[Miloš ljubi Milicu devojku]
Miloš ljubi Milicu devojku.
On gu ljubi, ona mu govori:
Oj Miloše, moj mili drugare,
Kad me ljubiš oće li me uzneš?
Oću, oću, kako pa da neću, 5
Kada jutre beli dan osvane,
Dan osvane i sunce ograne,
Ti iskoči na dela golema,
Pa pogledaj Milošu u dvori.
Ako su mu konji pod pokrovci, 10
To je Miloš devojku doveja,
Ako su mu konji osedlani,
To će Miloš po tebe da dođe.
Kada jutre beli dan osvanu,
Dan osvanu i sunce ogranu, 15
Tad iskoči Milica devojka,
Tad iskoči na dela golema,
Pa pogleda Milošu u dvori.
Miloševi konji pod pokrovci.
Pa uleže u luga zelena, 20
Pa otseče drvo javorovo,
Pa sadelja gusle javorove,
Napravi se mlada božjakinja,
Redom redi, Milošu do dvori.
Kad si dođe Milošu do dvori. 25
A u dvori nigde nikoj nema,
Samo jedna ostarela majka.
Progovara Milica devojka:
Pomoz’ boga Miloševa majko.
Bog pomogja mlada prošljakinjo, 30
Da l’ ćeš pitu, ili vruću simitu,
El ćeš vino, el ljute rakije?
Nit ću pitu, nit vruću simitu,
Nit ću vino, ni ljute rakije,
Već sam čula da imaš mladenci, 35
Da me pustiš među nji da legnem,
Da gi kažem za toj muško čedo.
Majka pušta, Milica ulazi.
Kad ujutro zora osvanula,
Viče majka Milošu na vrata. 40
Nit govori snajica Jelica,
Nit govori Miloš mladoženja.
