Mladost Dositija Obradovića/13
| ◄ DRUGA POJAVA | TREĆA POJAVA | ČETVRTA POJAVA ► |
TREĆA POJAVA
DOSITIJE sam
DOSITIJE:
Evo me, dakle, u manastiru i to u Opovu! Moja se želja ispunila i ja sam tako srećan i zadovoljan!... Kako je lepo ovde!... Svuda mir i tišina; svuda krotki i bogu ugodni ljudi. Pa tek iguman!... Kako mu je lice blago i puno ljubavi. Čim me pogledao, zadobio je srce moje. Čini mi se kao da ga poznajem od mnogo godina i kao da mi je svojim pogledom rekao: ja ću biti tvoj dobrotvor i otac! Blago meni, kako sam srećan!... A jesam li ja zaslužio toliku sreću? — Da bogme da sam! Zar ja nisam uvek tako bogu ugodno živeo, mnoge svete knjige čitao, svagda u crkvu išao?!.. Pa tek sada, mogu ići i na utrenje i na večernje i na svako bdenije, a mogu i tolike knjige pročitati!... (Okrene se.) Ah! Evo knjiga!... Koliko ih mnogo ima! Brzo da vidimo kakve su?... (Približi se knjižnici, uzima jednu po jednu knjigu i čita joj natpis.) „Zbornik“.... „Časlovac“... Baš dobro i tako sam moj prodao za sedam marjaša.... (Čita dalje.) „Psaltir".... „Mesecoslov“.... to moram čitati.... „Kanonik“.... i to ću čitati.... „Polustav“.... šta li će to biti?! — Videćemo kad pročitamo.... „Trebnik“.... kakva li je to knjiga? Al’ već pročitaću je.... „Alfavit duhovni“.... Alfa — to je grčko „az“.... To za celo mora biti dobra knjiga! To moram pročitati.... A kakva je ova tako velika knjiga?.... (Otvori je i čita.) „Žitija svih svetih na tri meseca: marta, aprila i maja“.... ha, to je knjiga za mene! Od kad sam želeo takvu jednu knjigu!... Nju moram odmah čitati. (Otvori knjigu i zadubi se u nju.)