Mladi Marijan
Vino piju Senjani junaci
U Prolomu visokoj planini,
Gdi su jele za nebo prepete.
Čaša ide od ruke do ruke,
A kad dođe Mijetu u ruke,
Al’ besedi Mijat arambaša:
"O družino, moja braćo draga,
"Kto će ići u Jajca prebela,
"Da donese leba peksimeta,
"Da donese svakom po opanke,
"Arambaši mestve i opanke,
"I duvana, ekmeka junačka,
"Aršin čohe mesto obojaka?"
Svi junaci nikom ponikoše,
I u crnu zemlju pogledaše.
Ne pogleda mladi Marijane,
Već besedi mladi Marijane:
"Da moj striče, Mijate ajduče,
"Ja ću ići u Jajca prebela."
Al’ besedi Mijate ajduče:
"Ti ne idi u Jajca prebela,
"Na tebi je begova košulja,
"Na tebi su toke Atlagića,
"Za pojasom noži Renkovića,
"A u Jajcu divno kolo igra,
"U tom kolu Ajkuna devojka,
"Belim će te zubom nasmejati,
"Crnim će te okom zaigrati,
"A ti si mi dete jogunasto,
"Vataćeš se u to kolo divno,
"Zasjaće se toke Atlagića,
"Zabeliće s’ begova košulja,
"Opaziće nože Renkovića."
Al’ ne sluša mladi Marijane,
Već on ode u Jajca prebela.
Al’ u Jajcu divno kolo igra,
I u kolu Ajkuna devojka.
Kako dođe mladi Marijane,
Belim ga je zubom nasmejala,
Crnim ga je okom zaigrala.
Marijan je dete jogunasto,
Uvati se u to kolo divno
Baš do one Ajkune devojke,
Pa se dete jeste razigralo,
Te raspetlja puca na dolami,
Zabeli se begova košulja,
Zasjaše se toke Atlagića,
Opaziše nože Renkovića.
Al’ povika Ajkuna devojka:
"Što ste stali, devet Renkovića,
"Uvatite mladog Marijana,
"Skinite mu begovu košulju,
"Povratite nože Renkovića,
"I skinite toke Atlagića."
Đipilo je devet Renkovića,
Uvatiše mladog Marijana,
Vezaše mu ruke naopako,
Baciše ga na dno u tavnicu.
Čekao ga Mijate ajduče,
Čekao ga za tri letnja dana.
Kad četvrti danak nastanuo
Knjigu piše Mijate ajduče,
Ne piše je čim se knjiga piše,
Nit’ je piše na čemu se piše,
Već je piše po kori cerovoj,
Pa je piše lakim buzdovanom,
I šilje je u Jajca prebela,
Šilje knjigu na ime kadiji
"Puštaj mene dete Marijana,
"Ako li ga ti pustiti nećeš,
"Poslaću ti tridest mila druga,
"Malu Stegu i crna Gavrana,
"Stega steže crni Gavran veže,
"Kad ga veže srce mu se steže,
"Baš Uglješu i vojvodu Gojšu,
"I Simića sina vilinoga,
"Još k otome Jerka čobanina,
"Koji nosi drenovu batinu,
"Sedam oka suve drenovine,
"Tri karike puno devet oka,
"Sve ceriće po gori posuše,
"Za njim kasa devetoro pasa,
"I deseta kuja od štenaca,
"Vrpci mu se pustimice vuku,
"Za vrpcima olomača trnja,
"Uvatiću Ajkunu devojku,
"Živoj ću joj oči izvaditi,
"Pa ću slepu u svet opraviti."
Kad kadija knjigu razgledao,
Al’ besede Turci janičari:
"Puštaj vraga iz našega grada,
"Da ne čini smrada oko grada."