Mister Dolar (komedija u četiri čina)/36
ČETVRTI ČIN
Bašta kafane kod „Dolara" (pređe „Ponoćno sunce") ograđena od ulice niskim zelenim filaretama na koje se s ulice naslonila deca da slušaju muziku. Prema toj ogradi, s leve strane, niska zgrada kafane koja zaleđem gleda u baštu. U kafanu ulazi i izlazi kelner sa pićem. U bašti sedam do osam stolova zastrtih čistim, belim čaršavima. Preko cele bašte razapete električne žice o koje visi četiri do pet sijalica sa običnim, plehanim širmovima. — Za jednim stolom, koji je do same filarete, napred. I i II gost, i pred njima piće; za drugim stolom kraj samih vrata od kafane, jedan gost a za trećim stolom, u dubini, ispred podijuma, dva gosta i jedna problematična dama. — Na podijumu, koji je u dubini, svira mala muzika od tri instrumenta (možda: violina, armonika i flauta) a kraj samog podijuma, za jednim stolom, sedi pevačica. Već pri dizanju zavese ovaj orkestar svira. Gosti vode živ razgovor međ sobom, i, dok se kelner naslonio na filarete iza prvog stola, dotle, Mariška, zadovoljna lica, stoji na vratima kafanice)
I
I GOST (Za stolom napred, On je vodio živ razgovor sa svojim prijateljem dok je muzika svirala i na jedan mah, kad muzika prestane, čuje se glasno deo njegove rečenice): Ja mislim, Engleska bi u tom slučaju debuširala Gibraltar!
II GOST: Pa da, jer bi morala celu flotu baciti u istočne vode.
I GOST: Tamo bi se odigrali sudbonosni događaji.
III GOST (Za stolom za kojim je i dama, kuca u sto).
JEDAN KELNER: Molim! (Prilazi stolu).
III GOST (Naručuje piće dodajući kelneru bocu od pola litre).
JEDAN KEANER (Odlazi u kafanu).
IV GOST (Onaj što je sam za stolom): Gazdarice!
MARIŠKA (S vrata): Molim!
IV GOST: Dobili ste danas novo vino. Nećete ga zar večeras služiti?
MARIŠKA: A ne, ostaviću koji dan da se slegne.
IV GOST: Je li dobro?
MARIŠKA: Osobito. Dosad nisam tako dobro vino imala.
I GOST (Sa stola napred): Gazdarice. Smem li vas zamoliti na reč-dve!
MARIŠKA: Molim! (Prilazi tome stolu).
I GOST: Hoćete li biti tako dobri da nam kažete zašto ste napustili ovoj kafani ime "Ponoćno sunce” i nazvali je kod "Dolara”?
MARIŠKA: Pa tako! — (Za to vreme dolazi jedan prodavac ušećerenog voća; odlazi prvo stolu gde je dama gde mu kupuju a zatim ostalim stolovima, gde ga odbijaju. On i drugi prodavci razni predmeta, provlačs se češće kroz ovaj čin. Tako: prodavac noževa za žilete, drvenih muštikla i pertla za cipede: ruskinja sa cvećem prodavac pečenih lešnika i badema i t. d.)
I GOST: Ja sam čuo dve verzije pa ne znam koja je tačna. Po prvoj verziji, na dan kada ste primili kafanu, prvi gost koji vam je došao, platio je svoj račun dolarima i tako, prva para koja vam je pala, bio je dolar. A kako je ta para povukla i sve ostale — jer vi se ne možete požaliti, vama vrlo dobro ide — to ste vi iz poštovanja prema ovoj pari, nazvali kafanu kod "Dolara”. Ova je priča vrlo verovatno, a druga, ne bih rekao da je tako verovatna.
MARIŠKA: Da čujem?
I GOST: Vi ste, gazdarice, uspeli za mesec dana, kako držite ovu kafanu, da joj pridobijete vrlo otmene goste, koji posle ponoći ovde uvraćaju. Oni probavljaju veče ili u pozorištu ili u kom većem lokalu a zatim dolaze ovamo. Oni čak i šampanjiziraju kod vas i ostavljaju vam lepu paru. Razume se da su to onda gosti o kojima morate voditi računa. E, vele, jedan među njima je potpuno ćelav i svi ga u društvu diraju da se vaša kafana po njemu zove „Ponoćno sunce”. Iz pažnje prema tome gostu — tako se bar kaže — vi ste promenili ime kafane.
MARIŠKA (Slatko se smeje): Verujte, ni jedno ni drugo nije. Promenila sam tako, ovo mi se ime mnogo više dopada.
PEVAČICA (Obučena je obično, sa umerenim dekolteom i golih ruku, Penje se na podijum i, praćena muzikom, peva jednu narodnu pesmu Po svršetku pesme aplauz svih u bašti. Ona slazi sa podijuma, uzima tanjir sa stola za kojim je sedela i prilazi najpre stolu za kojim je dama a zatim i svima ostalima)
III GOST (Pošto je pevačica otišla od stola, lupa): Da platim!
MARIŠKA (Prilazi i obračunava se).
II GOST (Kad pevačica priđe tome stolu): Nešto vam večeras ne ide pesma od srca?
PEVAČICA: Ne peva se od srca kad je malo gostiju.
I GOST: Pa tek je prošla ponoć, sad će naići vaši gosti.
PEVAČICA (Odlazi dalje).
III GOST (Sa damom i onim drugim gospodinom, pošto su platili, odlaze): Laku noć!
MARIŠKA: Laku noć!
JEDAN KELNER: Dobru noć želim!
PEVAČICA (Pošto je bila i kod četvrtog stola, odlazi na svoje mesto).
MARIŠKA (Rasprema sto sa kojega su otišli gosti).
I GOST (Pokazujući na goste koji su otišli): Poznajete li tu žensku?
II GOST: Ne!
I GOST: Bila je najpre prodavačica cveća, zatim, vrlo kratko vreme, glumica u nekom putujućem pozorištu, odakle je nečujno nestala i pune tri godine nije se nigde viđala. Vratila se tu skoro i, čujem sad je agent nekog osiguravajućeg društva i, vele, dobro uspeva. Izgleda da je osigurala i toga mladića što je s njom.
IV GOST (Onaj sam): Da platim.
MARIŠKA (Prilazi mu, obračunava se, gost odlazi)
II GOST (Diže se i naviruje preko filareta, jer se čuju automobilske trube. Blesne dva trpput i snop svetlosti): Nekoliko se automobila zaustaviše. Da li će ovamo?
I GOST: Izvesno. Gde bi inače u ovaj kraj? Gazdarice, izgleda da vam dolaze gosti!
MARIŠKA: Muzika! (Muzika zasvira neki buran marš).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|