Marko Kraljević ogleda sablju

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Šeće Marko na nove pazare,
0002 Pa kupuje sablju dimiskiju
0003 Od Novaka, kulundžije mlada:
0004 ”Pošto sablja, kulundžija mladi?” –
0005 ”Sablja košta tri tovara blaga
0006 Sve žutije mljetački dukati.”
0007 Dade Marko tri tovara blaga
0008 Sve žutije mljetački dukata,
0009 Ode junak u goru zelenu.
0010 Sam se šeće po gori zelenoj,
0011 Sam se šeće, sam sablji besedi:
0012 ”Moja sabljo, moja novajlijo,
0013 Evo ću te danas oprobati,
0014 Oprobati, krvcom napojiti,
0015 Jali turskom, ja krvcom kaurskom
0016 Il’ po redu mojim rođenijem!”
0017 Tijo jezdi Kraljeviću Marko,
0018 Tijo jezdi, tijo prisluškuje.
0019 Glas dopade sitne tamburice,
0020 Glas dopade, delija ispade,
0021 Kak’ zaželi na sastanak Marku,
0022 Na doratu noge prekrstio,
0023 Lulu pije, u tamburu bije,
0024 Igra konjic pod delijom mladim
0025 Kako kaže glas sitne tambure.
0026 Jedva njega dočekao Marko,
0027 Susrete ga, pa počinje kavgu:
0028 ”S puta” – veli – ”Ture, momče mlado,
0029 Ukloni se il’ mi se pokloni
0030 Ako t’ nije život omrznuo!”
0031 Ture veli Kraljeviću Marko:
0032 ”Mani, more, neznani junače,
0033 Man’ se toga, ne zameći kavge,
0034 Nisam bula da ti se uklonim,
0035 Nit’ ropkinja da ti se poklonim,
0036 Već sam junak od roda junačkoga,
0037 Ja sam junak da se ogledamo!”
0038 Planu Marko, planu i delija,
0039 Silaze se sa dobri konjica,
0040 Ščepaše se u pleći junačke,
0041 Rvaše se letni dan do podne –
0042 Svega Marka pena obuzela,
0043 A Ture se tekem razigralo,
0044 Ne mož’ Marko Ture oboriti,
0045 A i sam se ne da nadvladati.
0046 Docne pita Kraljeviću Marko:
0047 ”Oj, Boga ti, neznana delijo,
0048 Otkuda si, od koje li kraj’ne,
0049 Kog si roda, koga li poroda?”
0050 Veli Marku Ture momče mlado:
0051 ”Ja sam junak sa krajine ljute,
0052 Ja sam roda Kraljevića Marka,
0053 I poroda Vukašina stara;
0054 Ja sam čuo da imam ujaka,
0055 Ta ujaka Kraljevića Marka,
0056 Koji dobro britkom sabljom seče;
0057 Ja topuzom dobro biti znadem,
0058 Ali sabljom ne znam udesiti,
0059 Pa sam poš’o ujku Kraljeviću
0060 Da me uči sabljom seći britkom!”
0061 Na to reče Kraljeviću Marko:
0062 ”Ta evo ti, junače, ujaka,
0063 Evo ti ga, ne bilo ga majci,
0064 Kad ne može Ture oboriti,
0065 Već si njemu pleća odvalio!
0066 Odi gore, moj mio nećače,
0067 Odi s ujkom u novu mejanu
0068 Da se rujna napijemo vina!”
0069 Častili se tri debela sata,
0070 Pa se šeću pred dvor na ulicu.
0071 Glednu Marko suncu pod oblake,
0072 Pa govori Turčinu nećaku:
0073 ”Jako nam se zamutilo sunce,
0074 Nešto nama dobro biti neće!”
0075 Prevari se Ture momče mlado,
0076 Pa pogleda suncu pod oblake;
0077 Zlu se poslu ujak odvažio,
0078 Trže Marko sablju novajliju
0079 I posječe Turčina nećaka.
0080 Pa jošt veli sablji dimiskiji:
0081 ”Sabljo moja, moja novajlijo,
0082 Nisam li ti pravo kazivao
0083 Da ću tebe danas ogledati,
0084 Ogledati, krvcom napojiti
0085 Jali turskom, ja krvcom kaurskom –
0086 Baš po redu mojega nećaka!”
0087 Ode Marko gorom pjevajući,
0088 Ture osta nogom kopajući.