[Majka ženi sina Huseina]
Majka ženi sina Huseina,
Oženi ga lijepom đevojkom,
Pa se propi sine Huseine.
Nu da vidiš ostarjele majke:
Pripe peču, prigrnu feredžu, 5
Ona hoda od kahve do kahve,
Nigđe Husa naći ne mogaše.
Ona ode u pjanu mehanu,
I tu nađe sina Huseina.
On mi pije pivo plemenito, 10
Govorila ostarjela majka:
„Sine Huso, živ ne bio majci!
Što ne gledaš šta ti ljuba radi?
Nab’jeli se i nabakami se,
Bojat se je, da ne ašikuje." 15
Kad to čuo sine Huseine,
Zlatnom čašom o tle udario,
A trpezu nogam’ pogazio.
Ode Huso svom bijelu dvoru.
Od odaje vrata zatvorena, 20
Izmiče se sine Huseine,
Izmiče se, nogama udara,
Pa obio na odaji vrata:
U odaji ložnica prostrta,
U njoj leže do dva Dženetića, 25
Među njima nevjernica ljuba.
Govorio sine Huseine:
„A čuješ li moja nevjernice,
Il’ je sila, il’ je draga volja?“
Ona njemu ’vako odgovara: 30
„A čuješ me beže Huseine,
Da je sila, u gori bi bila,
Ne bi bila u tvojim dvorima,
U dvorima na tvojoj ložnici.
Nije sila već je draga volja.“ 35
Kad to začu sine Huseine,
Mahnu sabljom, osječe joj glavu.
I pogibe, žalosna joj majka!
