Mladost Dositija Obradovića/27
| ◄ ŠESTA POJAVA | SEDMA POJAVA | OSMA POJAVA ► |
SEDMA POJAVA
DOSITIJE, VASILIJE, zatim TANASIJE
(Porta pred crkvom. U crkvu lagano ulaze SMILjA i njeni svatovi pevajući svatovac. Kad svatovi uđu u crkvu dotrči i DOSITIJE.)
DOSITIJE:
Ona je, moja Smilja!... Oteli su mi je.... grozno je otrgli od mene!.... Jedine i poslednje utehe moje nestade; ništa mi više ne ostaje; sve je izgubljeno!... Još koji trenutak, pa je izrečena ona rečca koja Smilju moju za navek drugom daje!... (Približi se crkvi.) O, nemoj izreći onu kobnu reč, seti se brata tvoga... prijatelja.... ljubavnika.... Šta čujem? — Sveštenik pita... Njega pita... „Je li tvoja iskrena volja?“... „Jeste“... to je on rekao.... A ona?.... Stani, Smiljo.... stani!... Dockan!... Kocka je pala.... za mene više nije živa!... „Jeste“ reče.... „ Jeste“!... (Pokrije lice rukama.)
VASILIJE (koji je došao, dok je Dositije govorio poslednje reči, gledao ga neko vreme, pa ga dirne rukom):
Moli se bogu, druže! Bog je svemilostiv... u boga je uteha!... (Uđe u crkvu.)
DOSITIJE (klekne i moli se bogu — u tome i svatovi veselo izađu iz crkve i lagano odu. Dositije ustane i gleda za njima, pa ponavlja pesmu svatovsku):
Zar tamo, kud si pošla,
Zar sunce lepše sija,
Il’ cveće lepše klija?
Oj, vrat’ se, sestrice!
Sve je prošlo!... Za mene nema više života!... Crni kaluđeru, gadan stvore —- bog te ostavio....
TANASIJE (dođe).
DOSITIJE (spazivši Tanasija):
....Ha, dobro mi došao!... Gde su ti haljine?...
TANASIJE (začuđeno):
Evo ih..... ali vi ste rekli....
DOSITIJE (ne sluša ga):
Daj ih ovamo... (Preobuče se.) Pa sad, evo me, nauko; evo me, široki svete, spreman sam u tebe poći!.... (Klekne.) Bože, Stvoritelju blagi, uputi me na put pravde i poštenja.... Ja polažem sudbinu svoju u tvoje ruke!... (Ustane.) Zbogom, oče igumane, tvoja će uspomena navek živeti u mojim grudima!... Zbogom, Smiljo, budi srećna i zaboravi me!... Zbogom bratijo; zbogom manastiru!... Za mnom, druže! (Ode.)
TANASIJE (podigne mantiju i obesi je o šljivu):
Evo vam spomena od negdašnjega Dositija! (Ode.)