Mačka, a nije nego mačak
Jednu večer uz mesojeđe bilo mnogo naroda u nekakvoj kući na sijelu, pa od nekuda dotrči po među njih jedan miš, a mačka juriši na njega, te ga uhvati izmeđ sve čeljadi. U
onaj čas ne namjeri se domaćin kutnji u odaji đe je mačka uhvatila miša, nego je bio pošao da donese vina. Pa kad uljeze i donese vino, svi mu kažu što se dogodilo, i reku
mu: valaj dobre mačke što imaš u kući, valja za vola oraćega. Domaćin reče da to ne može biti, a oni mu svi kažu: duše mi jest. — Duše mi nije. — Ma, duše mi, jest na ovi isti čas; svi smo očima viđeli. — Duše mi nije, ja vam se zaklinjem. — Pitanje: je li se oni domaćin krivo ali pravo zaklinjao? — Krivo, jer se ne bi onoliko ljudi krivo zaklinjali, što su očima viđeli. Nije istina, nego se on pravo zaklinjao; jer ono nije bila mačka no mačak. — (Smiju se i krste, govoreći: Bog s nama i anđeli božiji!).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 198.