Marko Kraljević i Memed telal
(Iz Hrvatske)
Vino piju dva vezira mlada:
Jedno vezir Kraljeviću Marko,
Drugo vezir Memede telale;
Marko pije vino i rakiju,
Memed pije slatku malvasiju; 5
Kad se Marko ponapio vina,
Tad besjedi Kraljeviću Marko:
„Meni se je, pobro, zadrjemalo,
„Nisam spav'o tri bijela danka,
„Do tri danka i tri noći tavne.“ 10
Al' besjedi Memede telale:
„Lezi, brate, al' se često prenjaj,
„Jer su Turci od nevjere ljudi.“
Leže Marko, da malo prospava.
Kad se Marko od sna probudio, 15
Ali njega savezali Turci:
Nabili mu halke oko vrata,
A na ruke teške lisičine,
A na noge negve do koljena.
Tad besjedi Kraljeviću Mako: 20
„Boga vama, janjičari Turci!
„Ne čudim se ni mudrini vašoj,
„Već se čudim kak' ste me svezali:
„Da sam tica ne bih izletio,
„Da sam zmija, ne bih ispuzio, 25
„Da sam vila, ne b' se otrgao.
„Već molim vas, janjičari Turci!
„Dones'te mi list knjige bijele,
„Da ja pišem ostariloj majci,
„Da se ona viš' ne ufa u me, 30
„Vjernoj ljubi, da se preudaje.“
To su Turci jedva dočekali,
Donesoše list knjige bijele,
Pa je piše Kraljeviću Marko,
Ne piše je kud je njima reka', 35
Već je piše Sibinjanu Janku:
„Bogom brate, Sibinjanin Janko!
„Teške sam ti muke dopanuo,
„Teške muke a u turske ruke;
„Izbavi me, ako Boga znadeš.“ 40
Kad je Marko knjigu napisao,
Predade je svojemu sokolu,
Da je nosi Sibinjanu Janku.
Knjiga dođe Sibinjanu Janku;
Knjigu štije Sibinjanin Janko, 45
Knjigu štije, grozne suze lije;
Njega pita Sekul' momče mlado:
„Što je tebi, moj mili ujače,
„Da ti sada tako suze liješ?“ —
„Ne pitaj me Sekul' momče mlado, 50
„Ova j' knjiga od mog pobratima,
„Pobratima Kraljevića Marka;
„Već ti hodi u donje podrume,
„Pa izvodi Vrana i Gavrana,
„Da idemo pohoditi pobra.“ 55
On mi ide u donje podrume,
Pa izvodi Vrana i Gavrana;
Opi jaše brdom i dolinom,
Dok su došli blizu turske vojske,
Tad besjedi Sibinjanin Janko: 60
„Boga tebi, Sekul' momče mlado!
„Ti izvadi durbin od biljura,
„Pa ti gledaj ima li što vojske,
„Je li vojska za boj pripravljena.“
On mi uze durbin od biljura, 65
Pa on gleda ima li što vojske,
Pa on uze ridu[1] od pojasa,
Pa on tare svoje suzne oči.
Tad besjedi Sekul' momče mlado:
„O moj ujo Sibinjanu Janko! 70
„Vojske ima broja joj se ne zna,
„Sva je vojska za boj pripravljena.
„Već čuješ me, moj mili ujače.
„Bolje nama l'jepo odbjegnuti,
„Neg' sva trema ovđe poginuti.“ 75
Al' besjedi Sibinjanin Janko:
„Volim ovđe muški poginuti,
„Neg' odavde ženski odbjegnuti.“
Pa on tuče svojega konjica,
Tuče njega strogom i mamuzom: 80
„Ji konjicu, pojeli te vuci!
„Ako ne ćeš u trupu ti ići,
„Sve četiri noge ću t' odseći,
„Pak ću tebe ovđe ostaviti,
„Nek se s tobom potprduju Turci.“ 85
Tad dođoše do turske hordije;
Janko Turkom Boga nazivaše,
Oni mu ga ljepše prihvatiše;
Pa besjedi Sibinjanu Janko:
„Boga vama, janjičari Turci! 90
„Pustite me Kraljeviću Marku,
„Ja ću njega danas objesiti;
„Dosta mi je učinio kvara,
„Dosta kvara i jošte zarara.“
To su Turci jedva dočekali, 95
Pustiše ga Kraljeviću Marku.
Kad je Janko do Marka došao,
Tad je Marku oprostio ruke,
Rasječe mu halke oko vrata
I na nogu negve do koljena. 100
Mili Bože, čuda velikoga!
Udariše tri na c'jelu vojsku:
Kuda davi Kraljeviću Marko,
Tu se, pobro, grmi i oblači;
Kuda s'ječe Sibinjanin Janko, 105
Tuda j', pobro, krvi do koljena;
Kuda s'ječe Sekul' momče mlado,
Tu s naslanja jedan na drugoga.
Od junaka niko ne pogibe,
Od Turaka niko ne ostade. 110
Tad se zdravo kući povratiše.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
