Marko Kraljević i Misirlija Džano
Divan čini Otmanović care,
Po imenu Mehmede sultane.
Na divanu okupio Turke,
Janičare svoje lale prave.
Sve mu lale na divanu stale, 5
A pred njima sultan progovara:
„Čujete li, moje lale_ prave,
„Ne čujete, ali ne hajete,
„Gdje je moja hazna pokradena,
„Haznadari, jadni, izginuli? 10
„Turci viču: niko, nego Marko.
„A kauri: nije nikad Marko!
„Nu ima li u Stambol Turčina,
„Kojega je bula porodila
„I turskijem ml'jekom zadojila, 15
„Da otide do Prilipa Marku,
„Da dovede meni živa Marka,
„Ja l’ od Marko da donese glavu?
„Čestita ću njega učiniti,
„Dat’ ću njemu na Bosni vezirstvo, 20
„Bez promjene za devet godina,
„Da ne tražim pare ni dinara.“
Ko čujaše, on se gluh činjaše,
Ko gledaše, oči zatvoraše,
Do Turčina Mcsirlije Džana 25
Džano caru 'vako odgovara:
„Ja Kću poći, naš čestiti care,
„I dovesti tebi živa Marka.“
Veli care: „Ne viđu prilike,
„No se bojim, svezat’ će te Marko.“ 30
A veli mu Misirlija Džano:
„Od šta si se, care, prepanuo?
„A tako mi dina i amana
„I turskoga posta ramazana,
„Eto, kažu, tri srpske vojvode; 35
„Prvo kažu Kraljevića Marka,
„A drugoga Obilnjć Miloša,
„A trećega Relju Bosanskoga,
„Svoj trojici svezao bih ruke,
„Da me ne bi moje zaboljele; 40
„Nek’mo l’ samom Kraljeviću Marku
„Nu mi spremi pletena gajtana
„I nu daj mi paklenu kamdžiju,
„Da gajtanom vežem Marku ruke,
„A kamdžijom da ti gonim Marka, 45
„Da ti prije u Stambola dođe.“
Kad je care Džana razumio,
On mu dade pletena gajtana
I dade mu paklenu kamdžiju.
Ode Džano pravo u Prilipa; 50
Ali noću u Prilipa dođe,
Među akšam i među jaciju,
Kada Marko na večeri bješe.
Zadrma mu halkom na vratima,
A iz kule Marko progovara: 55
„Koji noćas drma na avliji.
A veli mu Misirlija Džano
„Nemoj tako, Kraljeviću Marko,
„No otvori na avliji vrata,
„Tebe zove Misirlija Džano." 60
A kad začu Kraljeviću Marko,
Tada skoči na noge lagane,
Od avlije otvori mu vrata,
Pa uljeze u avliju Džano.
Za zdravlje se oni upitaše, 65
Pa zajedno na kulu odoše;
Sjede Marko sofri večerati,
Pa govori Misirliji Džanu:
„Sjedi, Džano, ako piješ vina;
„Jer u kući mnogo nejmam vina: 70
„Čaša tanka, a malo duboka,
„Nema u njoj no dvadeset oka,
„3a nevolju da je dijelimo,
„Dokle sjutra drugo nabavimo."
A veli mu Misirlija Džano; 75
„Nemam kade piti vino, Marko,
„Jer je care mene opravio,
„Da ti vežem ruke naopako."
A veli mu Kraljeviću Marko:
„Kameno ti u cara uzdanje! 80
„Nego sjedi, da pijemo vina.
A veli mu Misirlija Džano:
„Ustaj, Marko, da ti vežem ruke!"
Pa poteže paklenu kamdžiju,
Te udari Kraljevića Marka, 85
Po plećima Marka udario;
Al’ pogleda poprijeko Marko,
U ruci mu puna čaša vina, —
Žao mu je punom udariti,
Nego namah popi vino Marko, 90
Pa ga praznom čašom udario;
Kako ga je lako udario,
Pršte Džanu čelo na četvoro,
Pade Džano glavom na tavanu.
Skoči Marko, pa izvuče Džana, 95
Pa otide u podrume donje,
Te izvede Šarca debeloga,
Goni Šarca pravo u Stambola.
A kad Marko do Stambola dođe,
Careve ga sluge opaziše, 100
Otrčaše caru muštuluci:
„Muštuluk ti, naš čestiti care,
„Evo nama Kraljevića Marka!“
Veli care: „A ide li Džano?“ —
„Marko ide, a ne ima Džana.“ 105
Uto Marko caru pred saraje,
Pa odjaha svojega Šarina,
Pa priveza Šarca o direku,
A otide caru na divana,
Poljubi ga u skut i u ruku, 110
Izmače se, stade ga dvoriti.
A veli mu Otmanović care:
„Sinko Marko, a kamo ti Džano?“
Nato caru odgovara Marko:
„Čudim ti se, care gospodare, 115
„Što me pitaš, gdje su poturice,
„Koji piju uz ramazan vino
„A Vlahinje na sramotu ljube,
„Štono turska vjera ne podnosi!"
A car Marku riječ progovara: 120
„Ne govori, ja ti ne vjerujem,
„Ti si Džana pogubio moga;
„No izvadi tvoju sablju britku,
„Da ja viđu, da li je krvava?“
Marko caru tako progovara: 125
„Ne mogu je, care, izvaditi,
„Što ju neću krvi napojiti,
„Jere sam se Bogu zaklinjao,
„Da je neću nikad izvaditi,
„Da je crnom krvi ne napojim.“ 130
A car Marku tako odgovara:
„Nemoj, Marko, Boga prevariti,
„No izvadi tvoju sablju britku
„I posjeci jedno Ture mlado,
„Sinko Marko, po ruci lijevoj, 135
„Da ti ne bi Boga prevario."
A kad Marko cara razumio,
Hitro Marko sablju izvadio
I omahnu oko sebe njome,
Dok isječe oko cara Turke: 140
Dvije hodže, četiri kadije
I četiri učtugli vezira,
Pak i ćaju caru uz koljeno.
A car skoči na noge lagane,
Pa govori Kraljeviću Marku: 145
„Neka, Marko, da ga Bog ubije!
„Ne rekoh ti, da siječeš Turke!“
Marko caru nato odgovara:
„Neka care, šućur Bogu hvala,
„Kad ostade tvoja zdrava glava!" 150
Gleda care srditoga Marka,
Pa izvadi stotinu dukata:
„Na ti, Marko, pa se napij vina,
„Ne mogu te očima gledati!“
Marko caru tiho progovara: 155
„A što će mi, care gospodare!
„Da ih brojim, brojiti ih ne znam,
„Da ih mjerim, mjeriti ne um’jem,
„No mi podaj tvojega fermana,
„Gdjegod dođem, da ja pijem vina — 160
„Marko piti, a car će platiti —
„Sve u zdravlje cara čestitoga!"
Car mu brže napravi fermana,
Pa ga dade Kraljeviću Marku,
Marko cara poljubi u ruku, 165
Pa uljeze u Stambola Marko:
Gdjegod nađe od vina mehane,
Svud on svrće, te on pije vina
Vrh fermana cara čestitoga;
Stoja Marko za petnaest dana, 170
U Stambolu dok nestalo vina.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
