Moba Kopčićeva

0001 Mobu kupi Kopčića ćehaja:
0002 sto kosaca, dvjesta kupioca,
0003 pak je njima tako besjedio:
0004 "Ko ujutru po sunašcu dođe,
0005 udriću mu trista degeneka,
0006 metnuću ga na dno u tavnicu,
0007 puštati ga u tavnicu neću
0008 dok ne dođe beg-Murate s vojske,
0009 a doć’ neće za sedam godina!"
0010 Sva se moba teško poplašila
0011 pak ujutru rano uranila,
0012 al’ se Tomić Mijat odocnio
0013 pak on junak po sunašcu ide,
0014 O ramenu dugu pušku nosi,
0015 a u ruci kosu i brusalo.
0016 Njemu veli Kopčića ćehaja:
0017 "Znaš, Mijate, što sam govorio,
0018 vjera moja, učiniti hoću:
0019 udriću ti trista degeneka,
0020 metnuću te na dno u tavnicu,
0021 pustit neću dok Murat-beg dođe,
0022 a doć’ neće za sedam godina."
0023 Kad to začu Tomiću Mijate,
0024 baci kosu u zelenu travu
0025 pak umače u goru prostranu,
0026 odmetnu se junak u hajduke.
0027 Posjedio u gori zelenoj
0028 dok je sabr’o nekoliko druga,
0029 namjera ga prva namjerila
0030 na bijelo Kopčićevo stado
0031 pak on fata Ala čobanina,
0032 propita ga đe mu spava gospa,
0033 gde li spava, gdi li večerava:
0034 "Gospa spava na najvišoj kuli,
0035 ondi spava, ondi večerava,
0036 oko kule kamena avlija,
0037 na avliji demirli kapija,
0038 na kapiji dvanaest delija,
0039 sve im šare na ramenim’ puške
0040 te čuvaju od Mijata gospu."
0041 Al’ mu veli Tomiću Mijate:
0042 "Ja sam glavom Mijat harambaša,
0043 već ti k dvoru rano javi ovce,
0044 pa zakolji ovna prehodnoga,
0045 a nabavi vina crvenoga,
0046 te mi opoj dvanaest delija
0047 da poharam kulu Kopčićevu,
0048 a što pusta blaga dobijemo -
0049 na pole ću s tobom dijeliti."
0050 To je Ale njega poslušao:
0051 rano javi blečne ovce dvoru
0052 pa zaklao brava prehodnoga,
0053 nabavio vina i rakije,
0054 sve delije na večeru zazv’o.
0055 Opiše se dvanaest delija
0056 pak pospaše kao i poklani.
0057 Kada li je polunoći bilo,
0058 a to ide Tomiću Mijate
0059 su dvanaest njegovije’ druga,
0060 pa kada su blizu dvora bili,
0061 procvilio Tomiću Mijate,
0062 procvilio kano robinjica:
0063 "Ovo li su Murat-bega dvori,
0064 ovdi li ću vijek vjekovati,
0065 ođe li ću kosti ostaviti?"
0066 Njega tješi mali Radojica;
0067 "Muč’ ne cvili, tanahna robinja,
0068 u dvoru je gospojica dobra,
0069 ona će te svačem’ naučiti;
0070 tanko presti i lijepo vesti,
0071 hitro tkati, sitno pirlitati
0072 i gospodske čitme raspletati."
0073 U tom plaču pod bijele dvore.
0074 To začula na čaradaku gospa
0075 pak dozivje Kumriju robinju:
0076 "O Kumrijo, lagahna robinje!
0077 id’ otvori od avlije vrata,
0078 et’ otuda s vojske Murat-bega
0079 i za njime mlogo cvili robje."
0080 Njojzi veli Kumrica robinje:
0081 "Neću bogme, moja gospojice,
0082 po akšamu otvarati vrata,
0083 ja se bojim kakve prijevare,
0084 neka bego u aharu spava
0085 jednu noćcu do sutrašnjeg danka."
0086 Rasrdi se i poskoči gospa
0087 pak udari Kumriju robinju,
0088 udara je rukom po obrazu:
0089 "Kurvo, kučko, Kumrije robinje!
0090 Što bi beže u aharu spav’o,
0091 kod svojije’ dvora bijelije’?"
0092 Kako li je lahko udarila,
0093 sedam joj je zuba pomjerila,
0094 pak se strča niz bijelu kulu,
0095 otvorila od avlije vrata,
0096 doklen li se u čas obazrela, -
0097 al’ avlija puna haramija,
0098 zasjala se mermerli avlija
0099 od junački’ toka i pušaka.
0100 Bježi hudna uz visoku kulu,
0101 a za njome Tomiću Mijate,
0102 za desnu je ufatio ruku:
0103 "Stani, kado, nijesi utekla,
0104 već mi kazuj Kopčićevo blago."
0105 "A đe mu je, ostalo mu pusto?
0106 Tri sepeta jedan do drugoga,
0107 tri sepeta, sva tri pod katancem.
0108 U beginoj šičanoj odaji
0109 ondi visi divan-kabanica
0110 u čem’ bego pred cara izlazi,
0111 na njojzi su trideset putaca,
0112 svako puce po tridest dukata."
0113 Pravo ide Tomiću Mijate
0114 te razbija šičanu odaju;
0115 pokupiše svekoliko blago
0116 i beginu divan-kabanicu, -
0117 sila snesla, sila i ponesla.
0118 To Mijatu jošte malo bilo
0119 već se maša gospi pod groce
0120 te joj snimi đerdan od bisera
0121 i sa ruku zlatne bilenzuke,
0122 a iz kose biserli sačbage,
0123 još se glave diban i istifan.
0124 S tim otide u goru zelenu
0125 pak je šićar stao dijeliti,
0126 skerlet čohu, dibu i kadifu,
0127 ne dijele laktom ni aršinom
0128 vete mjere od jele do jele.
0129 Kad li staše blago dijeliti,
0130 ne dijele g’ brojem ni hesapom,
0131 vet Mijate svojijem kalpakom.
0132 Ali gospa sitnu knjigu piše
0133 ter je šalje u goru zelenu,
0134 a na ruke Mijat-harambaši:
0135 "Bogom brate, Tomiću Mijate!
0136 Pošlji meni đerdan i istifan
0137 i na ruke zlatne bilenzuke,
0138 a u kose biserli sačbage,
0139 jer kad doma beg-Murate dođe,
0140 neće reći da si me harao
0141 neg’ će reći da si me ljubio."
0142 Mijat kadi lij’o odgovara:
0143 "Posl’o bi ti đerdan i istifan
0144 i na ruke zlatne bilenzuke,
0145 još u kose biserli sačbage,
0146 al’ mi nije to na dijel došlo
0147 već mojemu sestriću Marinku,
0148 đevojku je zaprosio divnu,
0149 a u Risnu gradu bijelome,
0150 hoće njojzi da pošlje darove, -
0151 neda gi ih bez golemi’ jada."