Moravički epitafi: Kušići

Dodaj veze
Izvor: Викизворник

Moravički epitafi: Kušići su prepisi tekstova uklesanih na krajputašima i kenotafima u selu Kušići (Opština Ivanjica).


Krajputaš Pavlovićima – Nikoli (†1915) i Obradu (†1916) (pored puta Ivanjica-Javor)

Spomen
NIKOLE PAVLOVIĆA
iz Kušića
koi je časno i pošteno
poživijo 59. g.
a umro 30-og novembra 1915. god.
Bog da mu dušu prosti
i sina mu
OBRADA
kao vojnika II čete I bataljona 1-og puka
koi je kao borac poginuo u 1916. god.
u 27. godini svog života.
Ovaj spomen podiže mužu i sinu Petra
i sna svekru i svom mužu Milorada
i unuk-sin Milosav.


Krajputaš braći – Mihailu Petronijeviću (†1914), Mijailu Boškoviću (†1913) i Dušanu Boškoviću (†1916) (pored puta Ivanjica-Javor)

Da bi se stvorila
naša velika i ujedinjena država
dala sam sve što sam imala,
ono što mi je najmilije
— moja tri sina:
MIHAILA PETRONIJEVIĆA
koi kao žand. Kaplar
Podrinskog žand. Odreda
ordonans štaba Drinskog
i umro 1. januara 1914. god.
u (...)
MIJAILA BOŠKOVIĆA
koi kao redov 3. čete 1. bat. IV peš. Puka
umre od kolere juna 1913. g. u Velesu,
i
DUŠANA BOŠKOVIĆA
koi kao redov 3. čete II poz.
poginu na Solunskom frontu
septembra 1916. god.
Oni svi trojica
dadoše svoje mlađane živote
za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda
i ostaviše svoje kosti na bojnom polju
a mene ostaviše samu samohranu
da ih oplakujem dok sam živa.
Ovaj biljeg koji ću umesto moja 3. Sina
gledati za kratko vreme mog života
podiže im od ušteđene invalidske potpore
majka Sinđa ud. iz Deretina
1921. g.


Krajputaš braći Racić – Vukoti (†1914) i Radojku (†1915) (pored puta Ivanjica-Javor)

Spomen umrlih ratnika
braće RACIĆA.
VUKOTE
vojnika 7-me brdske baterije
Drin. artilj. Puka
hrabrog borca protivu neprijatelja
Turaka i Bugara
koji je odlikovan za hrabros,
a umro 7. maja 1914. god.
u 28. god. svog života,
u Krivoj Palanci u Makedoniji
i rođenog mu brata
RADOJKA
vojnika 1. čete 1. bataljona 13. p. puka
koji umre 5. febr. 1915. god.
u 20. godini u Štipu.
– Sinovi biv. Save Racića
iz Deretina.
Spomen ovaj podiže im
ožalošćena majka Stanojka
i brat od strica Đurđe,
sestre Rosa Stanka i Stanica.


Krajputaš Ljubisavu Dabovići (†1876) i njegovom sinčiću Novici (†1876) (pored puta Ivanjica-Javor)

Znak ovaj pokazuje telo pokojnoga
LjUBISAVA DABOVIĆA
iz Kušića
bivšeg vojnika 1-ve kl. Bataliona
Moravičko Užičke brigade
koi je u 21. god. života svoga
za slavu i slobodu naroda srbskog
hrabro boreći se protiv Turaka
poginuo u borbi na Kalipolju
24. junija 1876. god.
Bog da mu dušu prosti,
i sin njegov
NOVICA
od 3. g. Umre
12. avgusta 1876. god.
Biljeg ovai podignuo
edinom sinu i unuku
Nikola Dabović
sa snaom Anđelijom.


Krajputaš nepoznatom vojniku (†1876) (pored puta Ivanjica-Javor)

(...)
bataliona Moravičko Užičke brigade
koi je u 24. god. Života
svog pod Vladom Knjaza Milana Obrenovića IV-og
za slavu i slobodu naroda srbsko
hrabro boreći se protiv Turaka
poginuo u bitki na Kalipolju
24. junija 1876. god.
Izradio Mijailo Popović
iz sela Svještice.

(Spomenik je prelomljen i nema gornje polovine sa imenom pokojnika.)


Krajputaš nepoznatom vojniku (†1876) (pored puta Ivanjica-Javor)

(...)
za krst časni i slobodu zlatnu
boreći se s Turcima
21. avgust. 1876. g.
na Kušićima poginuo.
Nikola je bio čovek
koga svaki njegov prijatelj
i poznanik morao oplakati
a rodom iz Kožani od Bitola.
Ovaj spomenik podiže mu
supruga Todora
i sinovac ego Nikola.

(Spomenik je prelomljen i nema gornje polovine sa imenom pokojnika.)


Krajputaš braći Veđić – Milanu (†1915) i Velisavu (†1923) (Veđića česma, pored puta Ivanjica-Javor)

Braća VEĐIĆI.
MILAN
iz Kušića
vojnik 13. Kadrovačkog puka
umre u svoi 21. god.
u Prilipu od ratnih napora
25. februara 1915.
i brat
VELISAV
vojnik 31. Kadrovačkog puka
mitraljeskog odelenja.
On umre u 21. godini
u Zagrebu 5. februara 1923. god.
Bog da im dušu prosti.
Spomen podižu majka Ivka,
braća Mijailo Milomir
sna Ljubica i sinovica Milja.


Krajputaš Milivoju Veđiću (†1914) (Veđića česma, pored puta Ivanjica-Javor)

Spomen
MILIVOJA VEĐIĆA
iz Kušića
vojnika 4. Puka II poziva
pogibe boreći se sa Austrijancima
za slobodu i otadžbinu
avgusta 1914. god.
u (...)
Spomen podiže sinovac Strain
i zet Sava Zečević.


Krajputaš Radosavu Ranđiću (†1913) (Badnjina, pored puta Ivanjica-Javor)

Spomen
RADOSAVA RANĐIĆA
iz Kušića
kadrovskog kaplara 2-ge čete 1-og bat. II-og puka
koji učastova u svima borbama sa Turcima
a pogibe od prokletih Bugara
pred Štipom 17. juna 1913. godine
u najlepšem cvetu svoje mladosti u 23. god.
Ovaj spomen podiže
otac Živojin i brat Milivoje.


Spomenik Miloju Stameniću (†1915) (Basare, na groblju)

Spomen
MILOJA STAMENIĆA
iz Kušića
koji poživi 37. god.
a pogibe 7. 9. 1915. g.
na položaju Kosmaju
u borbi protiv Austrije,
kao vojnik II č. I b. III peša. II poz.
Spomen podigoše mu
majka Vasilija
žena Stanisava
ćerka Koviljka i Stojka
sa pomoću (...)


Spomenik Dragomiru Basariću (†1916) (Basare, na groblju)

Ovaj studeni spomen
pokazuje večnu uspomenu
i vrline hrabrog srpskog vojnika
i kaplara II poziva
DRAGOMIRA BASARIĆA
koi požive 32. go.
a pogibe na Solunskom frontu
1916. god.
za krs časni i slobodu Srbije
a na preveliku žalost
svoje supruge prevoli u večnost
svoju jedinu ćerku Ilinku
u 19. god. svoga života
a umre 28. maja 1920. god.
Bog da im dušu prosti.
Spomen podiže vernom drugu
i jedinoj ćerci.


Spomenik braći Pavlović – Milosavu (†1915) i Glišu (†1915) (Pavlovići, na groblju)

Ovaj spomen predstavlja heroje
braću PAVLOVIĆA
MILOSAVA i GLIŠA
iz Kušića.
MILOSAV
vojnik 3. čete 1. bat. 4. p. puka
koji herojski pogiboše
boreći se sa Varvarima Bugarima
za svoju otadžbinu.
Milosav pogibe
na položaju u Vladičinom Hanu
7. XI. 1915. g.
GLIŠO
vojnik 4. čete 4. bat. 13. p. puka
a poginuo na položaju Bregalnici
8. XI. 1915. g.
Ovaj spomen podigoše
Đule i Jovanka sa sinovima
Avram, Radivoje, Perko, Miljko i Dragojle
braća.
I ovde je saranjen
njin brat Radomir od 3. g.


Spomenik Mikailu Tatoviću (†1916) (Pavlovići, na groblju)

Spomen
MIKAILU TATOVIĆU
iz Kušića
koi pogibe kao vojnik
I čete I bat. 17. peš. puka Drin. diviz. 1. poz.
koji pogibe 2. avgusta 1916. god.
na Solunskom frontu
u svojoj 23. g. svoga veka
i spomenu svoju majku Tomaniju
koja poživi 80. god.
a umre 26. septembra 1925. god.
Spomen podiže iz poštovanja
svojoj majci i bratu Mijailo
i sna deveru i svekrvi Milorada.


Spomenik Veđićima – Milošu (†1915), Milivoju (†1914), Rakiću (†1920) i Svetoliku (†1915) (Pavlovići, na groblju)

MILOŠ VEĐIĆ
kaplar artiljerac
poživi (...) god.
a pogibe
20. februara 1915. god.
MILIVOE VEĐIĆ
vojnik
poginuo u svoji 40. god.
21. Avgusta 1914. god.
na Suvoj Gori u Bosni.
RAKIĆ VEĐIĆ
poživeo časno kao domaćin
(...) a umro 1920. god.
SVETOLIK VEĐIĆ
vojnik (...) regrut
poginuo u Štipu
15. februara 1915. god.
(...)


Spomenik Luki Milojeviću (†1916) (Pavlovići, na groblju)

LUKA MILOEVIĆ
Spomen
LUKE MILOJEVIĆA
obveznik poslednje odbrane
koji umrije u ropstvu
u Nežidoru 10.3-eg 1916. g.
u svoi 48. g.
Ovaj spomen spodigoše mu
supruga Kata
i braća Ilija, Velimir, Manojle
sinovica Angelina
i sinovac Gojko Milojević.


Spomenik Popovićima – Savu (†1917), Vladimiru (†1916) i Velimiru (†1917) (Ravna Gora-Lokva)

Oj putniče mili rode
stani ovde i pročitaj ovo:
Spomen
SAVA POPOVIĆA
iz Ravne Gore
kao podnarednik artiljeriskog puka
prvog poziva.
Tek što beše
u najlepšem cvetu mladosti
za slobodu mu kosti ostaše
od Bugara na Gruništu kod Soluna
u svoi 29 godina.
Zbogom brate, deco i premila ženo
bogom svetu moj premili cvetu
ja se više povratiti neću.
Spomenik podižu
majka Miljka brat Ljubo
žena Petra sin Blagoje kći Radolija
strina Borika.

Druga strana spomenika:

Spomenik
VLADIMIRA POPOVIĆA
iz Ravne Gore
koji požive 42. godine,
a poginuo kao vojnik
I trupne komore II puka II poziva
na Solunskom frontu
26. oktobra 1916. godine.
U ratu poginuo za otadžbinu.
Spomenik podiže supruga Desimirka,
deca Milan Veličko.

Treća strana spomenika:

Spomenik
VELIMIRA POPOVIĆA
iz Ravne Gore
požive 51. Godinu
kao omiljen drug među drugovima
i kao ugledan i čestit domaćin
u svojoj okolini
a umro 1. juna 1917. u ropstvu,
daleko od svojih u logoru
Nežideru u Austriji.
Interniran 1916. godine
od svoje kuće
kao kmet sela Ravne gore.
Spomen podižu žena Borika,
ćeri Lena i Mileva zet Tovilo,
Radisav Miloš
unuci Vasilije i Periša.


Spomenik Rajku Bradiću (†1916) (Ravna Gora, Bradići pored seoskog puta)

RAJKO BRADIĆ
Spomenik kaplara
konjičkog komandira
koi boreći se
sa Kralja i otadžbinu
kao žandar
pogibe na položaju
Kajmakčalan 1916. g.
u svoji 28. godina.
Spomen podižu (...)


Spomenik Vladimiru Vuloviću (†1915) (Ravna Gora, Bradići, na groblju)

VLADIMIR VULOVIĆ
(...)
umro ko vojnik u Obrenovcu
31. marta 1915. g.
gde je sahranjen.


Spomenik Milošu Bradiću (†1916) (Ravna Gora, Bradići, na groblju)

MILOŠ BRADIĆ
vojnik četvrtog puka
koi u 25. god. položi život
za opstanak srpskog roda
16. 9. 1916.
na krvavom položaju
Kajmakčalanu.


Spomenik Vitomiru Bradiću (†1915) (Ravna Gora, Bradići, na groblju)

Spomen
VITOMIRA BRADIĆA
iz Ravne Gore
vojnika I čete III bataljona 13. Puka
rođen 28. 4. 1895. g.
a umro 2. februara 1915. g.
u Štipskoj vojnoj bolnici
kao kadrovac...


Spomenik Tikomiru Popoviću (†1916) (Ravna Gora, Popovići, na groblju)

Spomenik
POPOVIĆ TIKOMIRA
zemljoradnika iz Ravne Gore
koi boreći se
za kralja i otadžbinu
pogibe 1916. g.
u borbi sa Bugarima.
Spomenik podižu sinovi
Dobrivoje Budimir i Vojimir
i majci Kovini.


Spomenik Cvetku Popoviću (†1916) (Ravna Gora, Popovići, na groblju)

POPOVIĆ CVETKO
iz Ravne Gore
čestit domaćin
pogibe 1916. g.
kao vojnik Javorske brigade
u borbi sa Bugarima
u Makedoniji
pao za slobodu.
Spomen podiže sin Matije.


Izvor[uredi]

  • Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.
Preuzeto iz „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Моравички_епитафи:_Кушићи&oldid=126431”