Mister Dolar (komedija u četiri čina)/3
III
PROFESOR (Star, sede brade, pogrbljen, dolazi sredinom praćen Pretsednikom i još nekolicinom gospode. 0n ljubazno otpozdravlja prisutne koji ga pozdravljaju aplauzom)
PRETSEDNIK KLUBA (Odvodi ga fotelji koja stoji usamljena i sasvim napred ispred prvog stola levo i koja je za to naročito rezervisana. On seda, muzika prestaje)
PRETSEDNIK KLUBA (Stane ispred fotelje): Uvaženi gospodine profesore! Klub, kome imam čast da budem pretsednik, smatra za veliku čast što mu se dala prilika da u svoje anale zabeleži jedan tako redak i značajan događaj, ovaj čin kojim se odaje priznanje vašim velikim zaslugama na polju ugleda naše nauke. Klub smatra za dužnost da se pridruži opštem priznanju koje vam se danas odaje, i ja tu dužnost sa ponosom i najvećim zadovoljstvom vršim, pozdravljajući vas u našoj sredini!
VIŠE GLASOVA: Živeo!
PROFESOR (Koji je stojeći saslušao govor): Blagodarim vam, gospodine predsedniče, i svima članovima kluba na pažnji kojom me predusretate i kojom mi ukazujete svoje priznanje. Etika, gospođe i gospodo, kojoj sam ja posvetio pola veka truda, izgleda neobaveštenima sporedna nauka, naročito u ovo doba materijalizma i mehanizacije. Ali, gospodo, ja sa pouzdanjem i dubokim uverenjem tvrdim da je etika osnova čovečanskoj civilizaciji...
POSLERATNI GOSPODIN: Tako je:
PROFESOR: Kulturi se spremaju svakodnevni smrtonosni
Udari (Džaz počinje da svira tango. Parovi igraju i gomila koja je bila oko profeeora biva sve manja) — tehnička nauka se sva založila za pronalazak sredstava za razoravanje kulture. A čemu bi to odvelo da nema civilizacije, koju su cenili svi progresivni narodi od Jelina do danas, a koja služi kao pouzdana bremza protivu razornih nagona.
POSLERATNI GOSPODIN: Tako je!
PROFESOR: Pođimo od osnovne etike: savlađivanja samoga sebe...
SVI (Su gotovo otišli sem nekoliko gospode, Pretsednika i Posleratnog gospodina)
POSLERATNI GOSPODIN: Tako je! — (Podnosi profesoru šampanj) Go- spodine profesore. Ubrojavajući i sebe u one koji duboko cene vaše zasluge, dozvolite mi da vam to izrazim jednom čašom osvežavajućeg pića.
PROFESOR (Prihvati čašu): Dovodite me u iskušenje da izdam svoje principe, ali moram primiti kao znak poštovanja.
PRETSEDNIK KLUBA: Dozvolite mi, gospodine profesore, da vas provedem kroz prostorije kluba. Želeli bi svi naši članovi i poštovaoci da vas pozdrave.
PROFESOR: Molim, ja danas ne pripadam sebi; raspolažite sa mnom.
PRETSEDNIK KLUBA: Izvolte! — (Uzima ga pod ruku i odvodi u dubinu).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|