Maskembal na Rudniku

Vojislav Ilić

Maskenbal na Rudniku Pisac: Vojislav Ilić

I kod nas ovamo maskenbal se gradi,
Pozvati su stari, pozvati su mladi
I odbor je sklopljen. I već ovih dana
Pozvaćemo goste i sa drugih strana.
Predsednik odbora o svemu se stara,
Jer je on određen da predstavlja cara:
Imaće na grudma orden zlatnog runa,
Ali mu na glavi neće biti kruna
Nego, mesto krune, čakov ili kapa;
Odbornici biće gomila satrapa.
Kraj njegovih nogu skupiće se zveri:
Medvedi, majmuni, mačke i panteri.
Gospođice lepe i gospođe mlade
Predstavljaće gole nimfe i najade.
Ta i sam će Rudnik, kad ga smej probudi,
Od silnoga smeja da razvali grudi.
Za veselje takvo i za ljubav njinu,
Sam načelnik pristô da predstavlja svinju.
Jedna lepa gosla, ali dosta stara,
Nabavila ruvo od jednog žandara.
Car je na to pažnju obratio mnogo,
Svaki svoga „faha“ da se drži strogo:
Tako smo pozvali i jednog seljaka,
Da predstavlja sobom hromoga prosjaka.
Nego tu se društvo zabrinulo celo:
Da li seljak ima prosjačko odelo?
Jedna mudra glava reši zbrku celu:
Ta nek dođe seljak u svome odelu.

                            *

Eto to je program, neka svako vidi:
Pišite nam Srbi, kako vam se svidi?
                           Crni domino

22. januara 1887.
Ali slabo bogami da ću kazati gde sam.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 11-12, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.