Memed Verizović i Savo Muratović

0001 Pila vino do dva pobratima
0002 Na čaršiji Niša bijeloga,
0003 Jedno mi je Radović Šćepane,
0004 A drugo je Memed Verizović.
0005 Pili vino, razgovaraju se.
0006 No da veli Memed Verizović:
0007 "Pobratime, Radović-Šćepane,
0008 "Eno nama izosta sramota,
0009 "Ostade ni u polje Trešnjevo
0010 "U onoga Punja Pešikana,
0011 "Kad odjavi ovce Osmanove,
0012 "I zarobi dva njegova sina,
0013 "Uze za nje iljadu dukata.
0014 "No ču li me, mio pobratime,
0015 "Da mi jednu četu pokupimo,
0016 "Da idemo lomnoj Gori Crnoj,
0017 "Ne bismo li donijeli glavu,
0018 "Jali dobra roba zarobili,
0019 "Ali golem šićar dogonili."
0020 Kad to čuo Radović Šćepane,
0021 Sobom uze sedam osam druga,
0022 A pred njima svoga pobratima,
0023 Pobratima Memed-buljubašu,
0024 Otidoše poljem Nihšićkijem.
0025 Kada mostu Kusidskome bili,
0026 Al’ je silan snijeg udario.
0027 Ma da vidiš Radović-Šćepana,
0028 Vrbove je krplje napravio,
0029 Pa razgazi snijeg u planinu,
0030 Dok iziđe u Rudine ravne,
0031 Dok iziđe u Goštac planinu,
0032 Tu mi nađe kamenu pećinu,
0033 Pa je vatru naložio živu.
0034 Kad u jutro jutro osvanulo,
0035 Poranio Memed buljubaša,
0036 Često gleda u Lisac planinu,
0037 I govori svome pobratimu:
0038 "Pobratime, Radović-Šćepane,
0039 "Stoji nešto jeka niz planinu,
0040 "Al’ pucaju na Kotor lubarde,
0041 "Ali bije more u valove,
0042 "Al’ se vile borovima biju."
0043 Pa izađe Radović Šćepane,
0044 Pa ovako riječ besjedio:
0045 "Ne pucaju na Kotor lubarde,
0046 "Niti bije more u valove,
0047 "Nit’ se biju vile borovima,
0048 "No su ono trešnjevačke ovce."
0049 U tu riječ koju besjeđahu,
0050 Al’ evo ti jedan krd ovaca,
0051 A pred njima dobar junak jedan,
0052 Đe preda se goni klopotara.
0053 No da veli Memed buljubaša:
0054 "Pobratime, Radović-Šćepane,
0055 "Koji j’ ono junak po imenu?
0056 "Ja kakav je, dug ga jad zadio!
0057 "Onakvoga vidio nijesam,
0058 "Nosi brke na ramena crne."
0059 No da veli Radović Šćepane:
0060 "Da ču li me, mio pobratime,
0061 "Onakvoga ni viđeti nećeš.
0062 "Ono ti je Muratović Savo,
0063 "Baš je ono od Krivokapića."
0064 On projavi, drugi najavio.
0065 Ja kakav je, dug ga jad zadio!
0066 On je ljepši od svake đevojke,
0067 Ma da Memed buljubaša viče:
0068 "Pobratime, Radović-Šćepane,
0069 "Koji j’ ono junak po imenu?
0070 "Divan ti je, žalosna mu majka!
0071 No da veli Radović Šćepane:
0072 "Ono ti je Miloviću Šunda,
0073 "I ono je od Krivokapića."
0074 On projavi, treći najavio,
0075 Crn mu perčin pao na ramena,
0076 I preda se goni klopotare.
0077 No da veli Memed buljubaša:
0078 "Pobratime, Radović-Šćepane,
0079 "Poznaješ li onoga junaka?
0080 "Da kakav je, žalosna mu majka!"
0081 No da viče Radović Šćepane:
0082 "Ono ti je Bajović Lazare,
0083 "I ono je od Krivokapića."
0084 Kad su ovce najavili bili,
0085 Najavili na Duboke ovce,
0086 Rasturiše planinsko sijeno.
0087 No da Memed buljubaša viče:
0088 "Pobratime, Radović-Šćepane,
0089 "Je li majka rodila junaka,
0090 "Jal’ sestrica brata podignula
0091 "Na čistome đevojačkom krilu,
0092 "Da ’no pođe u Nišiću gradu,
0093 "Da pokupi nekoliko vojske,
0094 "Oćemo mi ovcam’ udariti,
0095 "Ne bi li ni Bog i sreća dala,
0096 "Da osvetim’ Osmanove ovce,
0097 "I njegova dva nejaka sina."
0098 No da veli Radović-Šćepane:
0099 "Ja ću poći, mio pobratime,
0100 "Baš koji ću vojsku pokupiti."
0101 Baš to reče, na noge ustade,
0102 Pa ’no ode Šćepo niz Rudine,
0103 Dokle siđe polju Nišićkome.
0104 Kada gradu na čaršiju dođe,
0105 Tu mi nađe na sabor građane,
0106 Tu mi jeste vojsku iskupio,
0107 Ode s njima niz Rudine ravne,
0108 Dok izađe uz Goštac planinu,
0109 Baš u Goštac na vrh Gomilice.
0110 Kad u jutro jutro osvanulo,
0111 Podranio Radović Šćepane,
0112 Te uvodi ovce i ovčare.
0113 Ma da vidiš Muratović-Sava,
0114 Kako mu je loša sreća bila,
0115 Udario snijeg sa sjeverom,
0116 Pa najavi na sijeno ovce,
0117 Pored njega do dva porednika,
0118 Baš delija Miloviću Šunda,
0119 Sivi soko Bajović Lazare,
0120 Najaviše ovce na sijeno.
0121 Ma da vidiš Radović-Šćepana,
0122 Nezgodu im velju ugledao,
0123 U ovčara nemaše oružja.
0124 Tada klete pokrenuše Turke,
0125 Udriše im su četiri bande.
0126 Ma da vidiš Muratović-Sava,
0127 Kad je silnu ugledao vojsku,
0128 Plamenita noža povadio,
0129 Odista se zamijenit’ ćaše.
0130 Ma su Turci varalice stare,
0131 Na vjeru su njega prevarili,
0132 Te su Sava živa uvatili.
0133 I da vidiš Bajović-Lazara,
0134 Baš odista on uteći ćaše,
0135 No ga viknu Muratović Sava:
0136 "A đavole, Bajović-Lazare,
0137 "Da l’ nijesmo vjeru uvatili,
0138 "Da zajedno ginemo u ovce."
0139 Dobar junak, ukori ga ljuto,
0140 Te se junak natrag povratio.
0141 Tada su ih osvojili Turci,
0142 I ruse im osjekoše glave,
0143 Najaviše tri krda ovaca.
0144 Kad siđoše polju Nišićkome,
0145 Al’ ustala voda u bregove,
0146 Te im ovce prebrodit’ ne mogu,
0147 Ma nagone Savova mrkalja,
0148 Te je pusti vodu prebrodio,
0149 A za njime najaviše ovce,
0150 Jesu ladnu vodu prebrodili.