Mitarstva

Mitarstva

Mitarstvo prvo

Greh jezika mitarstvo je prvo
Na kome se duša istjazava
Od demona zloglasnih trubača.
Svaka rečca što je jezik rek'o,
Nit se gubi nit se zaboravlja,
Zvuk i slika njezina ostaje
Da pred dušom po smrti se javi.
Sramne reči, reči bogohulne,
Psovke strašne, psovke bujeslovne,
I uzvici praznog hohotanja -
Sve će duša čuti ponovljeno
Što je ikad na zemlji izrekla
Grdeć sebe, Boga ili ljude,
A za što se nije pokajala
Pre rastanka sa životom ovim:
Sve će čuti od crnih demona
A pred Božjim svetlim angelima.
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Duša sebe opravdat ne može,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo drugo

Druga straža još crnjih demona,
Gde se duša za laž istjazava,
Za sve laži što je pomislila
I za one što je iskazala,
Za sva mrska lažna svedočenja,
Lažne kletve imenom Božijim,
I sve laži jezikom prosute -
Sve će duša čuti ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Duša sebe opravdat ne može,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo treće

Treća straža još crnjih demona
Gde se duša strašno istjazava
Za osudu brata i suseda,
Za osudu tuđih bezakonja,
Za osudu greha u bližnjega,
Za smejanje nad tuđom slabošću,
Za gorđenje nad komšijskim stidom,
Za gaženje na zemlju paloga
Da se grešnik više ne uspravi.
Za to duša biće istjazana -
Jer je druge grešnike sudila,
Svoje grehe vešto prikrivala.
Sve to duša čuće ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No stog mesta ne može uteći
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti,
I skrivanja greha u bližnjega,
I pohvale njegovih vrlina,
Duša sebe opravdati neće -
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo četvrto

Četvrta je jošte crnja straža,
Tu demoni istjazuju dušu
Za pijanstvo i za oblaporstvo
I k'o glumci pred dušom igraju
Sve pijanke i sve terevenke,
Sve smešnosti pijana čoveka
I svu gadost od mnogog jedenja,
K'o psi gadni okolo urlaju
Oko duše strahom ustrašene
A na usta svoja povraćaju
Ona pića i ona jestiva
Što su dušu na greh navodila
I debelost telu joj davala
A mršavost srcu i razumu -
Sve će duša videt ponovljeno
Što je ikad na zemlji činila
I sve čuti od crnih demona
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti,
Božjeg straha s mnogo molitava -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti,
Božjeg straha s mnogo molitava -
Tad se duša u visinu diže,
Uznešena Božjim angelima.

Mitarstvo peto

Peta straža još crnjih demona
Što za lenost istjazuju dušu:
Za sve dane leno proležane
I preduge noći prospavane,
Za svu tuđu muku pojedenu
I za dužnost svoju nesvršenu,
Za lenivost i tela i duha,
Za bezbrižnost na delu spasenja,
Za kajanje uvek odlagano,
Za molitve nikad nepočete,
Božje službe vazda propuštene,
Dobra dela vazda odocnjena -
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti redom nabrojano,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere, suza i kajanja
Bar na strašnom času smrtnome,
Nemadne li straha ni molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja
Bar na strašnom času samrtnome,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo šesto

Šesta straža još crnjih demona
Što za krađu istjazuju dušu,
Od detinjstva do časa smrtnoga
Za sve što je kad ukrala duša,
Il' rukama il' tajnim željama,
Il' kradljivim čestim pomislima,
Sve kradeći, Boga s' ne bojeći
I komšiju svoga žalosteći -
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve kako je na zemlji činila,
Sve čuti od crnih demona
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja
Bar na strašnom času samrtnome,
Nemadne li straha ni molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja
Bar na strašnom času samrtnome,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo sedmo

Sedma straža još crnjih demona
Za sebičnost istjazuju dušu,
Za sebičnost i za srebroljublje,
Za tvrdičluk prema sirotima,
Za suvišno zbiranje novaca,
Za nenužno sticanje imanja
Dokle drugi od gladi grcaju
I suzama dane zalevaju -
Sve će duša videt ponovljeno,
I poznati sve grehove svoje,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha ni molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo osmo

Osma straža još crnjih demona
Što za lihvu istjazuju dušu,
Za interes uziman od zajma,
Za bogatstvo lihvom zgomilano
A na štetu malih i sirotih,
Što po nuždi zajam uzimaju
I po nuždi interes plaćaju. -
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha i molitve,
Nemadne li samopreziranja,
I praštanja tuđih pregrešenja
U krotosti i smirenosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Ako l' ima samopreziranja
I praštanja tuđih pregrešenja
U krotosti i u smirenosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo deveto

Deveta je jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za klevetu na nevine duše,
Za klevetu i potvoru crnu,
Za osudu ljudi bez nepravde,
Za bacanje greha na drugoga
Da bi grešnik izbeg'o kaštigu
A pravednik mesto njega strad'o.
Takav greh je mio demonima,
A mrzak je svetim angelima,
Njim se zakon Božiji potire,
Zbog njeg' dušu pakao proždire.
Svoj greh duša jasno će videti
I čuće ga od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha Božijega,
Mnogo straha i mnogo molitve,
I delenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha Božijega,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I delenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo deseto

Deseta je jošte crnja straža
Gde se duša strašno istjazava,
A za zavist i zlobnu nenavist,
Što je kome zavidela duša:
Na lepoti ili na bogatstvu,
Na junaštvu il' na blagovanju,
Il' na zdravlju ili na uspehu,
Na mudrosti ili na počasti,
Il' na njivi rodnoj il' livadi,
Il' na rodu ili na porodu.
Od zavisti sva je duša crna,
Sva je crna kao ugljen crni.
Sve će duša videt predstavljeno,
Sve će čuti ponovljeno,
Ponovljeno od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha Božijega,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti,
I deljenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha Božijega,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti
I deljenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo jedanaesto

Jedanaesta jošte crnja straža,
Gde demoni istjazuju dušu
Za bezumnu gordost i oholost:
Za gorđenje Božjim darovima,
Za gorđenje zdravljem i junaštvom,
Za gorđenje stasom i lepotom
Što će crvi u zemlji razjesti,
Za gorđenje vlašću i bogatstvom,
Čemu svemu smrću konac biva,
Za oholost naspram roditelja,
Za oholost naspram prijatelja,
Za oholost naspram siromaha,
Za oholost naspram neznalica,
Za oholost spram Božjeg zakona,
Za oholost spram Božije crkve,
Za oholost kojom Eva zgreši,
Adam pade i Raj se zatvori.
Sve to dušu u okove veže
I drži je i dužnu i tužnu.
To će duša videt predstavljeno,
To će duša čuti ponovljeno,
Ponovljeno od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Božjeg straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Božjeg straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa
I praštanja tuđih pregrešenja -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo dvanaesto

Dvanaesta jošte crnja straža,
Gde se duša za gnev istjazava,
Za gnev brzi i nepokajani,
I za jarost i srditu ljutnju
Od koje se zažaruje duša,
Zažaruje paklenim plamenom,
A skriva se za Božiju svetlost.
Gnevom Kain ubi brata svoga,
Gnevom Saul gonjaše Davida,
Gnev je iskra pakla ognjenoga
I preteča svađe i ubistva,
Te za gnev je teško istjazanje,
Za gnev duše protiv brata svoga,
Za gnev duše protiv Boga svoga,
Za gnev duše protiv roditelja,
Za gnev duše protiv prijatelja,
Za gnev svaki osim protiv greha.
Sve će duša videt predstavljeno,
Sve će čuti ponovljeno,
Ponovljeno od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći
Dok se duša nečim ne opravda,
I grehove gneva ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć tamnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca
I Božije Majke hodatajstva
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo trinaesto

Trinaesta jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za osvetu i za zlopamćenje,
Gospod reče: moja je osveta!
No grešni se mimo Boga svete,
Greh plaćaju sa dvostrukim grehom.
Zlo plaćaju sa zlom, i sa gorim.
I zato se duša istjazava,
Jer je mnogo duša zlopamtila,
Zlo pamtila i o zlu mislila,
Zlom se grdnim puna napunila
Kao bunar vodom zamućenom,
K'o livada otrovnim zmijama.
Grešna duša greh će svoj videti,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć tamnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo četrnaesto

Četrn'esta jošte crnja straža
Gde se duša strašno istjazava
Za ubistvo strašno dušegubstvo,
Za učešće u tuđem ubistvu,
Za nagovor brata na ubistvo;
Za ubistvo žene il' čoveka,
Il' nejaka čeda u kolevci,
Il' živoga ploda u utrobi,
Za ubistvo puškom iz zasede,
Ili nožem il' mučkim trovanjem,
Za ubistvo rukom ili srcem:
Ko smrt želi k'o da je ubio.
Svoje grehe duša će videti
Na ovome strašnome mitarstvu,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza i kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo petnaesto

Petnaesta jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za gatarstvo i za vračarije,
Za bajanja i za odbrajanja,
Prizivanja u pomoć demona,
I traženje pojave duhova,
I za to se duša istjazava,
Sve će duša čuti ponovljeno
Što je ikad na zemlji gatala,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I dok svoje grehe ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć tamnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo šesnaesto

Šesnaesta jošte crnja straža,
Gde se duša za blud istjazava,
Za strast strašnu što skrnavi telo,
Telo skverni a duh pomračava
I čoveka celog raslabavlja.
I za to se duša istjazava -
Za blud telom, za blud pomislima,
Il' maštanjem, pesmom, il' rečima,
Za grešenje i na greh mamljenje,
Za venčanje duha sa prašinom.
Sve će svoje bludne prljavštine,
Sve će duša videt predstavljene,
I sve će ih čuti iskazane,
Iskazane od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
I grehova svojih ispovesti,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
I grehova svojih ispovesti,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo sedamnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža
Gde demoni istjazuju dušu
Za preljubu smradnu i pagubnu,
Za preljubu venčanih supruga,
Za preljubu s venčanim čovekom,
Za preljubu sa ženom venčanom,
Greh je ovo Bogootpadništva,
Greh je ovo idolopoklonstva,
Greh je ovo krađe i neverstva,
Pronevera ponajveće tajne,
Greh je ovaj teško iskupiti,
I za to se duša istjazava.
Sve će duša videt predstavljeno,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i molitve,
Nemadne li suznih pokajanja,
Nemadne li straha Božijega,
I premnogo dela milosrđa
Naspram bednih i naspram nevoljnih,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja,
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i molitve,
Ako l' ima straha Božijega,
Ako l' ima suznih pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo osamnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža
Gde demoni istjazuju dušu
Za užasne sodomske grehove,
Za grešenja nasuprot prirode,
Za bluđenja i za skotološtva
I za smešu krvi s rođacima -
Teški gresi protiv Boga Živa
I protivu ljudskog dostojanstva,
I za to se duša istjazava.
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih Angela,
I stid će je kao plamen peći
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li duša dobrih dela:
Nemadne li vere i molitve,
Nemadne li straha Božijega,
Nemadne li suznih pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša opravdati neće
Nit koraka na više kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i molitve,
Ako l' ima straha Božijega,
Ako l' ima suznih pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo devetnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža,
Gde demoni istjazuju dušu,
Za jeresi i kriva učenja
I od svete vere odstupanja,
Odstupanja od vere Hristove,
Kako nam je Hristos ostavio,
Apostoli sveti rašili,
Mučenici krvlju potvrdili,
Svetitelji slavom proslavili.
I za to se duša istjazava,
Za ohola svoja mudrovanja,
I dogmata svetih izvrtanja
Po zemaljskom umu i pameti,
Mimo sveto Božje otkrovenje,
Zavođenja ljudi od istine,
Zavođenja, kriva tumačenja,
Verovanja u zla nagađanja,
I slavljenja ludih učitelja.
Sve što duša u tome sagreši
U ovome veku kratkoročnu,
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li suznih pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja,
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima suza pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo dvadeseto

Tad dolazi jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za nemilost i nemilosrđe,
Za nemanja blagog sažaljenja,
Za nemanje srca ni milosti
Naspram ljudi grešnih il' pravednih,
Uvek prosi u Boga milosti:
Milost prima no milost ne daje,
Milost prima, a nemilost seje,
Takva duša sa Bogom ratuje,
Sa svecima i sa angelima.
I zato se duša istjazava,
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere ni molitve,
Nemadne li straha Božijega,
Nemadne li suznih pokajanja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika,
Metanija dobrih duhovnika -
Tad se duša opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i molitve,
Ako l' ima straha Božijega,
Ako l' ima suznih pokajanja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika,
Metanija dobrih duhovnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.
Prođe l' duša sva ova mitarstva
Sa angelom svojim hraniteljem,
Opravda li sebe za nedela,
Za nedela u ovome veku,
U ovome kratkoročnu veku,
Imadne li više dobrih dela,
Više dobrih nego li paklenih -
Tad će duša veselo se dići
I pred presto Višnjeg Boga stići,
U Raj ući među svetitelje,
Svetitelje i krasne angele:
I krasotu kojoj slike nema,
I u život kom sravnjenja nema,
I u radost kojoj kraja nema,
I u slavu zemlji nepoznatu,
Da blaguje i da se raduje,
I sa Hristom u večnosti živi,
Stvoritelju večno da se divi,
Da se divi i da Ga proslavlja -
To je nauk Svetog Pravoslavlja.

KRAJ I BOGU SLAVA!