Moli Boga Ašin-pašinica
Moli Boga Ašin-pašinica,
Moli Boga da rodi devojku,
Lepo bi joj ime nadenula,
Lepo ime, mila Umiljanka.
Bog joj dao rodila devojku, 5
I lepo joj ime nadenula,
Lepo ime, mila Umiljanka!
Pa je dala mila stara majka,
Pa je dala mestu Sarajevu
Da je ujne uče veskom vesti, 10
A ujaci sitnom knjigom pisat’.
To ne prođe tri godine dana,
Tri godine i tri polutine.
Knjigu piše mila Umiljana,
Knjigu piše svojoj staroj majci: 15
„Oj starice, moja mila majko,
Kupuj meni ruvo sarajevsko,
Ko što nose kade sarajevske:
Kalpoš-kapu pletenu od zlata,
Kumer-kuši od suvoga zlata 20
I kolajnu vezenu sa zlatom,
Te mi šilji mestu Sarajevu.”
Knjigu gleda Ašin-pašinica,
Knjigu gleda, i milo joj bilo,
Šilje ruvo miloj Umiljanki. 25
To ne prođe ni godina dana,
Ni godina a kam’ polutina,
Knjigu piše mila Umiljanka:
„Oj starice, moja mila majko,
Kuga mori Sarajevo belo, 30
I mene će umoriti mladu!”
Knjigu gledi Ašin-pašinica,
Knjigu gledi u licu prebledi,
Baš kanda je groznica u’vati,
Pa doziva Vaistinu slugu: 35
„Vaistino, moja verna slugo,
Vataj konje u lake kočije,
Da idemo mestu Sarajevu;
Kuga mori Sarajevo belo
I moju će milu umoriti.” 40
Vata konje Vaistina sluga,
Vata konje u lake kočije,
Pa pođoše s Bogom putovati.
Kad su došli usred Sarajeva,
Umiljanu nose na nosila, 45
Umiljanu kuga umorila.
Napred prate paše harem-paše,
A ostragu kade i spa’ije;
Napred nose granu jorgovana,
A ostragu stručak majorana. 50
Al’ besedi Ašin-pašinica:
„Čij’ je golgub, žalosna mu majka?”
Al’ besede mladi nosioci:
„Nije golub, nego golubica:
Doletila iz zemlje neznane, 55
Da je ujne uče veskom vesti,
A ujaci sitnom knjigom pisat’!”
Al’ besedi Ašin-pašinica:
„Bogom braćo, mladi nosioci!
Smetnite je na zelenu travu, 60
Da se majka bar mrtve nagledi
Kad se nije nagledala žive.”
To junaci Boga poprimiše,
Metnuše je na zelenu travu;
Kleče majka jade jadovati: 65
„Umiljana, moje čedo drago,
Umiljana, čedo umiljato,
Kamo tebe ruvo sarajevsko,
Ko što nose kade Sarajevke:
Kalpoš-kapa pletena od zlata, 70
Kumer-kušli od suvoga zlata,
I kolajna vezena sa zlatom?”
To izusti pa i dušu pusti.
Lepo su je braća opravila,
U jedan je sanduk sa’ranila, 75
I u jednu raku zakopala,
I na raci prozor ostavila:
Jedan prozor, otkud sija sunce,
Drugi prozor, otkud vetar duše,
Treći prozor, otkud kiša pada. 80
Kiša pada, pa im lice spira,
Vetar duše, pa i’ proma’uje,
Sunce sija, pa im lice suši.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
