Marko i žena mu
Marko šeta po Soluna grada,
Odža vika gore na minare:
„Jelaj, Marko, bajram da klanjamo."
Marko ga je mukom pogledaja,
Pa uzeja jed'n lečak kamen, 5
Pa se frlji gore na minare,
Pa obali polovin minare,
I obali toj mladoga odžu.
Puštiše se Turci i zaptije,
Pa fatiše Marka Kraljevića. 10
Vrzaše mu ruke naopako,
Turiše ga u t'mne t’mnice.
Marko leži devet godin’ d'na;
Krz koske mu trava pronicala,
Krz uši mu muve prozučale, 15
Krz oči mu crvi prolazili;
— Došlo vreme Marko će zagine,
Nema njega koj da ga pričesti.
Pa pogledne Marko na pendžeri,
Pa pogledne gore pod nebesja, 20
I si vide pile sokolence,
Pa govori Marko Kraljevići:
„Čuj ovamo pile sokolence,
„Ja ti slegni dole na pendžeri."
K’d je čulo pile sokolence, 25
Pa je sleglo apsanski pendžeri;
Izvadi si Marko Kraljevići,
Izvadi si pero i artiju,
Pa napisa (j)edno crno pismo,
Crno pismo na tuj belu knjigu. 30
Pa si prati u Prilepa grada,
U Prilepa na njegovu majku.
Uzelo gu pile sokolence,
Pa gu tura pod toj desno krilo,
Pa si letka gore pod nebesja 35
Pa kad dođe nat Prilepa grada,
Kad je došlo nat Markove kule,
Stara majka pret kulu sedela,
T‘g si pile raširilo krilo,
Raširilo toja desno krilo, 40
Pa si pada onoj crno pismo,
Pa sn pade majke na koleno.
Pismo gleda ostarela majka,
Pismo gleda drobne sluze rona.
S’gleda gu t'ja njojna snava, 45
Njojna snava, t'j Markova žena,
Pa se ona, bogme, podsmenala:
„Mori majke, mori stara majke,
„Mnogo su ti pisma doodile,
„A ovakoj žalno neje došlo; 50
„Da li ti je jelo nestanalo,
„E li ti je pilo nestanalo,
„E li ti je ruvo izvtelo,
„E li su ti dvori nemeteni,
„E li sam ti ja tebe omrzla 55
„Ta mi plačeš i sluze prolivaš."
Govori vu ostarela majka:
„Čuj ovamo, mori mila snavo,
„Ja ni mi je jelo nestanalo,
„Ja ni mi je pilo nestanalo, 60
„Ja ni mi je ruvo izvetelo,
„Ja nesu mi dvorp nemeteii,
„Ja ni (ti) si mi ti mene omrzla;
— „Marko leži tri godine d'na,
„Tri godine u Soluna grada, 65
„Krz koske mu trava proniknala,
„Krz uši mu muve prozučale,
„Krz oči mu crvi prolazili,
— „Došlo vreme Marko da zagine,
„Nema njega koj da ga pričesti." 70
Govorila taj Markova žena:
„Čuj ovamo ostarela majke,
„Ti ne brini Marka Kraljevića,
„Ja ću, majke, Marka da izbavim."
— Iskočila gore u čaršije, 75
Pa kupila ruvu kaluđersku,
I uzela tri tuluma vino;
Zapasala sablju kandaricu,
Pa janala konja Lastavicu,
Pa otišla u Soluna grada. 80
Kad je došla na apsanska vrata,
Govorila n' carskoga zaptpju:
„Čuj ovamo carski, ti, vratare,
„Da m' otvorzš vrata na apsanu.
„Marko lega devet godin' dana, 85
„Krz koske mu trava proniknala,
„Krz uši mu muve prozučale,
„Krz oči mu crvi prolazili,
— „Pa je došlo vreme da zagine,
„Pa nema koj' njega da pričesti, 90
„Doneja s'm vino za pričešnju".
A on, šonja, ne gu je puštija.
Pa je prišla apsanski pendžeri,
Govorala mlada kaluđerka:
„Pomoz’ bogom t'mni t'mničari." 95
„Bog pomogja neznani delijo."
„A ja nesam veznani delija,
„Tiki ja s'm mlada kaluđerka,
„Ja kamo ga Marko da ga vidim?"
K'd je čuja Marko Kraljevići 100
A njemu mu tol'ko milo došlo,
I si stade apsanski pendžeri.
Pa mu pruži crna kaluđerka,
Crna kaluđerka (j)edan tulum vino.
Tulum pija ne ga osetija, 105
Drugi tulum zubi natopija.
Treća tulum jed'n put glinaja.
Pa mu dade sablju kandaricu.
Pa poseče Marko Kraljevići,
Pa poseče t'mni t'mničari, 110
I razbije vrata na apsanu;
Pa posekja carskoga vratara,
Iskočija goro u konaka,
I posekja staroga kadiju;
I posekja mladog' kajmakana, 115
I pssekja toga juzbašiju.
Pa m’ uzeše konja Lastavicu,
Tovaraše buriki sas vino.
Kad mu svirne Marko Kraljevići,
Kad ga čulo konjče Lastavica, 120
Razfrljalo buriki ot sebe,
Pa si jana Marko Kraljevići,
Pa si jana konja Lastavicu.
Tri saata žena mu otišla,
Kad ga šibna Marko Kraljevići, 125
Kad si šabna konjče Lastavicu
Tri saata ženu si pretekja.
