Majka Janu kroz tri gore zvala
Majka Janu kroz tri gore zvala,
Jana voj se kroz devet odziva.
„Ajde, Jano, Đure leb da nosiš!”
„Neću, male, Đure leb da nosim,
mene Đura za seju ne broji, 5
već me broji za toj prvo ljube!”
„Ćuti, ćero, mlada onemela,
nada teb’ se nebo razdvojilo,
poda teb' se zemlja usunula!”
„Ako li me, male, ne veruješ, 10
ti si pođi Jane po tragovi,
pa poslušaj kako Đura zbori”.
Majka pođe Jane po tragovi,
pa posluša kako Đura zbori.
Jana veli: „Dobro veče, Đuro!” 15
A on Jane: „Da bog dobro, ljubo!”
„Ćuti, sine, mlad ga onemeja,
nada teb se nebo razdvojilo,
poda teb' se zemlja usunula!”
Tad se diže Đura Tamničarko, 20
pa poseče trista brava stado,
trista seče, a trista ostaše,
manu sablju odseče si glavu.
„Čuješ li me, majko ostarela,
dokle mene godinu turila, 25
tej ti trista vuci udavili.
Kad si imaš sina za ženidbu,
što ti sina na vreme ne ženiš?
Kad si imaš ćerku za udadbu,
što si ćerku na vreme ne davaš?” 30