Marko Kraljević i Turče božjak
Vala bogu, vala jedinome!
Pođe Marko u šure na gosti,
oj, pa on vodi ljubu Anđeliju.
Kade beše niz tesne klisure,
malo Marka dremka oborila, 5
pa govori ljube Anđelije:
„Bre, čuješ li, ljubo Anđelijo,
sebe pevaj, Marka razgovori.”
Govori mu ljuba Anđelija:
„Čuješ mene, Marko dobar junak, 10
aj, ne smem, ne smem pesmu da zapevam
od onoga crnog Arapinu;
prosil me je devet godin' dana,
pa ti si me, Marko, natprosio."
Razljuti se Kraljeviću Marko: 15
„Vikni pevaj, kurvo i gidijo,
zar se bojiš crne Arapine!?"
Aj, pa kad viče ljuba Anđelija,
pa kad viče, lis od goru pade!
Dočuja gu crni Arapine. 20
pa govori crni Arapine:
„Čujete li, Turci janičari,
koj dokara Marka vezanoga,
ću mu dadem tri stotin’ dukata."
Svi su Turci nikom poniknuli, 25
božjak Turče još bolje poviče:
„Ću doteram Marka vrzanoga!”
Pa otide na drum, na raskrsja,
pa se valja po put, po prašinu.
Otud ide Kraljeviću Marko, 30
pa si brkna u svileni džepi
da daruje Turče božjakinja.
„Čuješ mene, Kraljeviću Marko,
ne brkaj se u svileni džepa,
ne vadi si taj žuti dukata, 35
no me kači konja poza sebe,
pa me nosi u Gološa grada,
e ga bi se lebom izranija.”
Pošluša ga Kraljevići Marko,
pa ga kači konja poza sebe, 40
pa ga nosi u Gološa grada.
Vrlo Marka dremka oborila.
Upazi ga Ture božjakinja,
pa mu vrza i ruke i noge,
tera Marka u arapski dvori. 45
Arap ga je odalek’ videja.
Uze ljubu na desno koleno,
ljubi ljubu u toj belo grlo.
A Marko ga popreko pogleda.
Uze sablju Marka da pogubi, 50
Marko njemu tijo besedio:
„Čuješ mene, crni Arapine,
majka me je na rodidbu klela
da poginem od moje železo."
Uze Arap tuj Markovu sablju, 55
da izvuče sablju iz korice,
al’ ne može on da gu izvuče.
Progovori Kraljevići Marko:
„Odveži mi, Ture, levu ruku,
ako ne smeš tuja desnu ruku." 60
Odveza mu tuja levu ruku,
pa izvadi sablju iz koricu,
pa zavrti na levo, na desno,
pa odseče na Arapa glavu,
i uzede svoju vernu ljubu, 65
i zapali Ture božjakinju,
pa mu svetli uz tuja večeru,
dokle Marko sas ljubu večera.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
