Moravički epitafi: Vasiljevići
Moravički epitafi: Vasiljevići su prepisi tekstova uklesanih na nadgrobnicima i kenotafima u selu Vasiljevići (Opština Ivanjica).
Krajputaš Vojislavu Bojoviću (†1915) (Bojovoka reka—Ravailov dućan)
- Spomen
- VOJISLAVA BOJOVIĆA
- iz Vasiljevića
- vojnik I čete III bataliona
- 13-og puka Hajduk Veljko
- koji je se borio za kralja i otadžbinu
- a umro je u Štipu
- koi požive 22. g.
- a umre jan. 1915. god.
- Ovaj spomen spodiže brat Ravailo
- otac Nikola majka Stamenka
- sinovac Miloica sna Kata
- kći Ranka koja osta od godine sirotica
- i sinovice Dušanka i Stanojka
- — svi Bojovići.
- Oj putniče rode mili
- ti ne žali truda tvoga
- nego svrati s desne strane
- pod jabuku malo sedni te odmori
- i pročitaj tužni spomen.
- Oj ti Štipu da te Bog ubije
- što pokopa sve mlade vojnike
- te ostaše majke bez sinova
- i ostaše mloge žene udovice
- i ostaše mloga deca sirotinja.
Krajputaš Đorđu Bojoviću (†1916) (Bojovoka reka—Ravailov dućan)
- Spomen
- ĐORĐE J. BOJOVIĆ
- iz Vasiljevića.
- Oj putniče mili rode
- priđi malo bliže ovde
- te pročitaj ovaj spomen
- i reci Bog ( . . . )
- ĐORĐA BOJOVIĆA
- podnarednika 3. čete I bata. II puka
- koji živi 31. g.
- a pogibe 9. av. 1916. g.
- na solunskom frontu.
- Kad je pao u svome rovu
- kazao je drugovima
- kad dođete u Srbiju
- pozdravite domovinu
- i kažite mome rodu
- ja pogibo za slobodu.
- Moje kosti ostadoše u tuđini
- na daljini.
- Pozdravite moju decu
- nek svom ocu pale sveću,
- nigda njima doći neću.
- Spomen podiže
- ožalošćeni brat Savatije
- kći Julija žena Ivanka
- i ostala zadužbina.
Izvor[uredi]
- Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.