Marko Kraljević i nevjerna ljuba5
0001 Otpravi se Kraljeviću Marko
0002 Lovit lova u zelene gore.
0003 Lovi lova po gori zelenoj,
0004 Njega vila iz gorice viče:
0005 ”Pobratime, Kraljeviću Marko!
0006 Imaš Jelu, l’jepu ljubu tvoju,
0007 Ali joj je zaludu ljepota,
0008 Ljubi Jele potajno junake,
0009 A najviše vjerna slugu tvoga,
0010 Slugu tvoga Senkovića Luku,
0011 Koj’ je prije u tebe služio,
0012 I u tebe i u baba tvoga.”
0013 Govori joj Kraljeviću Marko:
0014 ”A ne luduj, b’jela moja vilo!
0015 Nije Jele taka ljubi moja,
0016 Nije nikad o tomu radila,
0017 Ni ljubila mladoga junaka
0018 Izvan mene, svoga gospodara.”
0019 Govori mu od planine vila:
0020 ”Kraljeivću, poslušaj me, Marko!
0021 Ali mene vjerovati ne ćeš?
0022 Kad ti dvoru bijelomu dođeš,
0023 Spravljaj, Marko, gospodske objede
0024 I pozovi prijatelje tvoje
0025 I sve sluge starca baba tvoga,
0026 Što su prije u tebe dvorili,
0027 I u tebe i u baba tvoga,
0028 Nemoj slugu Senkovića Luku,
0029 Pa ćeš vidjet, Kraljeviću Marko!
0030 Što će r’jeti Jele, ljubi tvoja.”
0031 Kad je Marko vilu razumio,
0032 On se vrti dvoru neveselo.
0033 Kadar Marko b’jelu dvoru dođe,
0034 Spravlja Marko gospodske objede.
0035 Sve pozove svoje prijatelje
0036 I sve sluga starca babe svoga,
0037 Što su prije u baba dvorili,
0038 Ne će slugu Senkovića Luku.
0039 Kad vidjela Jelica Markova,
0040 Reče Marku, gospodaru svome:
0041 ”Gospodare, Kraljeviću Marko!
0042 Sve si sluge na objed pozvao,
0043 Što su prije u tebe dvorili,
0044 I u tebe i u baba tvoga,
0045 N’jesi slugu Senkovića Luku,
0046 I on te je vijerno dvorio,
0047 Nije ti se Luka omrazio.”
0048 Mudar bio Kraljeviću Marko,
0049 Pa je Jeli tiho besjedio:
0050 ”Prosti, Jele, draga dupo moja!
0051 Prosti meni, zaboravio sam.
0052 Pođi, Jele, ali pošlji koga,
0053 Dvor na b’jeli Senkovića Luke,
0054 Da on dođe u nas na objede.”
0055 Kad je Jele Marka razumjela,
0056 Ona bogme ne šalje nikoga,
0057 Neg se l’jepo mlada naresila
0058 I otide kuli niz skaline,
0059 Pa prošeta niz rosne livade
0060 Na dvor b’jeli Senkovića Luke.
0061 Kad mu kulu pod bijelu dođe,
0062 Pred kulom mi mlada Luke majka.
0063 Kad je vidje Jelica Markova,
0064 Dobro joj je jutro nazivala:
0065 ”Dobro jutro, mlada Luke majko!
0066 Je l’ u dvoru Luka, d’jete tvoje?”
0067 Odgovara mlada Luke majka:
0068 ”Prođ’ se, Jele, Luke, sina moga,
0069 Ne traži ga Boga do miloga!
0070 Da obazna Marko gospodare,
0071 Moj bi Luka poginuti mogo.”
0072 Sve to čuje Senkoviću Luka,
0073 El u kuli vruću kafu pije.
0074 Kad ču glasa Jelice Markove,
0075 Vrućom kafom u tavan udrio,
0076 Pa potrča niz bijelu kulu
0077 U susrete k Jelici Markovoj.
0078 Đe je srio, tu je zagrlio,
0079 Uvede je u bijele dvore,
0080 Ljubi Luka Jelicu Markovu.
0081 Al govori Jelica Markova:
0082 ”Moj sokole, Senkoviću Luka!
0083 Moj te Marko puno pozdravio,
0084 Da ti dođeš našoj kuli tankoj,
0085 Da je velik objed prepravio,
0086 Prijatelje na objed pozvao
0087 I sve sluge starca baba svoga,
0088 Što su prije u Marka dvorili,
0089 Da ti sa mnom tankoj kuli dođeš.”
0090 Otole se š njome opravio.
0091 Kad su bili rosne niz livade,
0092 Ni tamo se mirovat ne dade,
0093 Nego pođe Marku po za dvore
0094 Pod njegove zelene naranče
0095 I tu ljubi Jelice Markove.
0096 Misli jadan Senkoviću Luka,
0097 Da ga niko ne gleda odnikle,
0098 Sve ga gleda Kraljeviću Marko.
0099 Stisne tvrđe srce od kamena,
0100 Muči Marko, ne govori ništa.
0101 Dođe Jele dvoru u bijele,
0102 Pored š njome Luka Senkoviću.
0103 Kad u b’jele dvore ušetaše,
0104 Brzo vr’jeme od objeda bilo.
0105 Oko sv’jetle spore posjedoše,
0106 Tu prinose monci i monkinje,
0107 Dvore goste oko sopre sv’jetle.
0108 A kada je po bojedu bilo,
0109 Da ko vidi Kraljevića Marka,
0110 Đe rstvora šarene sanduke!
0111 Iz sanduka iznosio dare,
0112 Svakom Marko štogod darovao,
0113 Ne dariva Luku Senkovića.
0114 Žao bilo Jelici Markovoj,
0115 Govorila gospodaru Marku:
0116 ”Što će rijet, dragi gospodare!
0117 Svakome si štogod darovao,
0118 N’jesi slugi Senkoviću Luci?
0119 I on te je vijerno dvorio,
0120 Daruj i njeg, dragi gospodare!”
0121 Govori joj Kraljeviću Marko:
0122 ”Prosti, Jele, draga dušo moja!
0123 Prosti meni, zaboravio sam.
0124 Al za Luku nemam dobra dara,
0125 Čijem bih ga l’jepo darovao,
0126 Neg ti pođi u gornje tavane,
0127 Donesi mi sa čivije ćordu,
0128 Što je jesam skoro kupovao,
0129 Što ću njome Luku darovati.”
0130 Kad je Jele razuamjela Marka,
0131 Skače Jele na noge lagahne.
0132 Kako kuli uz skaline skače,
0133 Po četiri skalina preskače,
0134 Eda prije u čardake dođe.
0135 Pa prihvati za čivije ćordu,
0136 Š njome iđe kulu niz bijelu,
0137 Nosi britku u desnici ćordu.
0138 Kadar sađe za svijetlu sopru,
0139 Ne da ćordu Kraljeviću Marku,
0140 Neg je dava Senkoviću Luci.
0141 A besjedi Kraljeviću Marko:
0142 ”Daj je meni, Senkoviću Luka!
0143 Da ti kažem, teglit kako ćeš je
0144 I kako se iz sagrije vlači.”
0145 Kad to čuje Senkoviću Luka,
0146 Dava Marku iz desnice ćordu.
0147 Kada se je Marko dobavio,
0148 Iz sagrije ćordu izvadio,
0149 A udari Luku Senkovića,
0150 Po zlu mjestu, po desnu ramenu.
0151 Kako ga je polako udrio,
0152 U dvije ga pole rastavio,
0153 Dv’je ga pole na tavan padnule.
0154 Viknu Jele, ljubovca Markova:
0155 ”Što učiniš, da od Boga nađeš!
0156 Što pogubiš Luku Senkovića,
0157 Nema majka, neg njega jednoga,
0158 Jadnu majku u crno zavio!
0159 Što je tebi Luka učinio,
0160 U čemu je tebi sakrivio?”
0161 Kad to čuo Kraljeviću Marko,
0162 Za žute je kose prehitio,
0163 Pa je vuče iz tanahne kule.
0164 Rasprele joj dvije pletenice,
0165 A upleće šarcu u repinu,
0166 Š njome obi drvlje i kamenje,
0167 Raznese joj i kosti i meso.
0168 Koga nije, do hljeba ne ije!
0169 Zlo živjela, gore poginula.
