Mladost Dositija Obradovića/14
| ◄ TREĆA POJAVA | ČETVRTA POJAVA | PETA POJAVA ► |
ČETVRTA POJAVA
IGUMAN i DOSITIJE
IGUMAN (uđe lagano — za sebe):
Gledaj ti njega!... Ja mislim on tumara po manastiru, a on međer sedi u ćeliji i čita! Kakav je to svetac?!... Hajde da vidimo šta zna?... (Na glas.) No, Dimitrije, šta čitaš?
DOSITIJE (skoči na noge):
Čitam „Žitija svih svetih".
IGUMAN:
E da?... Pa ded čitaj mi malo da i ja čujem.
DOSITIJE (čita):
„Stradanija svjatih mučenikov: Gurija, Samona i Lva. Jegda cerkov Božja ot načalnjejših slug djavolskih Diokletijana i Maksimilijana po premnogu bje gonima, i jako korabl v mori mira bjedami oburevajema, v to vremja obrjetahu sja dva pravovjerna muža, Guriji i Samon, blizu Edesa grada, iže ne izvoliša v Edesje žiti modvi radi i bezakonija bivajuštih"....
IGUMAN (začuđen, uzme drugu knjigu i pruži je Dositiju):
Ded sada čitaj iz ove knjige.... Evo počni ovde.
DOSITIJE (čita):
„Siji svjati oci naši božestvenago nemercajuščago svjeta sinove, priljepiša sja k Bogu i, ostavl mater, čada, i dom svoj otidoša v pustinju pdježe ot satani iskušajemi, pobjediša jestestva"...
IGUMAN:
Pa znaš li ti iz svake knjige tako lepo čitati?
DOSITIJE:
Iz svake, oče igumane.
IGUMAN (pogleda ga, pa onda oštro):
Na mah taj čas uzmi tvoju torbu, pak idi, kud ti drago. Pravo je rekao Antonije, da ti nećeš kod mene ni tri dni biti!
DOSITIJE (van sebe):
Vi me terate?!
IGUMAN:
Odmah da odlaziš!
DOSITIJE:
Ali zašto?!... Šta sam skrivio?!
IGUMAN:
Ti još pitaš?... Zar ne znaš?
DOSITIJE:
Ni iz daleka!
IGUMAN:
Da ti kažem, dakle. Ako ti budeš dobar i poslušan tako, kako čitaš, ti ćeš kod mene, dok sam ja živ, ostati. No bojim se, kad ti čuješ kako ja čitam, ti ćeš mi se smejati, a ja sam ljut, pak eto ti kavga gotova.
DOSITIJE (odane):
Hvala Bogu, kad je samo to!... Oče igumane, nemojte vi mene terati; ja se vami neću rugati, već ću vas ljubiti i poštovati kao svog rođenog oca, a ako se moje srce ne vara, ja već predviđam da ćete vi biti moj dobrotvor i otac!
IGUMAN:
Šta veliš, derane?!.. Odi da te poljubim....(Poljubi ga.) Ti si dobro dete, a nećeš se za ove tvoje reči nikad prevarit!... (Otrči na vrata i viče.) Oče Janićije.... oče Antonije.... oče Vasilije.... hodite ovamo.... zovite i druge.... hodite brzo....