Marko u ropstvu sarajevskom

0001 Dođe Marko šeher Sarajevu,
0002 uzmučiše s’ Turci Sarajlije
0003 tko će Marka na konak povesti,
0004 dok evo ti Zalum-Asanage,
0005 na konaka on povede Marka,
0006 navali mu vino i rakiju,
0007 dok se Marko bješe nakitio,
0008 nakitio te i zasitio,
0009 otišao spavat bez uzglavja;
0010 a da vidiš Zalum-Asanage,
0011 turi na nj’ga dvoje bukagije,
0012 pak je Marka nogom udario;
0013 "Ustaj, kurvo, Kraljeviću Marko!
0014 Da pijemo vino i rakiju,
0015 da ljubimo tvoju Anđeliju."
0016 Šćaše Marko da skoči na noge,
0017 nedaše mu dvoje bukagije,
0018 pa skupio Zalum Sarajlija,
0019 svi rekoše da objese Marka,
0020 kaurina i turska krvnika,
0021 koji bješe poočio cara,
0022 a da Turke lašnje iskopava,
0023 svi rekoše, složno poklikoše:
0024 "Objes’mo ga u neđelju prvu,
0025 dindušmanin nek je koji manje!"
0026 Kad se Marko na nevolji nađe,
0027 on dovati divit i artiju,
0028 dade mu ga lijepa đevojka,
0029 mila ćerca Zalum-Hasanage,
0030 pak je sitnu knjigu nakitio,
0031 svog sokola bješe doklikao,
0032 njemu knjigu pod groce veže,
0033 još mu Marko vako besjeđaše:
0034 "Siv sokole, moja vjerna slugo!
0035 Nosi knjigu mome pobratimu,
0036 pobratimu Novakovu Gruju,
0037 biće š njima Novak i Radivoj
0038 u pećini visokoj stijeni,
0039 a u vrhu gore Romanije,
0040 brzo pođi, a brže mi dođi!"
0041 Soko Marku klikom odgovara:
0042 "Ja ću poći no teb’ hoću l’ naći,
0043 hoću li te naći u životu?"
0044 Njemu marko bolju progovara:
0045 "To je božja briga i sudija,
0046 a dok mi je Grujo pobratime,
0047 i dok mi je vila posestrima,
0048 b’jela vila što s’ u oblak svila,
0049 neće moći pogubit me Turci."
0050 Poletio soko tica siva,
0051 a uzgred je Marku govorio:
0052 "Da nikoga, eto mene tvoga,
0053 zaista ću oči iskopati,
0054 te Zalumu, našem dušmaninu,
0055 nek se kaje i nek slijep taje
0056 što j’ na vjeri pogubio Marka,
0057 Marku care vazda daje dare,
0058 da se na njeg’ samo ne prognjeva,
0059 pa što bog da, to će bit’ i ovda."
0060 Ode soko i Grujicu nađe,
0061 a kad Grujo sitnu knjigu viđe,
0062 udari se rukom po koljenu,
0063 puknuo mu ribić i čakšire,
0064 a briznu mu suze niz obraze,
0065 Grujo huknu sva pećina jeknu:
0066 "Ah đe si mi, pobre, zapanuo!
0067 orlovima da smo lećivijem
0068 ne bi sjenku k tebi doturili,
0069 al’ što bog da i sreća junačka."
0070 Pa sokola Grujo ispratio,
0071 da se pobri nada pobratime,
0072 a Grujica opanke priteže,
0073 uze svoju šaru po srijedi,
0074 poklikao Starinu Novaka
0075 i svog strica Deli-Radivoja:
0076 "U koga je srce i mišica,
0077 sad nek Marku na pomoć poteče,
0078 a ja odoh da i nitko neće!
0079 Oću svoju izgubiti glavu,
0080 al’ izbavit svoga pobratima,
0081 moga pobru Kraljevića Marka."
0082 To je rek’o pa na drum potek’o,
0083 a za njime Novak i Radivoj,
0084 daleko je Novak izostao,
0085 pa svog brata bio dozivao:
0086 "Radivoje, pričekaj me, brate!
0087 Da mi starci skupa otidemo
0088 ne bi l’ Gruju u nevolji bili,
0089 mlado momče uložiće ludo
0090 pa bi mogli njega izgubiti,
0091 a nikad se za njeg’ utješiti."
0092 Dok se oni amo iščekali,
0093 uto Grujo šeher Sarajevu,
0094 a kad bio na sred Sarajeva,
0095 al’ priveli Marka pod vješala;
0096 to kad viđe Novaković Grujo,
0097 ne obazre s’ desno ni lijevo,
0098 britka mača svoga potrgnuo,
0099 sam u Turke juriš učinio
0100 klikujući Marka pobratima:
0101 "Neboj mi se, pobratime Marko!
0102 Još je i naš višnji otac blagi,
0103 a evo ti Starine Novaka,
0104 i evo ti Deli-Radivoja,
0105 ka dva groma za hitrim munjama."
0106 Oko pobra razagnao Turke,
0107 Marku brže oprostio ruke,
0108 dodao mu sablju potajnicu,
0109 kad se Marko sablje dobavio,
0110 malo koga živa upuštio,
0111 i dok dođe Novak i Radivoj,
0112 ali Turc’ma ka bijesnim vuc’ma,
0113 niđe java do bezbroja srtva,
0114 ljto b’ uteklo nejakome Gruju,
0115 to pretjeca Kraljeviću Marko,
0116 što l’ umače njima obojici,
0117 to dočeka Novak i Radivoj,
0118 dok Turčina nesta đavoljega
0119 u lijepu šeher Sarajevu,
0120 a junaci zdravo i veselo
0121 svaki Marka grli i celiva,
0122 za viteško zdravje pripitiva,
0123 pa sjedoše svi u Tašli-hana,
0124 tu sjedoše te se odmoriše,
0125 pit počeše vino iz Mostara,
0126 mili bože da divnoga dara!
0127 Kako l’ nije kad Srb vino pije
0128 po turskijem kahvam’ i hanima,
0129 a glave im posječe krvničke,
0130 blagoš nama s braćom vitezov’ma!

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]