Marko Kraljević i vila Nagorkinja
Jedno jutro poranio Marko,
poranio uz puste planine,
al je Marku žeđ(a) dodijala;
luta Marko po puste planine,
da napoji sebe i Šarina, 5
ali Marko vode nać ne može.
Stade Marko proklinjat planinu:
„Oj, planino, ostala mi pusta,
kad u tebi izvor vode nema!"
Tad povika nešto iz oblaka: 10
„Idi, Marko, vrhu na planinu,
gde su ono jele suhovre,
onde ima izvor voda ladna,
al je vila vodu ogradila,
troja vrata na nju udarila, 15
dvoje vrata širom otvorena,
a na treća bela vila sedi,
naplaćuje vila vodarinu:
seče ptiću krila do ramena,
a junaku ruke do lakata.” 20
Ode Marko vrhu uz planinu;
kada dođe vrhu na planinu,
odmah nađe izvor vodu ladnu;
nešće Marko konja odjahati,
već s kondirom sa konja zahvaća, 25
a Šarac mu na kolena kleče,
te se napi izvor vode ladne.
Tad govori sa kapije vila:
„Stani, Marko, vodarinu plati,
jer ti popi sa izvora vodu!" 30
„Muči, vilo, grlo te bolelo,
da ugasim moje srce živo,
pa ću tebi vodarinu platit",
pa se Marko u Boga pouzda,
sve u Boga i svoga Šarina, 35
beži Marko preko polja ravna;
al dovati vila (zlatna) šestoperca,
pa udara Kraljevića Marka;
udari ga u pleća junačka;
koliko ga lako udarila, 40
u crnu ga zemlju obalila;
u to doba vila dostignula,
u koštac se s Markom uvatila;
(o)rvaše se letnji dan do podne;
Marka bela pena popanula, 45
Marka bela i pena krvava,
a vilu (je) tek počela bela.
Vide Marko đe će poginuti,
pa govori vili Nagorkinji:
„Muči, vilo, grlo te bolelo, 50
eno ozdol do dva mrka vuka,
ovde će nas oba rastrgnuti!"
Prevari se vila Nagorkinja,
prevari se, poverova Marku,
pa pogleda niz polje široko; 55
manu Marko i glavom i snagom,
pa obali vilu u zelenu travu,
pa ne traži mača niti sablje,
zakla vilu pod grlo zubima,
pa izvadi mača zelenoga, 60
pa on vili odsiječe glavu,
pa na kolac glavu udario,
pa on viknu što ga grlo daje:
„Ajte sada ptice iz gorice,
pijte vode kolko vam se hoće, 65
nema više, (nema)vodarine!”
