[More, zadade se t’man oblak]
More, zadade se t’man oblak.
More, toj ke beše t’man oblak,
već toj beše silna vojska
od Leskovca do Ristovca.
Pred vojsku je Isen Fera, 5
Isen Fera, Šev Preševa.
Oni tegliv belo Žbevce,
belo Žbevce na Negovce.
Pravo tegliv za Bilaču,
za Bilaču sred čaršiju. 10
Tuj nađoše čojbašiju,
čojbašiju, juzbašiju.
Progovara Isen Fera:
„Čuješ li me, čojbašijo,
čojbašijo, juzbašijo, 15
gde je kuća Agušova?“
Progovara čojbašija:
„Tamo gore, Isen Fera,
Isen Fera, Šev Preševa,
tamo gore u čaršiju, 20
u čaršiju do džamiju.“
Pa se diže silna vojska,
silna vojska, sve sejmeni.
Blokiraše del-Aguša:
na kapije bimbašije, 25
na pendžera Isen Fera,
a na vrata Šev Preševa.
Spazila gi Agušica,
Agušica, Garčinica:
„Dig’ se, dig’ se, Aguš-ago, 30
tvoja kuća sardisana,
sardisala silna vojska.
Kude su ti t’nke puške,
ja da punim, ti da gađaš?“
„Čuj ovamo, Agušice, 35
dosta sam se puške nafrljaja,
dosta sam se konji najanaja,
dosta sam se žene naljubija,
more, plače Pčinja sirotinja!
Lele, će se dajem i predajem! 40
Čuješ li me, Isen Fera,
Isen Fera, Šev Preševa,
dajte mene tvrdu besu,
da ne idem kroz čaršiju.
Svi će Turci da me žaliv, 45
a Srbi će da se sitiv!“
Dadoše mu tvrdu besu
da ne idev kroz čaršiju.
Pa ga vodiv više selo,
više selo na Negovac. 50
Otkaraše belo Vranje,
belo Vranje kod Morave.
Kod Morave suva vrba,
suva vrba i konopci,
i pod njuma crni Ciga, 55
da obesi del-Aguša.
I tuj sedi turski paša:
„Čuj ovamo, del-Aguše,
što te pitam da mi kažeš:
koliko si utepaja, 60
utepaja i zaklaja?“
„Čuješ li me, turski pašo,
do sada sam utepaja,
utepaja i zaklaja
devedeset devet ljudi, 65
a stoti je crni Ciga.“
Diže nogu deli-Aguš,
te udari Ciganina.
Mrtav pade crni Ciga.
