Miloš Obilić i Jovo Igralović
Vino piju do dva pobratima
U mejani pod zelenom jelom;
Jedno jeste Miloš Obiliću
A drugo je Igralović Jova.
Falio se, koji ima s kime, 5
Koji bratom, a koji sa sejom.
Al' besedi Igralović Jova:
„Oj Boga ti, Miloš Obiliću,
„Imam seju od šesnajst godina,
„Ona ne zna na čem žito raste, 10
„Na čem žito, na čem rujno vino!“
Al' besedi Miloš Obiliću:
„Ne fali se, ne švanji se, Jovo,
„Znam ti seju od pesnajst godina,
„Evo danas već sedam godina, 15
„Kako sam ti obljubio seju!
„Dao sam joj sedam pojaseva,
„A i sedam novajli cipela
„Oku zlata i tri litre svile!“
Tu ne stoji Igralović Jova 20
Već usjede na konja dobroga,
Pa se vinu preko polja ravna
Kano zvezda preko neba sjajna.
Kol'ko ga je ugledala seja,
Toliko je pred njeg' išetala, 25
Pa besedi jedinica seja:
„Oj Boga ti, moj brate jedini,
„Kakva ti je golema nevolja,
„Kad si tvoga šaru oznojio,
„I u belu penu obukao?" 30
- „Ne pitaj me, moja mila sejo,
„Kakva mi je golema nevolja,
„Već mi traži sedmoro ključeva,
„Da otvorim sedmoro sanduka,
„Da ja vidim imaš dosta dara! 35
„Sinoć sam te u vinu popio,
„Da za koga ne bih ni žalio,
„Već za onog, za koga ne mariš!“
Nađe seja sedmoro ključeva,
Pa otvori sedmoro sanduka; 40
Pa on nađe sedam pojaseva,
I sedmoro novajli cipela,
Oku zlata i tri litre svile.
Pa je pita Igralović Jova:
„Oj Boga ti, jedinice sejo, 45
„Od kud' tebi sedam pojaseva,
„Od kud' sedam novajli cipela,
„Oka zlata i tri litre svile?"
Al' besedi jedinica seja:
„Oj Boga ti, moj brate jedini, 50
„Učila sam sedam devojaka
„Učila itan vezak vesti;
„Dale su mi sedam pojaseva,
„A i sedam novajli cipela,
„Oku zlata i tri litre svile!“ 55
Al' ućuti Igralović Jova,
Trže sablju od svilen-pojasa,
Pa udara svoju milu seju,
Pa kako je lako udario,
Sa crnom je zemljom sastavio. 60
Vidi joj se džigerica bela!
Al' besedi Igralović Jova,
On besedi svojoj vjernoj ljubi:
„Oj Boga ti Anđelija ljubo!
„Idi gore u prebjele dvore, 65
„Zaova ti zamrsila svilu,
„Zamrsila belu i crvenu,
„Pa te zove da odmrsiš svilu!"
Ide ljuba Igralović Jove,
Ona ide u prebjele dvore, 70
Do kolena ugazila krvcu.
Pa besedi Anđelija ljuba:
„Oj Boga ti, moja zaovice,
„Jesam li ti govorila lepo:
„Ne ljub' krijuć Miloš Obilića, 75
„Jer će čuti Igralović Jova,
„Pa će tebe pogubiti mladu!“
