Mitarstva blažene Teodore

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Dok smo putovali sa zemlje ka nebu, sretoše nas najpre vazdušni dusi prvog mitarstva. Na prvom mitarstvu se istražuju gresi, učinjeni rečima ljudskim, rečima praznim, besmislenim, ružnim, nepromišljenim. I mi odmah zastadosmo tamo. I đavoli izneše knjige, u kojima behu zapisane sve moje reči, koje sam izgovorila od mladosti: sve što sam ma kad progovorila nepotrebno, i glupo, a naročito sve što sam ma kad ružno govorila, i šale iz mladosti, i smeške, što je uobičajeno kod mladeži. Videh tamo zapisane sve moje lude reči, nepristojne razgovore, svetovne bezobrazne pesme, neumesne usklike, smejanja i kikotanja. I đavoli me optuživahu zbog toga, ukazujući vreme i mesta i lica, kada sam, gde i sa kim tašte razgovore vodila, i rečima svojim gnevila Boga, a nisam to upisivala sebi u greh, niti ispovedila duhovnom ocu, niti se kajala. Videći to, ja sam ćutala kao nema, nemajući šta da odgovorim zlim dusima, jer su me s pravom optuživali. Samo sam se čudila u sebi, kako to oni nisu zaboravili, a prošlo je toliko godina, a ja sam sve to davno zaboravila, da mi ni kasnije na um padalo nije. A oni mi sve to potanko i podrobno izlagahu kao da sam danas to govorila. I ja se prisećah da je sve to bilo tako. I dok sam ja postiđena ćutala, i ujedno drhtala od straha, sveti Anđeli koji su me vodili izneše nasuprot tim mojim gresima nešto od mojih kasnijih dobrih dela, nedostatak dopuniše od dara prepodobnog Vasilija, oca mog, te me otkupiše, i mi krenusmo naviše.

I približismo se drugom mitarstvu, mitarstvu za laž. Na njemu se istražuje svaka lažna reč, a naročito krivokletstva, prazna prizivanja imena Gospodnja, lažna svedočenja, neispunjavanja zaveta datih Bogu, netačno ispovedanje svojih grehova, i druge slične lažne stvari. Duhovi ovog mitarstva su ljuti, svirepi, uporni i cepidlake. Čim nas zaustaviše, odmah me stadoše podrobno ispitivati. I optužiše me za dve stvari: prvo, ponekad sam slagala u sitnicama, a to nisam upisivala sebi u greh, i drugo, mnogo puta nisam od stida sve tačno ispovedila pred svojim duhovnim ocem. I zbog toga zli dusi likovahu, i hoćahu da me otmu iz ruku mojih vodilaca. Ali sveti Anđeli istaviše protiv tih mojih grehova nešto od mojih dobrih dela, a ostalo nadoknadiše darom oca mog, i tako me otkupiše. I mi nesmetano krenusmo naviše.

Zatim stigosmo do trećeg mitarstva, koje se zove mitarstvo za osuđivanje i klevetu. Kad nas tamo zaustaviše, ja uvideh kako je težak greh osuđivati bližnjega, i kako je veliko zlo drugoga klevetati, osuđivati, sramotiti, grditi i ismevati, i tuđem se grehu podsmevati a svoje grehe ne videti. Jer takve opaki islednici opako ispituju kao antihriste, koji su na sebe uzeli ulogu Hristovu, i proglasili sebe sudijama svojih bližnjih, dok su sami zaslužili bezbrojne osude. No, blagodaću Hristovom, u meni malo što tamo nađoše. Jer sam se celog života svog budno čuvala da nikog ne osudim, niti oklevetam, niti da se kome potsmevam, niti koga da grdim. Istina, ponekad slušajući druge gde osuđuju, ili klevetaju, ili se kome podsmevahu, ja obratih izvesnu pažnju ili iz neobazrivosti dodadoh po koju beznačajnu reč, pa se odmah trgoh u sebi. Ali, i to mi ovde od islednika bi ocenjeno kao osuđivanje i kleveta. No i tu me sveti Anđeli otkupiše darom prepodobnog Vasilija, pa krenusmo naviše.

I dođosmo do četvrtog mitarstva, zvanog mitarstvo za stomakougađanje. I odmah izjuriše pred nas ti pogani dusi, radujući se kao nekoj dobiti od nas. Lica ovih duhova behu strahovito odvratna, jer oni izražavahu sobom slastoljubive črevougodnike i grozne pijanice. I jedni od njih nošahu poslužavnike s jelima, drugi čaše i bokale sa pićima. Ustvari ta jela i ta pića behu smrdljiv gnoj i odvratna bljuvotina. I pravljahu se da su presiti i pijani, i igrahu uz muziku, i sve činjahu ismejavajući grešne duše koje dovođahu na njihovo mitarstvo. Ovi duhovi nas opkoliše kao psi, i zaustaviše. I odmah iznesoše pred mene sva moja prejedanja, i kada tajno jedoh, i kada preko mere i potrebe jedoh, i kad kao svinja jedoh bez molitve i ne prekrstivši se, i kad za vreme svetih postova jedoh pre no što je crkvenim pravilom propisano, i kad što zbog neuzdržavanja okusih pre obeda, i kad za trpezom preko mere jedoh. Isto tako oni mi pokazaše sva moja opijanja, iznoseći mi čaše i bokale iz kojih sam pila, i broj ispijenih čaša, i govorahu mi: toliko si čaša popila u to i to vreme, na toj i toj gozbi, sa tim i tim ljudima. A u drugo vreme i na drugom mestu toliko si čaša popila, i opila si se da nisi znala za sebe, i povraćala si. A tamo i tamo pila si vina i druga pića, i mnogo si pirovala, i uz svirku i muziku igrala, pevala, skakala, i jedva su te kući odveli, toliko si se bila napila. Usto mi pokazivahu i one čaše koje sam u posne dane radi gostiju ili radi bolešljivosti pila, a nisam smatrala za greh, niti sam se kajala, A pokazivahu mi i ono što sam nekad u nedeljne ili praznične dane slučajno popila pre svete liturgije. Sve to i mnoga moja druga ugađanja stomaku oni mi iznošahu, i istraživahu, i radovahu se, kao da me već imaju u svojim rukama, željni da me u pakao odvedu. A ja drhtah, videći sebe tako okrivljenu, i nemajući čime da se branim. No sveti Anđeli, uzevši koliko treba od dara prepodobnog Vasilija, otkupiše me. A đavoli na to povikaše, i silno se uznemiriše, grajeći: Propade nam trud, propade nam nada! i bacahu po vazduhu hartije na kojima behu ispisani moji gresi. Gledajući to, ja se radovah. I mi krenusmo odatle bezbedno.

Putujući tako sveti Anđeli govorahu među sobom: Vaistinu veliku pomoć ova duša ima od ugodnika Božijeg Vasilija. Da joj njegovi podvizi i molitve ne pomažu, ona bi mnogo propatila prolazeći vazdušna mitarstva. A ja se usudih reći svetim Anđelima: Gospodo moja, izgleda mi da niko od onih što žive na zemlji ne zna šta ovde biva i šta grešnu dušu čeka posle smrti. Sveti Anđeli mi odgovoriše: Zar o tome ne svedoči Sveto Pismo koje se stalno čita po crkvama? i zar to ne propovedaju sveštenoslužitelji Božiji?

Ali ljudi, zaneti zemaljskim ništarijama, ne mare za to, i smatrajući da je uživanje svakodnevno najedanje i pijenje, jedu svakog dana nesito i piju bez straha Božijeg. Njima je stomak umesto Boga, ne pomišljaju na budući život, niti se opominju Svetog Pisma koje govori: Teško vama siti sad, jer ćete ogladneti; teško vama koji se napijate sad, jer ćete ožedneti! (Lk. 6,25). I oni smatraju da je Sveto Pismo bajka, i žive bezbrižno i razuzdano, piruju i vesele se svaki dan, kao onaj evanđelski bagataš. No oni među njima, koji su milostivi i milosrdni, i čine dobra ništima i ubogima i nevoljnima, ti lako dobijaju od Boga oproštaj grehova svojih i prolaze mitarstva bez muke, radi milostinje svoje, jer Sveto Pismo kaže: Milostinja izbavlja od smrti, i očišćava svaki greh: oni koji čine milostinju i pravdu, ispuniće se života (Tovit. 12,9). Oni pak koji se ne staraju da milostinjama očiste grehe svaje, ne mogu izbeći ova ispitivanja. Njih dograbljuju tamnoliki knezovi mitarstva, koje si videla, i opako ih mučeći nizvode u pakao, gde će ih okovane držati sve do Strašnoga suda Hristovog. No i ti ne bi mogla proći mitarstva, da te ne otkupljuje dar prepodobnog Vasilija.

Tako razgovarajući stigosmo do petog mitarstva, mitarstva za lenjost. Na njemu se istražuju svi dani i časovi, provedeni u neradu, i zadržavaju gotovani, koji od tuđeg truda žive a sami neće da rade, i radnici koji primaju platu a ne rade koliko treba. Tamo se istjazavaju i oni koji se ne staraju oko slavljenja Boga i lenje se u praznične i nedeljne dane da idu na jutrenje, i na svetu liturgiju, i na druga bogosluženja. Tamo se ispituje čamotinja i nehat, i potanko istražuje svačija lenjost i nestaranje o duši svojoj. I mnogi se odatle nizvode u ponor. I mene mnogo tamo ispitivahu, i ne bih se mogla oslobaditi duga zbog grehova te vrste, da moj nedostatak ne bi dopunjen darom prepodobnog Vasilija. Tako otkupljenu, odvedoše me odatle.

I potom naiđosmo na šesto mitarstvo, mitarstvo za krađu. Na njemu nas kratko zadržaše. I pošto nešto malo dadosmo, pođosmo. Jer mi ne nađoše nikakvu krađu, osim nekih vrlo sitnih koje sam u detinjstvu počinila iz neznanja.

Odatle dođosmo na sedmo mitarstvo, mitarstva za srebroljublje i tvrdičluk. No i njega brzo prođosmo. Jer me je Gospod celog života štitio: nisam se paštila oko mnogog sticanja, niti sam bila srebroljubljiva; bila sam zadovoljna onim što mi je Gospod slao; nisam bila tvrdica, već sam rado davala nevoljnima od onoga što sam imala.

Idući naviše, naiđosmo na osmo mitarstvo, mitarstvo za kamatu. Tu istjazavahu one što daju novac pod interes, i one koji nečasnim načinom zarađuju, i zelenaše, i one koji tuđe prisvajaju. Tamnošnji islednici me vrlo brižljivo ispitaše, i pošto ništa ne nađoše, škrgutahu na me zubima. A mi krenusmo dalje, blagodareći Boga.

Onda stigosmo na deveto mitarstvo, mitarstvo za nepravdu. Na njemu se ispituju sve nepravedne sudije, podmitljive sudije, i sudije koji krive oslobađaju a nevine osuđuju. Tamo se istražuje zakidanje plata radnicima, i lažno merenje pri trgovanju. Uopšte, tamo se istražuju svakovrsne nepravde koje su učinjene. No mi, blagodaću Hristovom, prođosmo ovo mitarstvo bez muke, davši nešto malo.

Isto tako i sledeće deseto mitarstvo, mitarstvo za zavist, prođosmo ne davši ništa, jer nikome nikada ne pozavideh. Iako se tamo istraživaše i neljubav, mržnja, nedruželjublje, nenavist, ipak se milosrđem Hristovim obretoh nevina u svim tim ispitivanjima. Istina, đavoli besno škrgutahu na me zubima, ali se ja ne bojah. I mi produžismo put radujući se.

Na sličan način prođosmo i jedanaesto mitarstvo za gordost, na kome nadmeni duhovi gorde istjazavahu za hvalisavost, visoko mišljenje o sebi, oholost, veličanje. Tamo se brižljivo ispituje i to, da li je čovek ukazivao dužno poštovanje roditeljima, ocu i majci, i vlastima od Boga postavljenim; i ako se ogrešio od njih, koliko puta i u čemu. U opšte, ispituju se i sva ostala gorda dela i tašte reči. To mitarstvo mi prođosmo, pošto vrlo malo odgovarasmo, i ja bih slobodna.

Zatim stigosmo na dvanaesto mitarstvo, mitarstvo za gnev i jarost. Tamo vazdušni islednici behu svirepi. Ali od nas ne dobiše mnogo, a mi odosmo dalje radujući se u Gospodu, koji štiti grešnu dušu moju molitvama prepodobnog oca mog svetog Vasilija.

Potom nas srete trinaesto mitarstvo, mitarstvo za zlopamćenje. Na njemu nemilosrdno istjazavahu one koji u srcu svome drže zlobu prema bližnjem, i one koji vraćaju zlo za zlo. Njih odatle zlobni duhovi sa velikom jarošću odvode u tartar. No milosrđe Gospodnje i tamo me zaštiti, jer nisam bila zlobna ni prema kome, niti sam zlopamtila učinjene mi pakosti, nego sam čak i prema neprijateljima svojim bila nezlobiva i volela ih kaliko sam mogla, pobeđujući zlo dobrim. I nađe se na tom mitarstvu da ništa ne dugujem. I zbog toga tamošnji đavoli kukahu, jer odlažah slobodna iz njihovih opakih ruku.

A mi produžismo dalje veseleći se u Gospodu. I ja upitah moje vodioce, svete Anđele: Molim vas, gospodo moja, recite mi, otkuda ove strašne vazdušne vlasti znaju sva zla dela svih ljudi koji žive po celom svetu, kao i moja, ne samo ona javno već i ona tajno učinjena, tačno znaju i izobličavaju? Na to mi sveti Anđeli odgovoriše: Svakome hrišćaninu na svetom krštenju Bog dodeljuje anđela čuvara, koji nevidljivo čuvajući čoveka, upućuje ga na svako dobro delo i danju i noću u sve dane života njegova sve do samrtnog časa, i zapisuje sva dobra dela njegova što učini u ovom životu, da bi dotični čovek dobio od Gospoda milost i večnu nagradu u carstvu nebeskom. Isto tako i knez tame, želeći da sav rod ljudski odvuče u svoju pogibao, određuje po jednog zlog duha svakome čoveku, koji stalno prati čoveka, motri na sva njegova zla dela, na koja ga lukavstvima svojim i bodri, i skuplja sve zlo što čovek učini. Zatim sve te grehe čovekove odnosi odgovarajućim mitarstvima, gde se svaki greh zapisuje te su tako svima vazdušnim knezovima poznati svi gresi svih ljudi na celom svetu. I kad se duša razluči od tela, i hita da uziđe na nebo k Tvorcu svom, tada je oni nečastivci sprečavaju, pokazujući zapisane grehe njene. I ako duša ima više dobrih dela nego grehova, oni je ne mogu zadržati. Pronađu li pak kod nje više grehova nego dobrih dela, oni je zadržavaju za vreme, i zatvaraju u tamnicu neviđenja Boga, i muče je, ukodiko im sila Božija dopušta da je muče, sve dok ta duša molitvama i milostinjama svojih bližnjih ne bude iskupljena. Ako se pak koja duša nađe toliko grešna i odvratna Bogu, da joj nema nade na spasenje, već je večna pogibao očekuje, oni je odmah nizvode u bezdan, gde je i njima spremljeno mesto za večne muke, i tamo je drže do drugog dalaska Gospodnjeg, posle koga će se ona sa telom svojim zajedno sa njima mučiti u paklu ognjenom. Znaj još i ovo: ovim putem ulaze, i istjazavaju se, samo oni koji su verom i svetim krštenjem prosvećeni; a nevernici, neznabožni idolopoklonici i Saraceni, i svi tuđi Bogu ovamo ne dolaze. Jer još za života u telu oni su dušama svojim pogrebeni u adu, i kada umiru, đavoli im odmah bez ikakvog ispitivanja uzimaju duše, kao svoj vlastiti udeo, i nizvode ih u ponor pakla.

Dok mi sveti Anđeli ovo govorahu, stigosmo na četrnaesto mitarstvo, mitarstvo za ubistva. Na njemu se istražuju ne samo razbojništva, nego i svaka rana, svaki udarac čim bilo i gde bilo po leđima ili po glavi ili po vratu ili po licu, sve se to potanko ispituje, i na terazije stavlja. Ali mi, i tamo malo nešto stavivši, prođosmo dobro.

I naiđosmo na petnaesto mitarstvo, mitarstvo za čaranja, bajanja, trovanja, i prizivanja đavola. Duhovi na ovom mitarstvu behu u obličju gmizavaca, škorpija, zmija, aspida i žaba, da ih je bilo strašno i odvratno gledati. Ali, i tamo, blagodaću Gospoda mog, na meni se ništa ne nađe, i mi prođosmo odmah ne davši ništa. A oni duhovi se srđahu na mene i vikahu: Doći ćeš na mesto gde se istražuje blud, videćemo da li ćeš se i tamo izvući!

Dok smo odatde išli naviše, ja upitah svete Anđele koji me vođahu: Gospodo moja, da li svi hrišćani prolaze ova mitarstva? I nije li moguće da čovek prođe ovuda bez istjazavanja i straha koji bivaju na mitarstvima? Sveti Anđeli mi odgovoriše: Nema drugog puta za duše vernih što ulaze na nebo; sve one prolaze ovuda, ali ne bivaju sve tako istjazavane kao ti, već samo slični tebi grešnici, koji su nepotpuno ispovedali svoje grehe, stideći se i skrvajući pred duhovnim ocem svoja sramna dela. A oni koji istinski ispovede sva svoja zla dela, i žale i kaju se zbog učinjenih zala, njima se gresi milosrđem Božijim na nevidljiv način brišu. I kad takva duša dolazi ovamo, vazdušni islednici otvaraju svoje knjige, ali ništa ne nalaze zapisano protiv nje, i ne mogu da joj učine nikakvu pakost, niti da je uplaše, i duša radujući se ulazi k prestolu blagodati. I da si ti potpuno i istinski ispovedila sve svoje grehe, i dobila razrešenje, ne bi bila ovako strašno istjazavana na mitarstvima. Ali tebi pomaže to, što si davno prestala da smrtno grešiš, i što si ostale mnoge godine svoga života provela u vrlinama; no naročito ti pomogoše molitve prepodobnog oca Vasilija kome si svim srcem mnogo poslužila.

Tako razgovarajući stigosmo do šesnaestog mitarstva, mitarstva za blud. Na njemu se istražuje svako bludničenje, i maštanje umom o bludu, i razmišljanje o bludu, i pristajanje u mislima na blud, i naslađivanje bludnim pomislima, i pohotljiva pitanja, i strasni dodiri. Knez ovog mitarstva seđaše na svom prestolu, obučen u gadnu i smrdljivu odeću, penom krvavom okvašenu, kojom se on gorđaše kao carskom porfirom. I mnoštvo đavola stajahu pred njim. Oni kad me ugledaše da sam stigla tamo, do njih, veoma se začudiše. I onda iznesoše zapisana bludna dela moja, i izlobličavahu me, pokazujući lica sa kojima sam grešila u mladosti svojoj, i vreme kad sam grešila danju i noću, i mesta na kojima sam koji greh učinila. I ja im ne mogoh ništa odgovoriti, samo drhtah od straha, i stid me pojede. Tada sveti Anđeli rekoše đavolima u odbranu moju: Ostavite ta davnašnja bludna dela; ona je ostalo vreme svoga života provela podvižnički u čistoti i uzdržanju. Đavoli odgovoriše: Znamo i mi da je ona davno prestala sa grehom, ali se nije kako valja ispovedila pred duhovnim ocem, niti je od njega dobila propisane zapovesti za otkajavanje grehova. Zato je naša. A vi: ili nam je ostavite, ili je otkupite dobrim delima. — I položiše sveti Anđeli mnogo od mojih dela, no mnogo više od dara prepodobnog Vasilija, te se tako jedva izbavih ljute bede. Onda produžismo put.

Zatim stigosmo na sedamnaesto mitarstvo, mitarstvo za preljubu. Tu se istražuju gresi supružnika, koji nisu bili verni u braku i nisu postelju svoju bračnu očuvali neoskrnavljenom. Isto tako se tu isleđuju otmice radi bluda, i silovanja. Tu grozno istjazavaju i ona Bogu posvećena lica, koja su svoju čistotu zavetovala Hristu, pa pala u blud. Na tom mitarstvu se i ja pokazah kao veliki dužnik, i bejah izobličena kao preljubnica, i pogani dusi i nemilosrdni islednici već behu gotovi da me otrgnu iz ruku Anđela i svedu na dno pakla. Ali se sveti Anđeli mnogo prepiraše s njima, i izneše na sredinu sve moje potonje trudove i podvige, i jedva me otkupiše, ne toliko mojim dobrim delima koliko darom oca mog Vasilija. Od njegovog dara vrlo mnogo uzeše i na terazije položiše, i tako moja bezakonja nadmeriše. Onda me uzeše, i mi nastavismo put.

I približismo se osamnaestom mitarstvu, mitarstvu za sodomiju. Na njemu se istražuju protivprirodni gresi muškaraca i ženskinja, i blud sa đavolima, i sa beslovesnim životinjama, i rodoskrvnjenje, i druge gadosti što se tajom vrše, koje je stidno i spomenuti. Knez ovoga mitarstva odvratniji je od svih odvratnih i gadnih demona, sav oblepljen smrdljivim gnojem; a takve su i sluge njegove. Smrad njihov beše nepodnošljiv, nakaznost njihova neopisiva, i jarost i ljutina njihova neiskazana. Oni nas brzo opkoliše. Ali milošću Gospodnjom ništa takvo u meni ne nađoše, i postiđeni pobegoše, a mi radujući se nastavismo put. I rekoše mi sveti Anđeli: Videla si, Teodoro, strašna i odvratna mitarstva za blud. Znaj dakle, da ih malo koja duša prođe bez muke, pošto sav svet leži u zlu, sablazni i poganštini, i svi su ljudi slastoljubivi, i misao je čovekova od mladosti njegove naklonjena zlu, i jedva ko čuva sebe od bludnih nečistota. Malo je onih koji umrtvljuju svoje telesne požude, zato malo onih koji ova mitarstva prolaze slobodno. Velika većina koji dovde dođu, ovde propodaju. Jer opaki islednici bludnih dela dograbljuju bludne duše i odvlače ih u ad, mučeći ih gorko. I hvale se knezovi mitarstva za blud, govoreći: Mi više od svih drugih mitarstava ispunjujemo pakao svojom ognjenom rodbinom! No ti, Teodoro, blagodari Boga što si već, molitvama tvoga oca prepodobnog Vasilija, prošla ta mitarstva, i odsada više nećeš videti zla ni straha.

Posle toga stigosmo na devetnaesto mitarstvo, mitarstvo jeresi. Tu se istražuju nepravilna učenja o veri, odstupanja od Pravoslavnog veroispovedanja, maloverja, sumnje u veri, hule na svetinju, i ostalo tome slično. To mitarstvo prođosmo bez ikakvog ispitivanja, i već besmo na domaku nebeskih vrata.

Ali nas onda sretoše pakosni dusi poslednjeg dvadesetog mitarstva, mitarstva za nemilosrđe i tvrdoću srca. Ovi islednici behu svirepi; knez njihov ljut, izgledao je mršav i mrzovoljan, no od besa disao je ognjem nemilosrđa. I ako se neko, koji je izvršio velike podvige i postove i molitve i sačuvao svoju devstvenost i iznurio telo svoje uzdržavanjem, nađe da je bio nemilosrdan i nemilostiv, njega sa ovog mitarstva odmah odvlače dole i zatvaraju u bezdan pakla, gde nikad milost doživeti neće. No mi blagošću Hristovom, prođosmo i to mitarstvo bez muke, uz pomoć molitava prepodobnog Vasilija, koji im od svojih dobrih dela podari mnogo za moje otkupljenje.

Izbavivši se od gorkih mitarstava, mi se zatim s radošću približismo samim vratima nebeskim. A vrata nebeska behu kao najblistaviji kristal, blistala su neiskazano, i na njima stajahu suncoliki mladići. Kad videše da me Anđeli vode, oni se silno obradovaše što sam se, štićena milosrđem Božijim, izbavila od vazdušnih mitarstava, i s ljubavlju nas dočekaše i unutra uvedoše.

A šta tamo videh, i šta čuh, o čedo Grigorije! to se ne da opisati! Jer videh što oko ljudsko ne vide, i čuh što uvo ljudsko nikada ne ču, i što nijednome čoveku na zemlji u srce ne dođe, — takva blaga, takve krasote! I bih privedena pred presto Božje nepristupne slave, oko koga stoje Heruvimi, Serafimi i bezbroj nebesnih Vojnika, koji neprestano slave Boga neizrecivim pesmama. I pavši, poklonih se nevidljivom i nepoznatom Božanstvu. I zapevaše Nebeske Sile preslatku pesmu, proslavljajući Božije milosrđe, koje gresi ljudski ne mogu pobediti. I dođe glas od Veleljepne Slave, koji naređivaše svetim Anđelima što me vode, da me vode da vidim sve obitelji Svetih, a takođe i sve muke grešnih, pa da me zatim upokoje u obitelji blaženog Vasilija. I sveti Anđeli me provedoše svuda, i ja videh mnoga prekrasna naselja i obitelji, prepune slave i blagodati, koje je Bog ugotovio onima koji Ga ljube. I moji vodioci mi pokazivahu posebno obitelji apostolske, i posebno proročke, posebno mučeničke, posebno svetiteljske, i posebno obitelji svakog čina Svetih. A svaka obitelj beše neiskazane krasote, ogromna po širini i dužini, sa mnogim presvetlim palatama nerukotvorenim. I svuda se po tim obiteljima razlegaše glas radosti i veselja duhovnog, i viđahu se lica likujućih. I videći me, svi se radovahu mome spasenju, i grljahu me, slaveći Gospoda koji me izbavi od zamki vražijih.

Pošto obiđosmo te obitelji, moji sveti vodioci svedoše me u preispodnju zemlje, i videh strašne nepodnošljive ljute muke u adu, pripravljene za grešnike. Pokazujući mi ih, sveti Anđeli mi govorahu: Pogledaj, Teodoro, od kolikih te muka izbavi Gospod molitvama ugodnika Svog Vasilija. — I slušah tamo jaukanje, plač i gorko kukanje onih u mukama: jedni vikahu: Teško nama! Avaj, ljutih muka! treći proklinjahu dan svoga rođenja. No ne beše nikoga da se smiluje na njih.

Zatim me izvedoše otuda i dovedoše u ovu obitelj prepodobnog oca našeg Vasilija, koju vidiš, i upokojiše me ovde, rekavši mi: Sada prepodobni Vasilije vrši pomen na tebe. — I meni bi jasno, da sam u ovo mesto došla za četrdeset dana po razlučenju mom od tela.