Miloš Stoićević i Meho Orugdžijć
0001 Zakukala sinja kukavica
0002 Na glavici više Bijeljine;
0003 To ne bila sinja kukavica,
0004 Veće majka Orugdžijća Meha.
0005 Ako kuka, jest joj za nevolju:
0006 Sinoć majka oženila Meha,
0007 A jutros ga na vojsku oprema,
0008 Ostaje mu ljuba ne ljubljena,
0009 Neljubljena i nezagrljena;
0010 Majka Meha na vojsku oprema
0011 Na Prudove Drini valovitoj,
0012 S njime ide paša Ali-paša,
0013 A za pašom sva ostala vojska.
0014 Ali-paša Meha sjetovaše:
0015 „O joldašu, Orugdžijću Meho!
0016 „Srpska vojska Drinu vodu pređe,
0017 „I pred vojskom Srpske poglavice:
0018 „Prvo jeste Lazarević Luko,
0019 „Koji Šapcem komendira gradom,
0020 „A na Luku Turske majke tuže,
0021 „Mlogo ih je stari ucv’jelio;
0022 „A drugo je Srpska poglavica,
0023 „Cincar Janko od Orida grada,
0024 „Koji kavge po svijetu traži,
0025 „Đe je kavga, da se onđe nađe;
0026 „A treće je Srpska poglavica,
0027 „Iz Noćaja Čupiću Stojane,
0028 „Koji nije prijatelj Turcima;
0029 „Četvrto je Srpska poglavica,
0030 „Iz Pocerja Pocerac Milošu,
0031 „U koga je sablja Kulinova,
0032 „Turcima je paše na sramotu,
0033 „Đoga trče, sabljom Turke s’ječe,
0034 „Ne stidi se cara ni vezira:
0035 „Odi mudro, ne pogini ludo,
0036 „Sačuvaj se od dušmanske ruke
0037 „A od Srba Turskog dušmanina;
0038 „Jer ti jesi Bijeljini glava,
0039 „A nijesi samoj Bijeljini,
0040 „Već si glava nad po Bosne slavne.”
0041 Al’ besjedi Orugdžijću Meho:
0042 „Ne budali, pašo Ali-pašo!
0043 „Evo ima tri godine dana,
0044 „Od kako je Kulin poginuo
0045 „U Mišaru polju širokome,
0046 „Sablja mu se jeste oglasila
0047 „U nekakva Pocerca Miloša,
0048 „I ja odim i četu provodim,
0049 „Kudgođ idem, za Miloša pitam;
0050 „Volio b’ se s njime udesiti,
0051 „Neg’ carevo blago zadobiti:
0052 „Da pokajem Kulin-kapetana,
0053 „Da povratim sablju Kulinovu;
0054 „Ako bude Miloš preš’o Drinu,
0055 „Miloša ću na mejdan zazvati,
0056 „S njime ću se danas ogledati,
0057 „Makar svoju izgubio glavu.”
0058 Istom oni u riječi bili,
0059 Srpske straže pripaziše Turke,
0060 Otrčaše u logor, kazaše
0061 Pod šatore Lazarević-Luki;
0062 A kad čuo Lazarević Luko,
0063 Hitro skoči u šatoru svome,
0064 Pak pripasa svijetlo oružje;
0065 Usta Luko, pođe po logoru,
0066 Stade dizat’ pješce i konjike;
0067 Pješacima ’vako govoraše:
0068 „Srblji pješci! braćo moja draga!
0069 „Pritežite za noge opanke,
0070 „Garibilje puške potprašujte,
0071 „Pa u ravno polje izlazite:
0072 „Silni Turci u polje dođoše,
0073 „Valja, braćo, dočekati Turke
0074 „Na šarene puške garibilje.”
0075 Kad pješaci Luku saslušaše,
0076 Svi pritežu za noge opanke,
0077 Garibilje puške potprašuju,
0078 Na alaje u polje izlaze;
0079 Šarke puške po sredini nose,
0080 A na Turke poprijeko glede
0081 Kao vuci na b’jele jaganjce.
0082 Konjicima Luko govoraše:
0083 „Konjanici, moja braćo draga!
0084 „Ko je konjik, konje opremajte,
0085 „Sablje paš’te, kolane pritež’te,
0086 „Pa u ravno polje izlazite:
0087 „Silni Turci u polje dođoše,
0088 „Valja, braćo, dočekati Turke,
0089 „Po ravnu se polju poćerati,
0090 „Na sv’jetlu se sablju ogledati,
0091 „Sramota je pobjeć’ sa mejdana.”
0092 Od konjika najpre Miloš čuo;
0093 Pa pripasa svijetlo oružje,
0094 A doleće do konja đogata,
0095 Do đogata oka šarenoga;
0096 Priteže mu četiri kolana
0097 A i petu ibrišim-tkanicu;
0098 Kada Miloš đogu kolan steže,
0099 Tu se đogat boju osjetio,
0100 Pa prvijem zakopa nogama,
0101 Nogam’ kopa, a ušima striže,
0102 Milošu se živo srce smije;
0103 Vidi Miloš na konju đogatu,
0104 Đe će taj dan mejdan otvoriti,
0105 Nakom sebe spomen ostaviti.
0106 Drugo čuo junak od konjika,
0107 Čupić Stojan iz sela Noćaja,
0108 Skoči Čupić u šatoru svome,
0109 I pripasa svijetlo oružje,
0110 Pa doleće do konja dorata,
0111 Koji valja kutije dukata,
0112 A Čupića stoji bez dinara,
0113 Jera ga je Čupić zadobio
0114 Od Turčina Pejza Mehmed-age,
0115 Pa ga jaše Turkom na sramotu;
0116 Priteže mu četiri kolana
0117 A i petu ibrišim-tkanicu.
0118 Treće čuo Bogićević Anta
0119 Od Loznice, od bijela grada,
0120 Skoči Anta u šatoru svome,
0121 I pripasa svijetlo oružje,
0122 Pa doleće do konja mrkova,
0123 Priteže mu četiri kolana
0124 A i petu svilenu tkanicu;
0125 Uzde vrgli, a na konje sjeli.
0126 Luko silnu iskupljaše vojsku,
0127 Iskupljaše pješce i konjike,
0128 A vojvode vojske očekuju.
0129 Pod Milošem smirom đogat ne će,
0130 Već Miloša zaboljela ruka
0131 Ustežući vilovna đogata,
0132 Kad s’ Milošu veće dodijalo,
0133 On s’ obazre na oba ramena,
0134 ’Vako reče dvije, tri riječi:
0135 „Braćo moja, pješci i konjici!
0136 „Vi hajdete, kako vi možete,
0137 „A ja odo, kako đogat hoće:
0138 „Đogat mi je boja poželjeo,
0139 „Moja desna zasilila ruka,
0140 „Rada se je s Turcima igrati,
0141 „Pri pojasu sablja ožednjela,
0142 „Poželjela krvi od junaka;
0143 „Ja otido, da sablju napojim!
0144 „Da napojim krvi od Turaka.”
0145 To izreče Pocerac Milošu,
0146 A đogatu popusti dizgene;
0147 Tad se sleže đogat preko polja,
0148 A za njime Čupić na doratu,
0149 Doro đogu ne da odmaknuti,
0150 Na sapi mu glavu naslonio;
0151 Za Čupićem Bogićević Anta
0152 Na mrkovu konju vilovnome,
0153 Mrkov ne da doru odmaknuti,
0154 Na sapi mu glavu naslonio.
0155 Tri vojvode u jedno odoše,
0156 Bože mili! srca slobodnoga!
0157 Pomisliše na stare junake,
0158 Kako valja mrijet’ na mejdanu,
0159 Njih trojica pred dvades’t hiljada!
0160 I daleko susretoše Turke,
0161 ’Vako s Turci kavgu zametnuše:
0162 Njih trojica tri puške baciše,
0163 Od Turaka dvades’t hiljad’ puče:
0164 Vojvodama Bog i sreća dade,
0165 Ni jedna im rane ne zadade;
0166 Al’ vojvode stare mejdandžije
0167 Više pušak’ metati ne šćeše,
0168 Već trgoše sablje od pojasa,
0169 Staše zbijat’ Turke u buljuke.
0170 A zaost’o Lazarević Luko,
0171 Pa se Luko pred logorom kreće
0172 Preko polja kano i planina,
0173 Dalek’ bješe Orugdžijću Meho,
0174 Dalek’ bješe pred svojom ordijom,
0175 Na đogatu konju vilovnome;
0176 Pod njime se đogat pomamio,
0177 Preko sebe b’jelu pjenu baca;
0178 Turčin nosi sablju u zubima,
0179 Pa se Srpskoj prikučuje vojsci;
0180 Da se Turčin Srba dokopao,
0181 Ne bi ni on glave iznesao,
0182 Al’ bi dosta jada počinio,
0183 I Srpskijeh majki ucv’jelio;
0184 Opazi ga Pocerac Milošu,
0185 Pa govori Anti i Stojanu:
0186 „Čuješ brate, Anto i Stojane!
0187 „Vas dvojica Turke uzbijajte,
0188 „Sad će vama naša braća doći,
0189 „Viđećete jada od Turaka;
0190 „A ja odo na konju đogatu,
0191 „Da povratim onu poturicu,
0192 „Da nam kakva kvara ne učini,
0193 „Da Srbinske majke ne ucv’jeli,
0194 „Svaka majka rada viđet’ sina.”
0195 To izreče Pocerac Milošu,
0196 Trže sablju u desnicu ruku,
0197 Lako pođe, pa Meha prestiže,
0198 Pa sa sabljom njega povraćaše,
0199 I ovako njemu govoraše:
0200 „Stan’, Turčine, kud si nasrnuo?
0201 „Vidiš, more, da si poginuo.”
0202 Al’ se Turčin ne da povratiti.
0203 Po ravnu se polju poćeraše,
0204 Na čarku se zbilja išćeraše.
0205 Dvije vojske stale, te gledale,
0206 Đe s’ junaci po mejdanu gone,
0207 Pa se đešto iz pušaka tuku,
0208 Jedan drugom rane ne zadaje
0209 (Dvije vojske stoje, te gledaju,
0210 Koj’ će kome oči prevariti);
0211 A kad male puške poizbace,
0212 Obojica konje zaustave,
0213 Puške pune, sa konja govore,
0214 Jedan drugom ljute jade daje;
0215 ’Vako reče Orugdžijću Meho:
0216 „More vlaše! iz koje si na’je?
0217 „Kako li se zoveš po imenu?
0218 „Imadeš li ostarjelu majku?
0219 „Jesi li se, more, oženio?
0220 „Postaće ti majka kukavica,
0221 „Ostaće ti ljuba udovica;
0222 „S kime si se danas poćerao.”
0223 Besjedi mu Pocerac Milošu:
0224 „Što me pitaš more poturico?
0225 „Ja imena svoga kriti neću:
0226 „Ja sam s vrha Šabačke nahije,
0227 „Iz Pocerja Pocerac Milošu,
0228 „Kod koga je sablja Kulinova;
0229 „Stara me se nagledala majka,
0230 „Mladoga me majka oženila,
0231 „Vjerne sam se ljube naljubio,
0232 „Turskih sam se glava nasjekao,
0233 „Svom sam srcu želju ispunio,
0234 „Već ne žalim svijet prom’jeniti;
0235 „Veće, more, mlada poturico!
0236 „Ti okle si, iz koga li grada?
0237 „Kako li se zoveš po imenu?
0238 „Je li tebe u životu majka?
0239 „Da se nisi skoro oženio?
0240 „Postaće ti majka kukavica,
0241 „Ostaće ti bula ne ljubljena;
0242 „S kime si se danas poćerao.”
0243 Besjedi mu Orugdžijću Meho:
0244 „Ni ja, vlaše, imena ne krijem;
0245 „Ja sam, more, isred Bijeljine,
0246 „Po imenu Orugdžijću Meho,
0247 „Kojino sam Bijeljini glava,
0248 „Pancirlija nad po Bosne glava;
0249 „Evo ima tri godine dana,
0250 „Od kako je Kulin poginuo
0251 „U Mišaru polju širokome,
0252 „Sablja mu se jeste oglasila
0253 „U nekakva Pocerca Miloša;
0254 „I ja hodim, i četu provodim,
0255 „Kudgođ idem, za Miloša pitam,
0256 „Volio b’ se s njime udesiti,
0257 „Neg’ carevo blago zadobiti:
0258 „Da pokajem Kulin-kapetana,
0259 „I povratim sablju Kulinovu:
0260 „Ala, ala! milom Bogu vala!
0261 „Eto, vlaše, sad se udesismo
0262 „U po polja sv’jetu na vidiku,
0263 „Sad ćemo se, more, ogledati.”
0264 Kad to čuo Pocerac Milošu,
0265 Glavom manu, zubima škrgutnu:
0266 „Ti si, Meho, j**u mi ti nenu!
0267 „Za me pitaš, a ja tebe tražim;
0268 „Žena bio, tko ti pobjegao!”
0269 Namjeri se đetić na đetića,
0270 Pa na susret konje potekoše,
0271 Trže Miloš sablju u desnicu;
0272 Ćaše Miloš dočekati Meha
0273 Na desnicu i na oštru sablju,
0274 Neka vide vojske obadvije,
0275 Kako đetić od Srbije s’ječe;
0276 A kad viđe Orugdžijću Meho,
0277 Prepade se, da ga Bog ubije!
0278 Na daleko svog konja ustavi,
0279 Pa potrže dvije puške male,
0280 Nanišani obje na Miloša,
0281 Obadv’jema živu vatru dade,
0282 Obje pukle, ostanuće puste;
0283 Al’ Milošu Bog i sreća dade,
0284 Ni jedna mu rane ne zadade,
0285 A kad viđe Orugdžijću Meho,
0286 Đe ostade Miloš na đogatu,
0287 Prepade se, sramota ga bilo!
0288 Pa on od stra’ obje puške baci,
0289 Dade pleća bježat’ u ordiju.
0290 Njega ćera Pocerac Milošu
0291 Na đogatu konju vilovnome:
0292 „Stani, more, Orugdžijću Meho!
0293 „Obazri se, da se ogledamo,
0294 „Sramota je bježat’ sa mejdana;
0295 „Nije šala, dvije vojske glede.”
0296 Al’ se Turčin ne sm’je obazreti,
0297 Veće bježi s glavom bez obzira.
0298 Zlu se Miloš poslu domislio:
0299 On poteže pušku kuburliju,
0300 Pušci Miloš živu vatru dade,
0301 Puče puška, zapjeva Milošu,
0302 Orugdžijću na žalost odjeknu;
0303 Vrag dogodi, te Meha pogodi.
0304 Poče Meho dremat’ na đogatu,
0305 A Miloš mu stade govoriti:
0306 „More Meho! Je l’ ti malo pića?
0307 „Mlogoga sam tako napojio,
0308 „Pa kad zaspi, više se ne diže.”
0309 Manu Miloš sabljom i desnicom,
0310 Prema sebe udario Meha
0311 Na dovatu po bijelu vratu,
0312 U jednom mu odsiječe glavu.
0313 Kad pogibe Orugdžijću Meho,
0314 Ostali se prepadoše Turci,
0315 Od sve vojske pogibe im glava;
0316 Onda Srblji u glas povikaše,
0317 A na Turke složno udariše.
0318 Da se kome stati nagledati
0319 Kako Srpske sablje sijevaju,
0320 Mrtve Turske glave zijevaju.
0321 Tu ne osta Srbin u družini,
0322 Koji Turske glave ne ods’ječe.
0323 Od Srbalja malo tko pogibe,
0324 Od Turaka malo tko uteče;
0325 Izgiboše Turske poglavice;
0326 Pogibe im hodža iz Stambola,
0327 Koji blage r’ječi govoraše,
0328 Kog je care bio opremio,
0329 Da po zemlji blage zbori r’ječi,
0330 Ne bi l’ kako zemlju umirio;
0331 S njim pogibe dvan’est poglavara;
0332 Uteče im paša Ali-paša,
0333 Uteče im šeru Bijeljini.
0334 Veseli se, pod Cerom Pocerje!
0335 Kojeno si gn’jezdo sokolovo:
0336 Kad Srbinu bude za nevolju,
0337 U tebe se po soko izleže,
0338 Te Srbinu bude u pomoći.
0339 Veseli se, Miloševa majko,
0340 Ti, koja si Miloša rodila.
0341 Veseli se, Pocerac Milošu!
0342 Desna ti se posvetila ruka!
0343 Koja znade pogubiti Meha,
0344 Svim Turcima rabrog poglavara,
0345 A Srbima svima dušmanina.
0346 Veseli se, Pocerac Milošu!
0347 Dugo ti se ime spominjalo:
0348 Dokle teklo sunca i mjeseca!
