Meho Bosnić (Novljanin) (Jajce)
0001 Nujan Bosnić po Kotaru hoda,
0002 Nujan hoda, i dorata voda,
0003 A za njim se dorat poigrava,
0004 Na njem’ grize buću principovu.
0005 Bosnić njega rukom otiskuje,
0006 Desnom rukom, ibrišim-kajasom:
0007 »Stan’, dorate, desno krilo moje,
0008 Što to radiš kad potrebe nije,
0009 Nećeš moći, kad valjadne, dore,
0010 Ako bude za potrebu, dore.«
0011 Tako Bosnić govorio doru
0012 Do pivnice Anđe krčmarice.
0013 Kad je došo krčmarici Anđi,
0014 Za jablan je dora privezao,
0015 Pa pivnici otvorio vrata.
0016 Na golemo čudo udario:
0017 Sjedi Anđe, krčmarica mlada,
0018 A više nje do dv’je sluškinjice,
0019 Jedna drži punu čašu vina,
0020 Druga drži ledenu rakiju,
0021 Kad ožedni u skemliji Anđe,
0022 Da ti Anđu ponapiju pića.
0023 A kad uđe Bosnić od Novoga,
0024 Božju pomoć dovikuje Anđi.
0025 Anđe njemu ljepše prihvatila,
0026 I pred njega na noge ustala,
0027 Pa Bosniću mjesto načinila.
0028 A kad sjede Bosnić od Novoga,
0029 Uz Anđu je oči prislonio,
0030 Jer mu se je l’jepom učinila.
0031 Na Anđi je košuljica bila,
0032 Sva od vale i bijele svile,
0033 I ne zna se kud je sašivena;
0034 Oko nje su rešme opletene.
0035 U nju Bosnić gleda od Novoga,
0036 Đah kad u nju, đah kad u dorata,
0037 A dorat se vrti kod jablana,
0038 Cik’ ga stoji, gleda niz Kotare.
0039 Bosnić Anđi zače govoriti:
0040 »Davor Anđo, pozlaćena grano,
0041 Deder nalij tri mezane vina,
0042 Tri mezane, a četer’ rakije,
0043 Napoj moga kod jablana dora.
0044 Ja sam svoga naučio dora
0045 Na podranku napojiti pića!«
0046 Anđelija okom na sluškinje,
0047 I sluškinje natočiše piće,
0048 Iznesoše pred konja dorata.
0049 Dorat pića da okusi ne će,
0050 Cik’ ga stoji, gleda niz Kotare.
0051 Njemu Bosnić veli Novljanine:
0052 »Davor dore, desno krilo moje!
0053 Otkad te je Bosnić dobavio.
0054 Pa na tebi stao vojevati,
0055 To mi nikad uradio n’jesi!
0056 Na viku ti, dore, gledajući,
0057 Ko da nam se valja rastaviti.
0058 Je l’ će Bosnić tebe poželjeti,
0059 Ja l’ Bosnića izgubićeš svoga,
0060 Sahibiju drugog pazariti!«
0061 Tako Meho govorio doru.
0062 Kad nad Novom dva topa pukoše,
0063 Na Kotaru, na Herceg-Novome
0064 Onda Bosnić veli Anđeliji:
0065 »Koje s’ Anđe, utuvila vr’jeme,
0066 il je žalost, il kakvo veselje?«
0067 tad mu Anđa veli krčmarica:
0068 »Oj serdaru, meni nepoznati,
0069 Nije žalost, neg’ – bolan - veselje,
0070 Sina ženi od Novoga bane,
0071 Od Makara do sinjega mora,
0072 L’jepom Anđom bana makarskoga,
0073 Pa on bana zove zadarskoga,
0074 Da mu bude kumom kod djevojke.
0075 A vidiš li bana zadarskoga,
0076 I za njime hiljadu katana!?«
0077 Kad pogledaBosnić Novljanine,
0078 Kad li bana vidi i katane.
0079 Oči Bosnić baca po Kotaru;
0080 Još je jednu četu ugledao,
0081 Mala četa, al’ je ognjevita;
0082 U njoj skaču do dva konjanika,
0083 A na njima turska đeisija.
0084 Jedan jaše konjica đogata,
0085 Drugi jaše konjica gavrana.
0086 Sad povika Bosnić Novljanine:
0087 »Davor Anđo, pozlaćena grano,
0088 Zad vam adet, žalosta ti maja,
0089 Da vam Turci jašu u svatovim!«
0090 Tad mu Anđe veli krčmarica.
0091 »Ono n’jesu dva mlada Turčina,
0092 Već serdari sa kamen-Kotara;
0093 Jedno Borjan, a drugo Perjane
0094 Što ubiše dva Turčina hrabra,
0095 Nekakvoga Omer-Blaževića,
0096 I pobra mu Kara-Osman-agu,
0097 Starog daja Bosnić-Novljanina.
0098 Ispod njih su ate ujagmili,
0099 Te skinuli đuzel-đeisiju.
0100 Ate jašu nose đeisiju,
0101 Na sramotu Bosnić-Novljaninu!«
0102 A kad Bosnić čuo, Novljanine,
0103 Zubom škrinu, Anđeliju viknu:
0104 »Pones’ Anđo, vina i rakije,
0105 Da s’ napijem vina i rakije,
0106 Pa da idem banu na veselje,
0107 Na veselju vidjet’ djevojaka!«
0108 Anđe jednu čašu natočila,
0109 Pa mu Anđe prvu nazdravila,
0110 A Bosniću drugu natočila.
0111 Onda Bosnić stade nazdravljati:
0112 »Zdravo, Anđe, nelomljena grano!«
0113 Nagnu čašu, pa je iskapio,
0114 Anđelija drugu natočila.
0115 Kad seBosnić ponapio pića,
0116 On doskaka do konja dorata,
0117 Za njim Anđe kao paunica.
0118 Dok djevojka odr’ješi dorata,
0119 Bosnič četer’ pritegnu kolana,
0120 Pa doratu sedlo pritisnuo,
0121 Te poletje rukom u džepove:
0122 »Na der Anđe, da ti piće platim!«
0123 Njemu Anđe reče kod jablana:
0124 »Stan’, serdaru, da ti kusur vratim!«
0125 A njoj Bosnić sa dorata kaže:
0126 »Ne budali, l’jepa krčmarice:
0127 Gdje god pijem ja s doratom piće,
0128 Gdje god pije, kusura ne tražim,
0129 Vav’jek nam je mirna madžarija; »
0130 Od pivnice otišće dorata.
0131 Sad u miso Anđe udarila:
0132 »Ko je serdar na konju doratu,
0133 Kada pije da kusura ne će,
0134 Da mu uv’jek mirna madžarija.
0135 Nema Kranjca sa kamen-Kotara,
0136 Ni Turčina u svoj Lici nema,
0137 Kada pije, da kusura ne će,
0138 Osim glave Bosnić-Novljanina.
0139 Čula jesam, a vidljela n’jesam,
0140 Gdje seBosnić ponapije pića,
0141 Da mu j’ mirna uv’jek madžarija.«
0142 Pa se rukom kucnu po koljenu:
0143 »Ajme Anđi, žalosna ti maja!
0144 Rad koga sam krčmu ispravila,
0145 Rad dragića Bosnić-Novljanina,
0146 Gdje ga, kuku, poznati ne mogoh!«
0147 U tom se je Anđe povratila
0148 Bosnić s dorom do Novoga krenu,
0149 A kad gradu dođe na kapiju,
0150 Na kapiji nigdje nikog nema.
0151 U napredak potjera dorata,
0152 Na golemo čudo udario:
0153 Piće piju obadva serdara,
0154 Borjan jedno, a Perjane drugo,
0155 I dva ata jedan do drugoga,
0156 Jedno vranac a drugo je đogo.
0157 Među njima pun m’jeh rumenike,
0158 Do njih Bosnić dotjera dorata,
0159 Stavi dora, dobro jutro viknu,
0160 Njemu veli Perjane serdaru:
0161 »Da si zdravo, vr’jedan oficiru,
0162 Sjaš’ dorata, pa se napij pića
0163 Iz begluka Novljanina bana!«
0164 Dignu glavu Borjan harambaša:
0165 »Da s’ nezdravo, Bosnić Novljanine,
0166 Ni zdrav bio, nit’ se veselio!
0167 Sjaš’ dorata, pa se napij vina,
0168 Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
0169 Već u jedne glave izgubljenje!«
0170 Tad mu Bosnić veli sa dorata:
0171 »Ne turči me, Borjan harambaša,
0172 Kad to bolan za potrebu nije!«
0173 Njemu veli Borjan harambaša:
0174 »Ne krsti se, kad kršćanin n’jesi,
0175 Kad ja tebe baš u glavu znadem!
0176 Evo ima šest punih nedjelja
0177 Otkako si Novi ostavio,
0178 Gdje si prešo preko Velebita,
0179 Te Borjana i Perjana tražiš,
0180 Da osvetiš Omer-Blaževića,
0181 I svog daja Kara-Osman-agu!«
0182 Pa mu dugu pruži granaliju:
0183 »Eto tebi od mene jabuka.«
0184 Bosnić ruku na ćordu navali,
0185 A dorata za kajas prihvati.
0186 Pre ujagmi Borjan harambaša,
0187 Sklopi gvožđa, a poletje zrnje,
0188 Dva sindžirli zrna dopadoše.
0189 Vidi bahta Bosnić-Novljanina!
0190 Ne pogodi Bosnić-Novljanina,
0191 Već dorata u peću od zlata
0192 Mrtav dorat pade u avliji,
0193 Dorat pade, Bosnića pritište,
0194 A poskaka Borjan harambaša.
0195 Vadi palu Omer-Blaževića,
0196 Prepade se Bosnić-Novljanine,
0197 Jer on pali udarac poznaje,
0198 Koga kuca Omer-Blaževiću,
0199 Od pale mu prebolenja nema.
0200 Pa se hvati vezene kubure,
0201 A na mrtvu grivu naslonio;
0202 Boga moli, da puška sastavi,
0203 A naskaka Borjan harambaša,
0204 Puče Bosnić, momče od Novoga,
0205 Sklopi gvožđa, a zrnje poletje.
0206 Dva sindžirli-zrna dopadoše,
0207 A Borjana mahom udariše,
0208 Na kapi mu šerit pretrgoše.
0209 Mrtav Borjan pade u kapiji,
0210 Borjan pade, a Perjan dopade.
0211 Meho uze drugu granaliju,
0212 Pa na mrtvu grivu naslonio,
0213 Tu naskaka Perjan harambaša,
0214 A odape Bosnić Novljanine.
0215 Sklopi gvožđa, a poletje zrnje,
0216 Te Perjana bolje pogodiše,
0217 Pod grlom mu puce prekinuše.
0218 A Bosnić se s dorom rastavio,
0219 Za gotovu palu prihvatio,
0220 Obojici glave odrezao,
0221 Obje baci na konja gavrana,
0222 Na gavrana Omer-Blaževića,
0223 Pa odr’ješi vranca i đogata,
0224 Na gavranu sedlo pritisnuo
0225 I povede u jedeku đoga,
0226 Te ispade gradu na kapiju,
0227 A s bedema viknuše teftiši:
0228 »Kuku bane! Zlo popiste vino,
0229 Sađe glavom Bosnić-Novljanine,
0230 Bog ubio dvije harambaše,
0231 I Perjana i drugog Borjana,
0232 Pa uzjaho konjica gavrana,
0233 A odveo u jedeku đoga!«
0234 Kad to začu od Novoga bane,
0235 Dade vatru svojim topovima.
0236 Al je Bosnić maglu uhvatio,
0237 Te on viknu na konja gavrana:
0238 »Moj gavrane, moje milovanje,
0239 Počuj larmu, a počuj topova,
0240 Kat te viđah u Zadar-kotaru,
0241 Kad si bio u mog Blaževića,
0242 Hvalio te Omer-Blaževiću,
0243 Da si brži od dorata moga.«
0244 A kad vranac zemljom zagrabio,
0245 Sve kotarske grede odbijao
0246 Do pivnice Anđe krčmarice.
0247 Kad pred njega Anđe ispanula
0248 Te bisage na đogata baci,
0249 Pa đogatu sedlo pritisnula,
0250 Pobjegođe od kamen-pivnice,
0251 Od pivnice do klanca Durbabe,
0252 Do Durbabe i vode Ružice.
0253 Kad s’ Ružici vodi primakoše,
0254 Na golemo čudo udariše:
0255 Piće piju do tri harambaše,
0256 Jedno j’ glava Vukelić Jovane,
0257 Drugo j’ glava Moljković Stojane,
0258 Treće j’ glava Novković Jovane,
0259 Oko njiha trideset pandura.
0260 Kad naskaka Bosnić-Novljanine,
0261 Povikao Novković Jovane:
0262 »O moj brate, Stojan Moljkoviću!
0263 Vidi vranca našega Borjana,
0264 Vidi Đoga našega Perjana.
0265 Gle Bosnića, puška ga ubila!
0266 Vidi Anđe, zmija je ujela,
0267 Kim se ona kune po Kotaru!«
0268 Pa podviknu Jovan Novkoviću:
0269 »Mila braćo, ne pucajte sada
0270 Ven ispan’te, pa zastav’te pute,
0271 Ja ću pred njeg’ na put ispanutai,
0272 Pa Bosniću vranca prihvatiti,
0273 Pa ga banu našem pokloniti.«
0274 Tu naskaka Bosnić Novljanine,
0275 A ispade Novković Jovane,
0276 Pod Bosnićem vranca prihvatio.
0277 Viknu glavom Bosnić Novljanine.
0278 »Pusti kajas, Novković Jovane,
0279 n’jesi vranc doma odgojio,
0280 a n’jesi ga za novce kupio,
0281 niti si ga u boju dobio.
0282 Bojiš li se, hoćeš poginuti?«
0283 Njemu veli Novković Jovane:
0284 »O Bosniću, od tog fajde nema,
0285 Baci ćordu, a popusti ruke!
0286 Živa glava daće dugovanje,
0287 A od mrtve nikom fajde nema.«
0288 A kad Bosnić riječ razumio,
0289 On vrančića za kajas prihvati,
0290 Od Bosnića ćorda poletjela,
0291 Novkovića udari po vratu,
0292 S Novkovića poletjela glava.
0293 Jovan pade, Moljković dopade,
0294 Pa gavranu za kajas prihvati,
0295 I njeg Bosnić sa gavrana viče:
0296 »Moljkoviću, žalosna ti maja!
0297 Što gavrana hvataš bez pitanja;
0298 Bojiš li se, hoćeš poginuti?«
0299 Njemu Stojan veli Moljkoviću:
0300 »O Bosniću, od tog fajde nema,
0301 Baci ćordu, a popusti ruke,
0302 Živa glava, daće dugovanje!«
0303 Njemu Bosnić veli od Novoga:
0304 »Moreš, momče, utuvit vr’jeme,
0305 Kad si raja bio Zenkovića,
0306 Kad bi pošo ti na begluk, rajo!
0307 Moja bi te dočekala majka,
0308 Pa Stojane, tebe nahranila
0309 Pa Stojane, vode napojila.
0310 Zar bi mene mog’o pogubiti,
0311 U čardaku vatru utrnuti,
0312 Samu moju ostaviti majku,
0313 Da mi hoda po ličkim odžacim?«
0314 Stojan reče: »Od tog fajde nema.«
0315 Bosnić vranca za kajas prihvati,
0316 Dobar vranac diže Moljkovića;
0317 Od Bosnića poletjela ćorda,
0318 Presiječe Stojan-Moljkovića.
0319 Al’ povika Vukelić Jovane:
0320 »O panduri, draga braćo moja,
0321 Ne idite njemu ni gavranu;
0322 Uješće vas zmija od gavrana,
0323 Od koje se nikad ne prebolja;
0324 Već udrite vranca po koljenu,
0325 Ne bi li ga s ’vrancem rastavili,
0326 A Bosnića živa savezali!«
0327 Odmah tri’est puče granalija,
0328 Dvan’est vranca shvati po koljenu,
0329 Vranac pade, Bosnića pritište,
0330 Tu se Bosnić s’ vrancem rastavio,
0331 I za britku ćordu prihvatio.
0332 Opkoli ga trideset pandura,
0333 A Bosnić se kod Ružice brani,
0334 Al se šale obranit’ ne more,
0335 Jer je čudo trides’t na jednoga.
0336 Dok Bosniću savezaše ruke,
0337 Još trojicu poželjela majka.
0338 Tu dopade Vukelić Jovane,
0339 Anđeliju sa đogata baci,
0340 Pa on đogu sedlo pretisnuo,
0341 Pa potjera Bosnića i Anđu.
0342 Kuku! Cvili niz planinu Anđe,
0343 A s njome se Bosnić razgovara:
0344 »Ne plač’ Anđe, boljeće te glava,
0345 Ni ovako«, veli, »Biti ne će,
0346 Što govori Vukelić Jovane,
0347 Ven onako, kako Bog naredi.«
0348 Al gle bahta Bosnić-Novljanina,
0349 Bez edžela umiranja nema!
0350 Jer su sišla do tri pobratima
0351 Sa Udbine na kamen-Kotare:
0352 Jedno glava Vrhogorac Ale,
0353 A drugo je ličanine Tale,
0354 A treće je gojeni Halile,
0355 A za njima šezdeset Ličana
0356 -ni u jednog pare ni dinara, -
0357 da s’ napiju na Udbini vina.
0358 Sveli četu u kamen-Kotare,
0359 Ne bi l’ oni štogod zadobili,
0360 Makar Vlaha našli kod volova,
0361 Da ga dadu za mješinu vina.
0362 Ništa oni zadobili n’jesu,
0363 Te se ljuti natrag povratili.
0364 A kad oganj čuli kod Ružice,
0365 Poletješe do tri pobratima.
0366 Vidi bahta Bosnić-Novljanina!
0367 Prije pobre klanac ujagmiše,
0368 Neg udari Vukelić Jovane.
0369 Kad vidješđe Bosnića svezana,
0370 A i Anđu sa kamen-Kotara,
0371 Za kamenje oni zapadoše.
0372 A sta vika Vrhgorac Alije:
0373 »Bogom braćo, nemojte pucati
0374 na đidiju, Vukelić-Jovana,
0375 dok ne pukne moja granalija!«
0376 a povika Tale Ličanine:
0377 »Bogom braćo,nemojte pucati,
0378 Dok ne zvekne nadžak po kamenu!«
0379 A sta vika gojena Halila:
0380 »Bogom braćo, nemojte pucati,
0381 Dok ne čuste grlo Halilovo!«
0382 A udari Vukelić Jovane,
0383 Puče puška Vrhgorac Alije,
0384 Zveknu nadžak Tala Ličanina,
0385 A proču se grlo Halilovo.
0386 Umah grmnu šeset granalija.
0387 Umah pade dvadeset Madžara,
0388 Petorica kraju pribjegoše.
0389 A iskoči Vrhgorac Alija,
0390 Vukelića puca ujagmio,
0391 Halil mu se puške dobavio.
0392 Dok dopade Tale Ličanine,
0393 Te Jovana ogule Ličani,
0394 Na Jovanu nigjde ništa nema,
0395 Onda Ale povikao Tala:
0396 »Meni puca Vukelić-Jovana,
0397 A Halilu puška Jovanova,
0398 Tebi džaba Jovanova glava!«
0399 Onda Tale govorio Alu:
0400 »Što će meni Vukelića glava?
0401 Paše nije, a vezira nema.«
0402 Onda Ale Talu govorio:
0403 »Ne ljuti se, Bogom pobratime,
0404 Krive danas u razboju nema!
0405 Šićar ćemo pravo dijeliti.«
0406 Pa Ličani šićar pod’jeliše,
0407 A Bosniću ruke odr’ješiše,
0408 Bosnić nikom ni mukajet nije,
0409 Veće Bosnić po kamenju hoda.
0410 Svi Ličani njemu poletješe,
0411 Pa mu reče šezdeset Ličana:
0412 »Što t’ je, pobro, Bosnić Novljanine?
0413 Što si htio, to si učinio,
0414 Osvetio Omer-Blaževića,
0415 I daidžu Kara-Osman-agu.
0416 Eto đoga vodiš za dorata,
0417 Eto vodiš sa Kotara Anđu,
0418 Kakve Anđe u Kotaru nema,
0419 Eto t’ nosi bisage cekina,
0420 A s Anđom se hoćeš oženiti,
0421 U čardaku strehu ponoviti.«
0422 Ali Bosnić veli Novljanine:
0423 »A moj pobro, VrhoracAlija,
0424 Ja sam hodo šest punih nedjelja
0425 Po Kotaru, Bogom pobratime,
0426 A tražio Vukelić-Jovana,
0427 Da mu uzmem pušku sa ramena,
0428 Ja l’ da dadem sa ramena glavu.
0429 Pa mi ne bi od Boga suđeno,
0430 Već mom pobru, gojenom Halilu.«
0431 A povika šezdeset Ličana:
0432 »Bogom brate, gojeni Halile,
0433 Podaj pušku Vukelić-Jovana!«
0434 Halil dade pušku Novljaninu,
0435 A kad Bosnić pušku prihvatio,
0436 Predobra je puška Vukelića,
0437 Jer j’ u Mlecim’ puška sakovata,
0438 A u Zadru b’jelom oklapata,
0439 Na njojzi su tri slova hrišćanska,
0440 Svako slovo dvanaest cekina,
0441 Iz nje pticu bije na letenju.
0442 Bosnić puni pušku Vukelića,
0443 A u Zadar tutanj udario.
0444 Ali leti od Novoga bane,
0445 I za banom hiljadu katana,
0446 Viče Meha sa konja gavrana,
0447 A na ime Bosnić-Novljanina:
0448 »Čuj Turčine, Bosnić Novljanine!
0449 Goniću te u Liku Novome,
0450 Pod Velebit drvenu čardaku!«
0451 Kad Ličani bana opaziše,
0452 Množ’ katana, a malo Turaka,
0453 Poviklaše u Durbabi Turci,
0454 A sta vika Bosnić-Novljanina:
0455 »Turci janjci, o Jurjevu danci!
0456 Hajdmo, braćo, dočekati bana,
0457 I za banom hiljadu katana.«
0458 Pokažu se konji uz Durbabu,
0459 Al govori Bosnić od Novoga:
0460 »Hvala Bogu, mi jesmo pješaci,
0461 Goniće nas od st’jene do stj’ene,
0462 Doći ćemo pod Velebit Novom,
0463 Al ban ne sm’je niz Velebit sići
0464 Za života ličkog Mustaj-bega.«
0465 Uslobodi šezdeset Ličana,
0466 Za kamenje zapadoše Turci.
0467 Najskrajnji je Bosnić Novljanine,
0468 Pa on bana čeka i gavrana.
0469 A kad Meho do bana pogleda,
0470 Od katana ban se izmašio,
0471 Mala puška dobacit ne more,
0472 A kad bane u klanac udari,
0473 Dočeka ga Bosnić od Novoga,
0474 Puče puška Vukelić-Jovana,
0475 Od ramena Bosnić-Novljanina,
0476 Ne pogodi bana od Novoga,
0477 Već pogodi po koljenu vranca
0478 Vranac pade, a preko njeg bane,
0479 Bosnić pušku preko puta baci,
0480 Vadi palu, a poskaka banu:
0481 »Bacaj puške, a popusti ruke,
0482 Živa glava daće dugovanje!«
0483 Vidi bane, uspiranja nema,
0484 Pusat baci, a popusti ruke.
0485 Tada Bosnić svezao ruke,
0486 Pa ga vodi klancu u planinu.
0487 Kad katane bana opaziše,
0488 Tad katane konje ostaviše,
0489 Pa međ sobom grlom podvikuju:
0490 »Ne u klanac, žalosna ti maja!
0491 Jer je hila bega udbinjskoga,
0492 U Durbabu sveo je Ličane,
0493 Poslo Meha, da zametne kavgu,
0494 Da zavede bana i katane!
0495 Sad će Lika grlom podviknuti,
0496 Iz Durbabe udariti Turci,
0497 A katane izvijati vuci,
0498 Goniće nas do Novoga Turci!«
0499 Pa s’ katane natrag povratiše,
0500 Pobjegoše do Herceg-Novoga.
0501 Bosnić sjaha u Durbabi đoga,
0502 Anđeliju na đogata baci,
0503 A potjera bana savezana.
0504 Uz njeg pođe šezdeset Ličana,
0505 Što su svati Bosnić-Novljanina.
0506 Dok katane larmu podigoše,
0507 Krenu Bosnić preko Velebita.
0508 Kako Bosnić Velebitu sađe,
0509 Pod Velebit drvenu čardaku,
0510 Anđeliju u čardak uveo,
0511 U bostanu čador razapeo,
0512 Pod njeg metnu šezdeset Ličana,
0513 B’jelu knjigu posla na Udbinu:
0514 »Hodi, Lika, meni na veselje,
0515 Vidi Lika, što sam zadobio
0516 Vidi bana, vidi Anđeliju!«
0517 Knjiga dođe begu na Udbinu,
0518 A Mustaj-beg uzjaha goluba,
0519 Pa Bosniću do Novoga sađe.
0520 Vidi bana, vidi Anđeliju,
0521 Grli, ljubi Bosnić-Novljanina.
0522 Svi ajani dođoše k veselju,
0523 Pa mu l’jepu Anđu poturčiše,
0524 Prije Anđa, a sada Zlatija,
0525 Pa Bosnića njome oženiše.
0526 Svi ajani doma otiskoše,
0527 Osta Bosnić kod čardaka svoga,
0528 Ljubeć gospu, lijepu Zlatiju.
0529 Kad se Bosnić naljubio lica,
0530 Uzjah’ đoga, a povede bana.
0531 Na Udbinu, begu udbinjskome.
0532 Mustaj-beže mahzar napravio,
0533 Pa ga dade Bosnić-Novljaninu,
0534 Uzjah’ đoga, a povede bana.
0535 Kad on dođe caru u Stambolu,
0536 On je bana caru poklonio.
0537 Devlet ga je rukom prigrlio,
0538 Pokloni mu dora tavlabašu,
0539 A uz bedru pripasao ćordu.
0540 Još hiljadu kesa dopade mu,
0541 Da ozida u Novome kulu,
0542 Pa mu dade do dva agaluka,
0543 U svakome trideset nefera;
0544 Tako ga je devlet opremio.
0545 Pa on siđe u Liku Novome,
0546 Pod Velebit drvenu čardaku,
0547 Vodi đoge, a vodi majstore,
0548 Pa ozida u Novome kulu.
0549 Devlet mu je kulu ozidao,
0550 Na nju metnu do dva agaluka.
0551 Dotle bio Bosnić Novljanine,
0552 A od tada Bosnić Mehmed-aga.
0553 Jačer age u Novome nema,
0554 Posl’je glave Zenković Alage.
