Miloš Čobanin i sultan
Ovce čuva Miloš čobanine,
ovce čuva po Šari planini;
Miloš ima iljadu ovaca,
u iljadu trista razbludnica,
pred ovcama ovan kolovođa, 5
na ovnu je zvno od iljade,
na zvonetu bremce od iljade,
na obrencu dragi kamenovi,
pa se pred njim vidi putovati,
u po noći kao u po dana, 10
Miloš vidi napojiti ovce;
u Miloša drugo čudo ima:
Miloš ima od čelika dvore,
oko dvora čeličnu avliju,
na avliju od zlata kapiju; 15
u Miloša treće čudo kažu:
Miloš ima zelene livade,
u livadi zeleno jezero,
u jezero devet paunova,
iza njih je devet paunica, 20
a pred njima mudra vidra šeće,
a za vidrom okićena kuna.
To se čudo na daleko čulo,
pa nakiti sićana fermana,
pa je šalje u Šaru planinu, 25
a na ruke Milošu čobanu,
u knjizi mu ovako besedi:
"Oj Miloše, gorski čobanine,
orže da si u Stambolu gradu,
da po jednu riječ govorimo!" 30
Kad to vide Miloš čobanine,
on istura četiri lubarde,
pa doziva stotinu čobana;
kad dođoše stotinu čobana,
svi pitaju Miloš čobanina: 35
"Oj Miloše, gorski čobanine,
je li volja ili je nevolja,
što isturaš četiri lubarde!"
Al govori Miloš čobanine:
"Oj čobani, braćo moja draga, 40
čuvajte mi ovce po planini,
dok da odem u Stambola grada,
dok da odem i opet se vratim,
mene care zove u Stambolu!"
I on ode u Stambolu gradu; 45
nešće caru Boga nazivati,
prije cara Miloš progovara:
"O, čuli me, care od Stambola,
kakva ti je golema nevolja,
te ti mene u Stambola zoveš?" 50
Al govori care od Stambola:
"Oj Miloše, gorski čobanine,
je l istina što ljudi kazuju,
da u tebe neko čudo ima:
da ti imaš iljadu ovaca, 55
i iljadu trista razbludnica,
i pred njima ovna kolovođu,
i na njemu zvono od iljade,
na zvonetu brence od iljade,
na zvoncetu dragi kamenovi, 60
pa se pred njih vidi putovati,
u po noći kao u po dana;
i u tebe drugo čudo kažu:
da ti imaš od čelika dvore,
oko dvora čeličnu avliju, 65
na avliju od zlata kapiju;
i u tebe treće čudo kažu:
da ti imaš zelenu livadu,
U livadu zeleno jezero,
u jezero devet paunova, 70
iza njih je devet paunica,
i pred njima mudra vidra šeće,
a za vidrom okićena kuna?"
Al govori Miloš čobanine:
"Oj čuj li me care od Stambola: 75
u mene ima ak u tebe nema,
ja radio i Bog mi poklonio!"
Al govori care od Stambola:
"Oj Miloše, gorski čobanine,
to ti čudo oprostit ne mogu; 80
kakvom voliš mukom da te morim?
Ili voliš da po moru odiš (plivaš),
ili voliš da o kuli visiš,
ili voliš da sablju celivaš?”
Al govori Miloš čobanine: 85
"O, čuli me, care od Stambola,
nisam riba da u moru plivam,
nit robinja da o kuli visim,
niti sužanj da sablju celivam,
no čuli me, care od Stambola, 90
ako oćeš mene umoriti,
nađi meni konja razlomljena,
razlomljena, davno ne jahana,
nađi meni sablju zarđanu,
zarđanu, davno ne nošenu, 95
udri mene sindžir gvožđe teško,
i na ruke troje belenzuke,
i na noge devet bukagija,
izvedi me u polje široko,
pušti na me do trista katana, 100
sa sabljama i bojnim kopljima,
pa ti idi na najvišu kulu,
te ti gledaj što će od me biti,
kako će me Turci raznositi,
sa konjima i bojnim kopljima!" 105
To je care jedva dočekao,
pa načini što mu Miloš kaza:
i on nađe konja razlomljena,
razlomljena, davno ne jahana,
i on nađe sablju zarđalu, 110
zarđalu, davno ne nošenu,
i on nađe sindžir gvožđe teško,
i on nađe troje belenzuka,
i on nađe devet bukagija,
izvede ga u polje široko, 115
na njeg pušta do trista katana,
sa sabljama i bojnim kopljima,
pa on ide na najvišu kulu,
te da gleda šta će od njega biti.
No da vidiš Miloš čobanina, 120
on se moli Bogu jedinome,
i moli se Petki i Nedelji,
i moli se Petru i Nikoli:
"Sveta Petko otpetljaj mi noge,
a Nedeljo odreši mi ruke, 125
Sveti Petre, sablju mi naoštri,
a Nikola, pomami mi konja!”
Što molio, Boga domolio:
Sveta Petka otpetlja mu noge,
a Nedelja odreši mu ruke, 130
Sveti Petar sablju mu naoštri,
a Nikola pomami mu konja:
al da vidiš Miloša čobana,
kad udari Miloš u katane,
kao kobac među golubove: 135
stotinu je kopljem presekao,
stotinu u vodu naterao.
Kad to vide care od Stambola,
proli suze niz bijelo lice,
pa ovako care progovara: 140
"Avaj mene do Boga miloga,
šta učini Miloš od Turaka!”
Istom care u riječi beše,
al eto ti Miloš čobanina,
pa i njega šćaše pogubiti, 145
al se moli care od Stambola:
"Nemoj mene danas pogubiti,
traži blaga koliko ti drago!"
Pa mu dade tri tovara blaga,
pa ovako njemu progovara: 150
"Idi, Miloše, otkud si došao,
seči bolje no što si sekao,
da sam znao, ne 6i te ni zvao!"
