske cara Tatarana,
0261 Što mu bjeu bijeli šatori,
0262 Sve se beše u krv umrljalo
0263 I u sinje more pretvorilo.
0264 Što mu vojske od sablje uteče,
0265 To s’ okrenu niz to polje ravno,
0266 A niz more ka Azovu gradu.
0267 Ugleda ih starče Suvarove,
0268 Pa podviknu Lea i Poljaka,
0269 I kozaka, na konju junaka,
0270 A sa njima Srba i Madžara
0271 I pred njima Laud’ generala,
0272 Te niz more okupiše Turke,
0273 Te se živom vatrom poteraše
0274 Po megdanu tamo i ovamo.
0275 Tu se prosu krvca od Turaka
0276 Kao grozna kiša od oblaka,
0277 Tu pogibe trideset vezira
0278 I šezdeset iljada Turaka,
0279 A trideset živi uvatiše,
0280 Na prijepis carski aznadara
0281 I dvadeset mladi tevdedara,
0282 Svu carevu aznu uvatiše,
0283 Sva tri dobra svoja povratiše,
0284 A u boju cara Tatarana
0285 Pogubiše kao magarana,
0286 Azova mu tvrda osvojiše
0287 I Braila odsvud opkoliše,
0288 Te ga biše tri bijela dana,
0289 Četvrti ga na juriš uzeše
0290 I kraljici knjigu opraviše.
0291 ’Vako piše starče Suvarove
0292 Gospođici rusijskoj kraljici:
0293 „Ja tu bil i Brail osvoil!”
0294 Pa s’ odatle starac podignuo
0295 I na Krma grada udario,
0296 Te i njega starac osvojio
0297 Na veselje gospođi kraljici;
0298 Sve tatarsko primorje dobiše,
0299 A zdravo se doma povratiše.
0300 Lijepo ih dočeka kraljica,
0301 Dariva im krstate ordene,
0302 A sokolu Petrović’ vladici
0303 Na zemlju mu ukaz učinila
0304 Na godinu dvanaest iljada
0305 Sve žutijeh u zlatu dukata.
0306 Neka znadu po svetu krajine
0307 Što će reći Moskovija ravna —
0308 Nije lasno šnjome vojevati
0309 Nit’ ko može boja učiniti!



Izvor[uredi]

SANU IV - Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1974.