[Marko laže Moravće devojće]
Marko laže Moravće devojće,
on đi laže, majća mu ne dava:
„Ne laž’, Marko, Moravće devojće,
Moravće su jako bolnovite:
zime glava, lete polovina."[1] 5
Dočule su Moravće devojće.
Devojća je Boga pomolila:
„Daj mi, Bože, leta ladovita,
i dodaj mi žita položita,
da se s Marka oba nadžinjamo.“[2] 10
Marko naže dvesta i dva snopa,
Mara naže trista i tri snopa.
Sede Marko na sred na postatu,
pa si stanu, pa si slze roni.
Majća njemu potijom govori: 15
„Ne vik’, Marko, ne roni si slze,
devojće su jako đavolite,
one su ti od peščice[3] krale.
