0001 Ovce pase Kraljeivću Marko,
0002 Na Kosovu polju od mejdana.
0003 Zareče se Kraljeviću Marko,
0004 Da se junak oženiti ne će,
0005 Dok ne ljubi carice gospoje
0006 I njegove l’jepe sultanije.
0007 Misli Marko, da nitko ne čuje,
0008 Al to čula bula udovica.
0009 Ode ona, pa caru kazuje:
0010 ”A da znadeš, care gospodaru!
0011 Što govori momče kod ovaca,
0012 Mlado momče Kraljeviću Marko.
0013 Da se junak oženiti ne će,
0014 Dok ne ljubi carice gospoje
0015 I mlađane tvoje sultanije.”
0016 Kad to čuo care gospodaru,
0017 On dozivlje trideset Turaka,
0018 Pa ih šalje na polje Kosovo,
0019 Da uhvate Kraljevića Marka
0020 I dovedu k njemu pod šatore.
0021 Kad dođoše Turci na Kosovo,
0022 Na prevaru uhvatiše Marka
0023 Odvedoše k caru pod šatore.
0024 Pita njega care Sulejmane:
0025 ”Je l’ istina, mlađano čobanče!
0026 Je l’ istina, što govore ljudi?
0027 Da si reka na polju Kosovu,
0028 Da se junak oženiti ne ćeš,
0029 Dok ne ljubiš carice gospoje
0030 I lijepe moje sultanije?”
0031 Odgovara Kraljeiviću Marko:
0032 ”Istina je, care Sulejmane!
0033 Istina je, što govore ljudi.”
0034 Tad govori care Sulejmane:
0035 ”Kakvom smrti najvoliš umr’jeti!
0036 Oli voliš tanana vješala,
0037 Ol mi voliš sablju poljubiti?”
0038 Govori mu Kraljeviću Marko:
0039 ”N’jesam hajduk, n’jesam za vješala,
0040 Tvoja sablja zločesta kovača,
0041 Moja bi se otrovala usta.
0042 Junak jesam, nek ginem junački.
0043 Daj mi kakvo ostarjelo kljuse
0044 I kakovu sablju za’rđalu,
0045 Pa me pusti na polje široko,
0046 A natisni trista janičara,
0047 Na mejdanu nek izgubim glavu.”
0048 To je care jedva dočekao.
0049 Pa mu daje staru kljusetinu,
0050 Što ne može veće se ni micati.
0051 I dade mu sablju za’rđalu,
0052 Pa ga pusti na polje široko,
0053 A za njime trista janjičara.
0054 Al Bog dade i sreća junačka,
0055 Vila Marku sablju naoštrila
0056 I njegova konja pomladila.
0057 Okrenu se Kraljeviću Marko,
0058 Među Turke juriš učinio,
0059 Sve ih s reda pod mač okrenuo.
0060 Kad to vidi care Sulejmane
0061 Viče care iza svega glasa:
0062 ”Ne gubi mi Osman-paše, Marko!”
0063 Al to Marko čuje i ne čuje,
0064 Već mu rusu odvalio glavu.
0065 Ode Marko u careve dvore,
0066 Pa on sjede na klupu do cara.
0067 Car se odmiče, a Marko primiče.
0068 Kad je caru ponestalo klupe,
0069 On se hvata sebi u džepove,
0070 Pa pred Marka trijest dukat’ baci.
0071 Veli njemu care Sulejmane:
0072 ”Ajde, Marko, iz mojega dvora!
0073 Da Bog dade i Muhamed svetac,
0074 Već te moje oči ne vidjele!!”
Izvor
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
