Marko Kraljević i sv. Nedjelja5
0001 Podranio Kraljeviću Marko,
0002 Podranio u nedjlju svetu
0003 Prije zore i bijela dana,
0004 Podranio u lov u planine.
0005 Nit se krsti, nit se Bogu moli,
0006 Već on ide u lov u planine.
0007 A kad dođe u lov u planine,
0008 Lovi lova po gori zelenoj;
0009 Ništa mu se ulovit ne dalo.
0010 Sjede Marko pod jele zelene,
0011 Vedro bilo, pa se naoblači,
0012 Iz oblaka tiha rosa pada.
0013 Iz oblaka tiha rosa pada,
0014 A u rosi zmija šarovita,
0015 Pade ona Marku na grlašce,
0016 Pa se Marku oko grla vije,
0017 Uz obraz mu glavu naslonila.
0018 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0019 Pripade se, kako nikad nije.
0020 Hoće Marko da je skine s vrata,
0021 Al se zmija ni trenuti ne da.
0022 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0023 Još se gore junak pripanuo,
0024 Pa prihvati debela šarina
0025 I njemu se baca na ramena,
0026 Te poćera dvoru bijelome.
0027 A kad dođe pred bijele dvore,
0028 Bijeli mu dovri zatvoreni.
0029 Viče Marko iza svega glasa:
0030 ”Otvor’ dvore, stara majko moja!”
0031 A kad li ga majka razumjela,
0032 Išetala na prozor od dvora.
0033 Kad vidjela svoga sina Marka
0034 I na njemu zmiju šarovitu,
0035 Teško se je stara pripanula,
0036 Pa pobježe u bijele dvore.
0037 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0038 Da je njemu majka pobjegnula,
0039 Da mu dvore otvoriti ne će,
0040 On je svoje ljubi dozivao:
0041 ”O Jelice, draga ljubi moja!
0042 Otvori mi dvora bijeloga,
0043 Oli sada, oli već nikada.
0044 Sada ću se dijeliti dušom.”
0045 A kad li ga ljubi razumjela,
0046 Išetala na prozor od dvora.
0047 Kad ugleda gospodara Marka
0048 I na njemu zmije šarovite,
0049 Teško se je mlada pripanula,
0050 Pa zatvori prozora od dvora
0051 I pobježe u kamare male.
0052 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0053 Da je njeg’va ljubi pobjegnula,
0054 Cmili Marko iza svega glasa
0055 I dozivlje sele Anđelije:
0056 ”Anđelijo, draga moja sele!
0057 Ako spavaš u dušeku mlada,
0058 Skoči mlada na noge lagane,
0059 Otvori mi dvora bijeloga
0060 Oli sada ol veće nikada.
0061 Evo ću se dijeliti dušom.”
0062 A kad ga je mlada razumjela,
0063 Još je ona u dušeku bila.
0064 Hitro skoči na noge lagane,
0065 Pa otvori prozora od dvora.
0066 Kad sagleda svoga brata Marka,
0067 Što mu se je jutros dogodilo,
0068 Od žalosti jadna pocmilila
0069 I ona se teško pripanula.
0070 A Marko je seli govorio:
0071 ”Anđelijo, draga moja sele!
0072 Uzmi, sele, sa grla mahrame,
0073 Pa omotaj desne tvoje ruke,
0074 Diži meni zmiju šarovitu.
0075 Evo ću ti preminuti sada.”
0076 A kad li ga sele razumjela,
0077 Pa pošeta niz bijele dvore.
0078 Od dvora je vrata otvorila,
0079 Diže ona sa grla mahrame,
0080 Pa je desnu ruku omotala
0081 I ona je zmiji govorila:
0082 ”Zaklinjem te, zmijo šarovita!
0083 Što se jesi na Marka uspela?
0084 Ol si, zmijo, od Boga poslana,
0085 Ol si došla iz zelene trave?”
0086 Tiho njome zmija odgovara:
0087 ”Anđelijo, Markova sestrice!
0088 Što me pitaš, pravo ću ti reći:
0089 ”Ja nijesam iz zelene trave,
0090 Niti stojim u travi zelenoj,
0091 Nego jesam od Boga poslana.
0092 Ja nijesam zmija šarovita,
0093 Nego jesam sveta Nedjeljica.
0094 Zašto junak Kraljeviću Marko,
0095 Silan junak, nikog se ne boji –
0096 On je jutros rano podranio,
0097 Nit se krsti, nit se Bogu moli,
0098 Nego ide u lov u planine,
0099 Da bi Marko lova ulovio.
0100 Da se Marko nije pripanuo
0101 I vratio dvoru bijelome,
0102 Smrti bi ga umorila bila.”
0103 Pa je zmija Marku govorila:
0104 ”Hajde bolan Kraljeviću Marko!
0105 Ti odskoči šarca konja tvoga,
0106 A prelomi sjajna džeferdara,
0107 Pa ne rani u nedjelju svetu.
0108 Ti ne rani u lov u planine,
0109 Neg se krsti i Bogu se moli.”
0110 To izreče zmija šarovita,
0111 Pa se Marku sa grlašca digne,
0112 Pade ona u zelenu travu.
0113 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0114 On se skoči sa konja svojega.
0115 Sele mu je šarca prihvatila,
0116 Pa ga vodi u konjske podrume.
0117 Uzme Mako sjajna džeferdara,
0118 Pa ga lomi na dvoje i troje,
0119 Pa se vrati u bijele dvore.
0120 On se krsti i Bogu se moli,
0121 Posti Marko svetu nedjeljicu:
0122 On ne pije vina crvneoga,
0123 Niti ije mesa debeloga,
0124 Neg fjelicu kruha ječmenice
0125 I kupicu studene vodice.
0126 Tako junak Kraljeviću Marko,
0127 Tako Marko teško zapostio
0128 Do starosti i do smrti svoje.
