Miloš Obilić i dužd Mlečanin

0001 Dva su druga vjerno drugovala,
0002 Jedno jeste Miloš Obiliću,
0003 A drugo je Grujo Oliveru.
0004 Obadva su topuze kovali,
0005 Miloš kuje od trideset pera,
0006 Grujo kuje od dvadeset pera,
0007 Pa su išli drugovati vjerno.
0008 Kad dođoše nasred Mileševa,
0009 Besedio Grujo Oliveru:
0010 ”Da visoke Mileševke crkve,
0011 Mileševke nasred Mileševa,
0012 Koji bi je junak nadmetnuo
0013 Desnom rukom, lakim buzdovanom?”
0014 Njemu veli Miloš Obiliću:
0015 ”Ao Grujo, jedna ženska glavo,
0016 Jošt visine ni vidio nisi!
0017 Da ti vidiš Ravanicu crkvu,
0018 Sazidanu na Kosovu ravnu,
0019 I da vidiš jošt Sofiju crkvu,
0020 Koju gradi Sofija djevojka,
0021 Kule im se u oblak povile,
0022 I opet sam obe preturio
0023 Buzdovanom u desnici ruci!”
0024 To slušao dužde Mlečanine,
0025 Pa besedi Miloš-Obiliću:
0026 ”Za opkladu, Miloš-Obiliću,
0027 Il’ za blago il’ za rusu glavu,
0028 Da mi crkvu nadmetniti nećeš!”
0029 Opkladi se Miloš Obiliću
0030 O stotinu mletački dukata,
0031 Pa uzima laka buzdovana,
0032 Te se šeće Mileševki crkvi;
0033 On ne gledi sliku ni priliku
0034 Kako bi je lakše preturio,
0035 Već on gledi sliku i priliku
0036 Kako bi se topuz povratio,
0037 U duždeve udario dvore
0038 Na sramotu dužda Mlečanina.
0039 Jošt se moli Mileševki crkvi:
0040 ”Prosti meni, Mileševka crkvo,
0041 Neću na te, već ću preko tebe!”
0042 Pa zaljulja oko sebe perjem,
0043 Odljulja ga nebu u visinu,
0044 Ne mož’, brate, perje dogledati,
0045 A kamoli šta o tom suditi!
0046 Neki veli: ”Jeste preturio!”
0047 Neki veli: ”Nije preturio!”
0048 Treći vele: ”Jeste i visoko!”
0049 U tom perje pade na dvorove
0050 I razbije srčane čardake,
0051 Te mu ubi duždevicu mladu,
0052 Kod koljena duždevoga sina.
0053 To se dužde u sramoti nađe,
0054 U sramoti i teškoj žalosti,
0055 Pa udara vinom i rakijom
0056 I opoji Miloš-Obilića.
0057 Tad benđerluk u vino metuše,
0058 Te ga daju Milošu junaku.
0059 Uze Miloš čašu u desnicu,
0060 Čašu ispi, pade bez uzglavlja;
0061 Pade Miloš, kovač mu dopade,
0062 Meće na njeg’ sindžir-gvozđe teško,
0063 Sindžir-gvozđe od dvadeset pera,
0064 A na ruke do dvanajst lisica,
0065 Te ga bace dole u tavnicu.
0066 Kad se Miloš od sna razabrao
0067 I vidio di je i kako je,
0068 On se šeće tavnici na prozor,
0069 Pa pogleda na desno i ljevo
0070 Ne bi l’ koga ugledao svoga.
0071 On opazi crna Ciganina
0072 I njega je Bogom bratimio:
0073 ”Bogom brate, crni Ciganine,
0074 Ti otidi u nove dućane
0075 I donesi list bele artije
0076 Da napišem sitnu knjigu malu,
0077 Da je nosiš mojemu ujaku,
0078 Na koljeno caru latinskome!”
0079 To j’ Ciganin za Boga primio,
0080 Brzo šeće u nove dućane,
0081 Pa besedi mladim dućandžijam:
0082 ”Čujete li, dućandžije mlade,
0083 Dajte meni list bele artije!”
0084 Njemu vele mlade dućandžije:
0085 ”Id’ odatle, crni Ciganine,
0086 Našto tebi list bele artije,
0087 Pisar nisi, za te knjige nisu!”
0088 Progovara crni Ciganine:
0089 ”Dajte meni list bele artije,
0090 Kokoši mi prozor prokljuvale,
0091 A pilići lebec iskljuvali,
0092 Oću prozor artijom lepiti!”
0093 Dadoše mu list b’jele artije,
0094 A on listu Milošu kroz prozor.
0095 Knjigu piše Miloš Obiliću,
0096 Ne piše je čim se njige pišu,
0097 Već je piše krvlju od obraza,
0098 Pero pravi od svog kažiputa,
0099 Pa je daje crnu Ciganinu:
0100 ”Idi nosi caru latinskome!”
0101 Docne poš’o Ciganine crni,
0102 Kapidžije zatvorile vrata;
0103 Njima veli Ciganine crni:
0104 ”Otvor’te mi, kapidžije, vrata!”
0105 Govorile mlade kapidžije:
0106 ”Bež’ odatle, crni Ciganine,
0107 Sad se gradska ne ’tvarižu vrata!”
0108 Opet moli crni Ciganine:
0109 ”Gospodari, kapidžije mlade,
0110 A tako vas sveci pomagali
0111 I zgubili svoje dušmanine,
0112 Otvor’ te mi na kapiji vrata,
0113 Nestalo mi mladi Ciganjčića,
0114 Otišli su u primorje ravno,
0115 U primorje po crno ugljevlje,
0116 Evo ima tri nedelje dana
0117 Otakako ji ne vidio Gaga,
0118 Nit’ on kuje ubojna oružja!”
0119 To primili za Boga stražari,
0120 Propustiše Ciganina crna.
0121 Brzo ide Ciganine crni,
0122 A jošt brže caru doletio.
0123 Pobratstvom se ponosio Cigo,
0124 Neće s carem ni da probesedi,
0125 Već on ovadi listu iz njedara,
0126 Te je pruža caru latinskome.
0127 Care prima listu od Cigana,
0128 Pa on gledi šta mu knjiga kaže.
0129 Kad je knjigu care proučio
0130 I vidio šta mu ona kaže,
0131 On je sobom tijo besedio:
0132 ”Oj Miloše, moja luda glavo,
0133 Nije li te sjetovao ujko
0134 Da se ni s kim ne opklalđaš, momče!”
0135 Brzo skače na noge lagane,
0136 Te on piše drugu knjigu malu,
0137 Knjigu piše duždu mletačkome,
0138 U knjizi je duždu govorio:
0139 ”Čuješ mene, dužde u Mletaka,
0140 Puštaj meni Miloš-Obilića,
0141 Obilića, mojega nećaka,
0142 I podaj mu njegovu opkladu;
0143 Ako to mi učiniti nećeš,
0144 S tri ću strane na te udariti,
0145 Porobiću zemlje i gradove,
0146 S četir’strane na bijele dvore,
0147 Popaliću tvoje b’jele dvore,
0148 Pa od vatre i što zaostane
0149 To od sablje uteći mi neće!”
0150 Kad je knjigu dužde razgledao,
0151 Brzo šeće kamenoj tavnici,
0152 Pa on pušta Obilić-Miloša
0153 I predaje rečenu opkladu,
0154 Ta opklada stotinu dukata,
0155 I dade mu sablju okovanu,
0156 Koja vredi tri careva grada.
0157 Jošt je njemu dužde govorio:
0158 ”Oj junače, Miloš-Obiliću,
0159 Kad god tebi ponestane blaga,
0160 Ti obiđi dužda mletačkoga,
0161 Daću tebi koliko ti drago,
0162 Carska blaga sve žuta dukata!”
0163 Ode Miloš gorom pevajući,
0164 A dužd osta čardake gradeći.