Mlad Radonja
Oblaga se mlat Radonja,
Sas Osmana, Arnauta-Turka.
Iskočija Osman aga,
Ta se šeta niz kaldrme,
Niz kaldrme, niz ladne mejane. 5
Ozdol ide Osman-Turka,
Pa se poče da se fali:
„Čuj ovamo, mlat Radonjo,
„Ja što imam đoke konje,
„Da ga janem niz malo Kratovo, 10
„Niz Kratovo slunce kad izgreje,
„I za jutre dovečer da dođe."
Odgovara mlat Radonja:
„Čuj ovamo, Osman-Turko,
„Ja što imam đoke konje, 15
„Da podvržemo tešku oblogu,
„Da ga janem slunce kad izgreje,
„Ikindiju Nov Pazar da stignem,
„I u pašu teskeru da uznem."
Pa mu vika Osman-Arnauta 20
„Ako imaš takvo đoke konje
„Će ti dadem devet kule blago
„I toj moje đoke konje.
„I još mojo verno ljube."
Mlat Radonja konja timarija. 25
Timarija svu noćčicu celu,
Na zoru ga vodu napoija,
Pa ga vati za zlatali uzdu;
K’da ripa zemlju prekopuje,
K’d ga vide Osman aga Turka, 30
Pa mu veli mladi Radonjina:
„Bož' pomozi, na đoke se kači."
„Naka mi je srećan put do veka.“
„Dokli kači salte levu nogu
Sat je mesto đoke preletelo; 35
Dokle drugu nogu da ukači,
Odletelo u Novi Pazari,
I Radonja teskeru uzeja,
Pa je odma(h) putom put vatija,
I na đoke močku prekaraja. 40
Pa ga moli i preklinja đoke:
„Davran, đoke; davran moja stoko,
„Ne mi izdavaj devet kule blago,
„Ne si zdaden Turci da te jašiv
„Ne mi izdaj moje verno ljube. 45
T’g ga srete jedan stari deda,
Stari deda baš Sveti Nikola.
„Ti si, đoke, mnogo prekaraja
„A što zor(t) imaš u svetu Nedelju?
................................................. 50
.................................................
