Majka Maru iza grada zvala:
"Jesi l' Maro rubine oprala?"
"Nisam majko, ni do vode došla!
Već sam stala, pa čudo gledala,
Đe umire jedinak u majke! 5
Njemu majka više glave sjedi,
Kose reže, bjele knjige veže,
Ona šalje u devet gradova,
Da mu dođe sve devet sestara -
Da mu dođu braci u veselje! 10
Misle seje, da se bratac ženi:
Svilu svlače, kadifu oblače,
Svaka vodi po vrana konjica,
A najmlađa sivoga sokola!
Kad su došle blizu majke dvora, 15
Tu su stale, pa malo slušale,
Čuju li se bubnji i svirale;
Ne čuju se bubnji i svirale,
Već se čuju drveni majstori.
Svaka seka po malo plakala, 20
A najmađa pokraj njega pala,
Živa pala, mrtva je ostala.
U jedan ih sanduk zakovali,
U jednu ih raku zakopali,
Više glave bunar iskopali, 25
Niže nogu ružu usadili,
I pred njima klupe pometali:
Ko god ide, nek se grobu skreće,
Ko je žeđan, neka vode pije,
Ko j' umoran, neka otpočine, 30
Ko je mlađan, nek se kiti ružom!
