Mijat Tomić i paša od Budima
Uranio Tomi Mijovile
Prije zore i bijela dana,
Oko njega trideset drugova.
Pa družini Mijo govorio:
»Družinice, mila braćo moja, 5
Evo meni listak knjige dođe
Od onoga paše budimskoga,[1]
Zove paša u polje livanjsko.
On je doli na polju zelenu,
Svileni je šator razapeo, 10
Te on naske na viru pozivlje;
Već družino, draga braćo moja,
Kada sutra bili dan osvane,
Dan osvane i ograne sunce,
Svitlo svoje vidite oružje, 15
I puškama privijte kremenje,
Otić ćemo pašu pozdraviti.«
Kad u jutra jutro osvanulo,
Opremi se Mijo i družina,
Te eto j i niz Prolog[2] planinu, 20
Usput ji je Mijo svitovao:
»Kad budete pašinu čadoru,
Ja ću ući paši pod čadora,
Vi stanite okolo čadora,
Na tanku se oslonite diljku, 25
A do pola nože potegnite,
Te gledajte jedan na trojicu.«
U toj priči prispiše čadoru,
Kad bijahu svilenu čadoru,
Mijo paši skoči pod čadora, 30
A družina okolo čadora,
Na duge se osloniše diljke,
A do pola nože povadiše,
A sve gleda jedan na trojicu.
Mijo paši Bož'ju pomoć viče, 35
Paša mu je privatio zdravljem:
»Da si zdravo gorska haramijo!
Tu sidili i iglendisali,
A veli mu paša od Budima:
»Ja Boga ti Tomiću Mijate, 40
Zašto tvoje ne posida društvo,
Društvo je se tvoje umorilo.«
Istače se Mali Marijane,
Te govori paši od Budima:
»Ja Boga mi paša od Budima, 45
Neko Miju sva dvori družina
U planini pod jelom zelenom.
Kada Mijo ladno pije vino.«
U tom crnu kavu iznesoše,
Te je daju Tomicu Mijatu. 50
Mijat rukom 'vati se šarpelja
I izvadi plosku javorovu,
U kojoj je pripeka rakija,
Te nazdravi paši od Budima,
Ali mu veli paša od Budima: 55
»Ja ne pijem pripeku rakiju,
Već ja pijem kavu iz findžana.«
Na njeg Mijo oči iskolači.
Primiče se paši budimskome;
A kad vidi paša od Budima, 60
On se maša rukom pod srdžadu,
Te izvadi žeženi' dukata.
Pa govori Tomiću Mijatu:
»Na to tebi Tomiću Mijate,
Te promini družini opanke 65
I napij se rumenike vina.
Da sam znao ne bi te ni zvao.«
Mijo ode pustoj Kamešnici,[3]
Osta paša pod bilim čadorom.
Davno bilo na ljutoj krajini, 70
Davno bilo sad se spomtnjalo,
A mi bili zdravi i veseli!
Od Duvna (kraj XIX. st.)
