Miloš Obilić (Jovan Subotić)/34
| ←Dvanajesti prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić TRINAESTI PRIZOR |
Četrnajesti prizor→ |
TRINAESTI PRIZOR
Šator cara Murata. Car Murat, Osman, Bajazit.
MURAT (Osmanu):
Šta ti javlja Ibrahim iz Bosne?
OSMAN:
Da Bošnjaci neće na Kosovo.
MURAT:
A iz Raške dobi l’ kakve vesti?
OSMAN:
Musić živo svoju kupi vojsku.
Dosad i on biće na Kosovu.
MURAT:
Zar Halilu ne pođe za rukom
Dobiti ga, ili zadržati?
OSMAN:
Nijedno mu sredstvo ne pomože.
MURAT:
S Brankovićem stojimo na čisto?
OSMAN:
Juče nam je nanovo javio
Da će držat’ što je obećao.
Kad se vojske u boju sukobe
On će svoje iz boja izvesti.
MURAT:
O Milošu ništa ne doznaste?
Šta učini pismo Jusufovo?
OSMAN:
Od uhoda toliko doznasmo
Da svi misle da je izdajica.
MURAT:
Misliš li ti, veziru, držati
Brankoviću što si obećao?
OSMAN:
Mislim ČINIT’ kako mi se svidi!
MURAT:
Pak kako se možeš nadat’, da će
On držati što je obrekao?
A šta ako ta cela izdaja
Bude samo jedna vešta varka
Da nas njome na zamku navuku?
Ta izdaja suviše je grozna
Da bi mogla biti istinita!
OSMAN:
Po tom sudim da će reč držati,
Što je i onda za krunom išao
Kad Lazara Srbi izabraše:
A u kom se misao zaleže,
Da poneti zlatnu krunu može,
I umreće otrest’ je se neće.
MURAT:
On je silan u zemlji vlastslin?
OSMAN:
U boj vodi dvanajest hiljada,
Sve konjika, žive žeravice.
MURAT:
Obilića dobi mi, veziru,
Pa ću ti ga zlatom odmeriti.
Dok Lazaru Obilić ostane
Naša ruka njega ne pobedi.
OSMAN:
Što mogosmo ono učinismo.
MURAT:
No sad samo da nam Bog pomogne;
Kosovo je polje znamenito.
Na njemu je usud zakopao
Zlatne ključe od dva slavna grada
Od Budima i od Carigrada;
Ko dobije bojak na Kosovu
I te zlatne dobiće ključeve.
|