Mladost Dositija Obradovića/22

TREĆI ČIN

DRUGA POJAVA

DRUGA POJAVA
SMILjA i VASILIJE
VASILIJE (spazivši Smilju, povuče se natrag i sakrije se za stenu.)

SMILjA (lagano dolazi, u jednoj ruci nosi venac, a u drugoj krčag — peva):

„Sve što mene okružava,
Sve to sa mnom tuži,
Niti ptica ptici poje,
Nit’ se s drugom druži.

Odziv meni iz gornce,
S plačem odgovara,
Zefir mi se među lišćem,
Na žalost, pretvara;

I potoci s hdadnom vodom,
Svi samnom uzdišu,
Prolivajte, oči moje,
Gorkih suza kišu.“

(Nasloni se na česmu i sanjajući govori).... „Prolivajte oči moje gorkih suza kišu“.... Al’ moje oči drugo ništa i ne rade od kako njega nema! Tuga mi je srce obuzela, hoće, jadno, od žalosti da pukne!... Gde si, prijatelju, brate moj?!... Tvoja Smilja čeka na tebe.... već od davno čeka.... puni mesec dana!... Ah, kako su dugački dani bez tebe; upravo toliko traje svaki, koliko i tuga moja preko dana!... Jesi li se rasrdio na mene? — Ne, ne, nisi; ti si tako dobar!... Jesi li zaboravio na mene? — Ne, ne; ti se sećaš Smilje tvoje.... O, pa kad si dobar i sećaš se Smilje tvoje, gde si onda?!... Koliko imam da ti pripovedam samo!... Onaj cvetak, što smo ga zajedno sadili, već je veliki porastao; male one laste, što smo ih zajedno hlebom hranili, već polako izleću iz gnezda. I cvetak i lasge pitaju za tebe.... Ja im kažem svaki dan da ćeš doći; al’ oni tako snuždeno glede u mene kao da mi ne veruju.... Ti neblagodarni cvete, vi gadne ptice, zašto ne verujete mojim rečima?!.. Idite od mene, neću da znan za vas.... vi ste tako nemilostivi!... Idem veselijem drugu mome.... (Približi se česmi.) Bistra vodo, šta imaš da kažeš sestri tvojoj?... (Pogleda se u vodu i odmah pokrije lice.) Strašno!... Zar su moji obrazi tako pobledeli?!.. Zar su moje oči tako potavnele?!.. Idi, vodo! Ne hvala ti na bistroći, u tebi sam tužno lice ogledala!... Ah, šta ću da radim; gde da nađem utehe?!.... (Okrene se grobu, približi mu se i metne na nj venac.) Majko, dobra moja majko, čuješ li ti tvoju Smilju?... Ovde je ona, jadna, ucveljena, ostavljena i zaboravljena!... Ah, kako je hladna ploča ova, ledena kao smrt!.... Padajte tople suze na ovaj leden kamen, ugrejte majke moje leđenn grob!... (Prisloni se na kamen.)
VASILIJE (pokaže se — za sebe):
Siroto devojče!
SMILjA (ne vidi Vasilija):
Osećam da mi je lakše.... Majka je utešila siroče svoje.... (Gleda u nebo.) Sunce je već za goru blizu.... treba da se žurim.... (Uzme krčag što je pored nje stajao i pođe česmi, u tome spazi Vasilija i trgne se natrag.) Ha, kaluđer?!.. U pomoć!.... u pomoć!...
VASILIJE:
Ne plaši se, dobro dete moje!
SMILjA:
Beži, beži od mene!.... Crn si kao vrana, strašan kao noćna sovuljaga!... Beži, beži od mene!...
VASILIJE:
Nemoj me se bojati, dete moje; ja ti donosim dobre glasove od njega....
SMILjA (približi mu se — ljupko):
Od njega?!.... od koga?!... O, govori....
VASILIJE:
Od Dimitrija, dete moje. On me je poslao ovamo.
SMILjA (ne veruje):
Varaš me, crni kaluđeru!
VASILIJE:
Ne varam te, dete moje; istinu ti govorim.
SMILjA:
A ti govori. Reci brzo.... gde je on.... zašto ne dolazi.... Je li zaboravio na mene?... O, govori brzo. Svaka reč od njega, lek je bolesnoj duši mojoj!
VASILIJE:
On je u manastiru.... Predigao se već....
SMILjA:
Bio je, dakle, bolestan?
VASILIJE:
Pun mesec dana. Sad je ozdravio; ali još ne toliko da može dovde doći. To ga je i pobudilo da je meni vašu tajnu poverio i poslao me k tebi, da te pitam za tvoju tajnu, jer sutra hoće da ga pokaluđere....
SMILjA:
Ne.... ni pošto!.... Ne daj ga, oče.... lepo te molim....
VASILIJE:
Ja sam mu govorio, no on tvrdo ostade pri svojoj nameri. Tvoja bi ga tajna još mogla spasti, zato mi je kaži, dok je još za vremena...
SMILjA (okrene se ljutito):
Idi, lažo!.... Ti me varaš!...
VASILIJE:
Devojko, ti si zaboravila na moju crnu odeću!
SMILjA:
Znam ja da si ti kaluđer, pa ti opet kažem da me varaš!
VASILIJE:
Ti, dakle, nećeš da se ispovediš?
SMILjA:
Ti me varaš... nemam vere u tebi!
VASILIJE:
E, dobro, kad nećeš, ja idem, a Dimitrija neka pokaluđere.
SMILjA (moleći):
Ne, ne.... nemojte ga pokaluđeriti!... On nije za vas, on je bolji nego vi.... on nije vaš, on je moj.... meni ga je bog poklonio....
(Pokaže se otac Smiljin.)
VASILIJE:
Tajnu reci, tajnu.
SMILjA (klekne pred njim):
Molim ti se na kolenima, nemojte ga pokaluđeriti....
VASILIJE:
Tajnu tvoju hoću!
SMILjA:
Molim ti se, nemojte ga pokaluđeriti....
VASILIJE:
Tajnu, velim ti poslednji put....

Reference