Marko Kraljević i Vuča general
Ali grmi, al' se zemlja trese,
Al' udara u bregove more;
Niti grmi, nit se zemlja trese,
Nit udara u bregove more;
Nego ono Vuča generale 5
Šenluk čini i vel'ko veselje:
Sa bedema pucaju topovi.
Na bijelu gradu Varadinu;
Jer je junak Vuča generale
L'jep i dobar šićar zadobio. 10
Tri vojvode srpske uvatio,
Te ih metno na dno u tavnicu,
Đe je njima voda do koljena,
A junačke kosti do ramena.
Koje biše tri srpske vojvode? 15
Po imenu da ih sva tri kažem:
Prvo bio Toplica Milane.
Drugo biše Kosančić Ivane,
A i treće Milošu vojvoda.
U tavnici tri dana tavniše, 20
U tavnici Vuče generala,
U bijelu gradu Varadinu.
Miloš misli misli svakojako,
Junak misli što bi učinio,
Miloš misli na jednu smislio. 25
Đe nesreće bog dade i sreće,
Ide putem pošta knjigonoša:
Poštu nosi i knjige predava.
Ugleda ga vojvoda Milošu.
I k sebi ga junak prizivao. 30
To razabra poštar knjigonoša.
Te k tavnici do Miloša dođe.
Odma Miloš b'jelu knjigu piše
I u knjizi on pozdravlja Marka:
„O, bogom ti, Marko pobratime! 35
„Al' ne mariš, al' ne haješ za nas,
„Ali n'jesi razumio glasa.
„Evo tvoji glavni pobratimi,
„Pobratimi tri srpske vojvode,
„Našli smo se danas u tamnici, 40
„U bijelu gradu Varadinu
„U tavnici Vuče generala,
„A tavnišmo već tri b'jela dana.
„Nam' je Marko voda do kolena
„I junačke kosti do ramena, 45
„Ako bi još tri dana tavnili
„Sva tri ćemo pogubiti glave.
„Pobratime, Kraljeviću Marko!
„Dosp'jevajuć pozdravljam te l'jepo,
„A dođi nas iskupiti, pobre, 50
„Al' za plaću, ali za junaštvo.
„Iz tavnice Vuče generala!"
Kad je Miloš knjigu nakitio,
On bratimi poštar knjigonošu,
Bratimi ga bogom istinijem, 55
I svojijem krsnijem imenom,
Da on nosi knjigu do Prilipa,
Na koljeno Marka Kraljevića.
Tomu poštar za boga primio
I Marku je knjigu predavao. 60
Taman Marko u crkvi bijaše,
Kad ga b'jela knjiga dostignula.
Kad je Marko knjigu proučio,
To je njemu i pomučno bilo.
Ode Marko dvoru bijelome, 65
Na se meće junačko od'jelo
I na svoga dobroga šarina.
Marko britku sablju pripasuje,
I uzima bojno koplje svoje
I dovati perna buzdovana, 70
Kad je svoga osedlao šarca,
Sjednu stranu meće buzdovana,
C drugu stranu tuluminu vina,
Da ne kriva, ni tamo, ni amo.
Uze Marko ščim će piti vino, 75
Ne pije ga ščim ga braća piju,
Van sleđanom od dvanaest oka.
Ckače Marko brzo na šarina.
Razigra se junak preko polja.
Što je bilo trideset konaka, 80
Za dva i po Marko učinio,
Igrajući do Dunaja dođe.
Viče Marko vesledžije jako,
Da prebrode njega pro Dunaja;
Vesledžije i ne haju za to. 85
Ražljuti se Kraljeviću Marko,
Te preskoči Dunaj vodu ladnu
Šarac skoči noge i ne smoči.
Kada Dunaj prebrodio Marko,
Dođe zdravo na sred polja ravna, 90
Pod Varadin Vuče generala.
Tu je Marko šarca ustavio,
Bojno koplje u zemlju udrio,
Te za koplje privezao parca
Sjede junak na zelenu travu, 95
Pokraj sebe metno tuluminu,
A s leđanom ladno pije vino,
Pod bijelim gradom Varadinom.
To vidila Velimirovica,
Mlada snaša Vuče generala, 100
Po bedemu kad je pošetala.
To na polju čudo ugledala,
Dozivala starca generala:
„O, moj babo, Vuča generale!
„Čudno čudo na sred polja ravna, 105
„Blizo b'jela grada Varadina;
„Kakav junak na sred polja ravna
„Bojno koplje u zemlju udrio,
„A za koplje privezao konja,
„Pokraj sebe metno tuluminu, 110
„On ne pije vina crljenoga,
„Ne pije ga š čim ga braća piju,
„Man s leđanom od dvanajest oka;
„Nije konjić, ka' što su konjići,
„Sav je šaren, kao i goveče; 115
„Nije junak, ka' što su junaci,
„Nešto mu se u zubima crni.
„Kao janje od godine dana.“
Odgovara Vuča generale:
„Draga snašo, Velemirovico! 120
„Sad ćeš viđet' čudo od junaka."
Pa doziva sina Velemira:
„Drago d'jete, sine Velemire!
„Ti iziđi gradu na bedema,
„Te sakupi do trista katana. 125
„Po bijelu gradu Varadinu
„I uvati onoga junaka,
„Dovedi ga našem Varadinu,
„Metnućemo njega u tavnicu,
„Neka tavni s onim vojvodami!" 130
Ustade se sine Velemire,
Brzo skupi do trista katana,
Izvede ih na sred polja ravna,
C katanami opkolio Marka,
Marko ništa ni vidio nije, 135
Mirno sjedi ladno pije vino.
To je Markov šarac opazio,
Šarac nogom ozemljicu tүče,
Uvom striže, primiče se bliže,
I postupa svome gospodaru, 140
Kada Marko čudo ugledao.
On se brzo na šarina skače,
Te po polju poćera katane,
Sve katane brzo izginuše.
Kad to viđe sine Velemire, 145
A da će se u nevolji naći,
Poče bježat' da bi utekao;
Al' ga brzo Marko uvatio,
Saveza mu i noge i ruke,
Pa ga metnu na zelenu travu, 150
Pokraj svoje tulumine vina.
Ko se tome ne bi začudio,
Pije vino Kraljeviću Marko
I nazdravlja malom Velemiru,
Sve nazdravlja, piti mu ne dava. 155
Kad pošeta Velemirovica,
Oko grada po bedemu šeće;
Kad na polju čudo ugledala,
Dozivala starca generala:
„O, moj babo Vuče generale! 160
„Sve katane naše izginule
„A eno nam svezat' Velemire,
„A na travi kod onog junaka;
„Mogu tužne razumiti glase,
„Onaj junak ladno pije vino 165
„I nazdravlja našem Belemiru,
„Sve nazdravlja, piti mu ne dava;
Što ćeš babo učiniti sade?“
Odgovori Vuče generale:
„Ta dobro ću sna'o učiniti. 170
„Odma idem gradu na bedema,
„Pokupiću hiljadu katana,
„Uvatiću onoga junaka
„I vodim ga b'jelu Varadinu.
„Metnuću ga brzo u tavnicu.“ 175
Što je reka' Vuča generale,
Što je reka', brzo j' učinio,
On se skače gradu na bedeme,
Te sakupi mladu kataniju
Po bijelu gradu Varadinu, 180
Sve po njemu i okolo njega
On pokupi hiljadu katana,
Izvede ih na sred polja ravna,
S katanami opkolio Marka.
Marko sjedi mirno pije vino, 185
Ni to čudo ugledao nije.
To je Markov šarac ugledao,
Sve on nogom o zemljicu tuče,
Uvom striže, primiče se bliže
I postupa gospodaru svome. 190
Kada Marko čudo ugledao,
Kako li se jako razjadio
Te se skače na šarina svoga
Te po polju poćera katane,
Kako li se Marko razjadio 195
Prezakonja puno učinio:
O, sve po dva na koplje nabija.
Preko sebe u Dunavo tura.
Katanija brzo izginula.
Kad to viđe Vuča generale, 200
A da će se u nevolji naći,
On poteče da bi utekao,
Al' ga brzo Marko uvatio.
Kad uvati Vuču generala,
Saveza mu i noge i ruke, 205
Baci njega u zelenu travu,
A k njegovu sinu Velemiru.
Sveza Marko Vuču generala
I njegova sina Velemira,
Te ih meće na šarina svoga, 210
Te ih goni bijelu Prilipu,
Te ih meće u svoju tavnicu.
Za to čula generalovica
I snašica Velemirovica.
Da je ono Marko Kraljeviću. 215
One lijepo Marka pozdravite:
„Da si zdravo, Kraljeviću Marko!
„Pošalji nam Vuču generala
„I našega mlada Velemira.
„Evo tebi tri srpske vojvode, 220
„Tri vojvode tvojih pobratima.“
Kad se Marko knjige dobavio,
Knjigu štije, te im drugu piše
I u knjizi obe pozdravio:
„Da si zdravo, generalovico! 225
„Draga snašo, Velemirovico
„Poslaću vam starica generala
„I vašega mlada Velemira;
„Pošalj'te mi tri vojvode srpske
„I uza nji dare plemenite! 230
„Vi podajte Kosančić Ivanu,
„Podajte mu tri tovara blaga
„I od'jelo sina Velemira,
„L'jepu sablju od srebra kovatu,
„To podajte Kosančić Ivanu. 235
„Dajte dare Toplici Milanu,
„Podajte mu pet tovara blaga
„I dajte mu od zlata kočiju.
„Dvanajst vranih upregnite konja,
„Što se vozi Vuča generale, 240
„Kada pođe u Beč do cesara;
„Još vi dajte starome Toplici:
„Sve od'jelo Vuče generala,
„L'jepu sablju od zlata salitu,
„Što je jednom nosi u godini, 245
„Kad polazi na Vaskresenije!
„Pozdravljam vas drage gospe moje,
„A s Milošem kako načinite.“
Kako ih je Marko pozdravio,
One brzo otpremiše dare, 250
Sve davaju što zapita Marko.
A dadoše Kosančić Ivanu:
Pokloniše tri tovara blaga
I odjelo sina Velemira,
L'jepu sablju od srebra kovatu, 255
To dadoše Kosančić Ivanu.
Sad Milanu dare pokloniše:
Dadoše mu od zlata kočiju,
Dvanajst vranih upregnušte konja,
Što se vozi Vuče generale, 260
Kada pođe u Beč do cesara!
Oni daju starome Toplici:
Pokloniše pet tovara blaga
I odjelo Vuče generala,
L'jepu sablju od zlata salitu, 265
Što je nosi Vuča generale,
Sve to jednom u godini dana,
Kada pođe na Vaskresenije.
Za Miloša pripravljaju dare,
Nebrojeno polažu mu blago, 270
Sve poviše, neg onijem' dvama,
A od srebra daju mu kolajnu,
Još od zlata daju mu košulju,
Sve to daju vojvodi Milošu.
Nu da vidiš junaka Miloša, 275
Kakve Miloš dare poiskava?
Ža' im biše, al' mu darovaše:
Davaju mu kolastu azdiju,
Koja krije konja i junaka
Sve okolo srebrom izvežena, 280
A iznutra zlatom postavljena,
Potrošeno trijest kesa blaga,
Dok s iznutra fudra postavila,
Još izvana ni džepova nema;
Još mu daju od svile dolamu, 285
Dragi bože od svile dolame!
Kad ogrnu vojvoda Milošu,
Već takove ni u kralja nema.
Kad sve njima dare pokloniše,
Ustadoše tri vojvode srpske, 290
Posjedoše u zlatnu kočiju,
Dvanajst vranih razigraše konja
I dođoše zdravo do Prilipa,
Bjelu dvoru Marka Kraljevića.
Viđe Marko dare i vojvode. 295
Pa otpušta Vuču generala
I njegova sina Velemira,
Otprati ih zdravo Varadinu.
Tad sjedoše tri srpske vojvode,
A u dvoru Marka Kraljevića 300
Vino piše, blago pod'jeliše.
Te odoše tri srpske vojvode
Svome dvoru zdravo i veselo.
Tri vojvode izbavio Marko,
Ne za plaću, nego na junaštvo, 305
Iz bijela grada Varadina,
Iz tavnice Vuče generala.
Pred Markom se gora zelenila.
Sva se naša družba veselila!
