Milostivi hajduci

* * *

Milostivi hajduci

Udarila kiša iz oblaka,
A potoci valom zaplivali.
To gledala sa pendžera kada,
Pa od straha sama govorila:
»Ala, ala, ja velika straha, 5
Strah je mene biti u čardaku,
Ja kako je u gori hajduku?«
To slušali pod kulom hajduci,
Što su došli, da porobe kulu,
Pa među se oni govorili: 10
»Ko bi ove dvore porobio,
U živi bi oganj ugazio;
Ko bi kadu na muke udrio,
Ta bi duša Boga ne viđela.« 
Hajduci se mirno povratiše.15

---

Reference

Izvor

Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 62-63.