5
Marko Kraljević i Budimka devojka
Fala bogu, fala jedinome,
lov loviše tri srpske vojvode:
jedno beše Marko Kraljevići,
drugi beše Miloš Obilići,
trećo beše Relja Krilatići.
Lov loviše tri dana i tri noći,
ništa nisu mogli da ulovu,
pa slegoše na Budimsku češmu.
Čekali su tri dana i tri noća,
ništa nema njima da gi dođe.
Tu mi viknu Marko Kraljevići,
tu mi viknu malo da popoje:
popevuje, Budim potresuje.
Dočula ga Budimka devojka,
govorila Budimka devojka:
„Čuješ li me, moja mila majko,
što je došlo prokleto junače,
što je došlo na Budimsku česmu,
popevuje, Budim potresuje,
oću, majko, ja da ga pogledam.”
Tu mi spralja konja dorijoga,
posteguje, od zemnje ga podiguje,
i mi tura lake topuzine,
i mi tura sablje dimiskinje,
pravo ide na Budimsku češmu,
Što je, kučka, konja razljutila,
iz usta mu modar plamen izlazi,
iz oči mu žive žiške izlaziju,
od prašine magla se sazdala.
Kad gu vide Relja Krilatići,
on letnuja gore pod nebesa.
Kad gu vide Miloš Kobilići,
sakrija se u zelenu travu.
Kad gu vide Marko Kraljevići,
on počeja bogu da se moli:
„Ne osrami me, bože, od ženske sile!”
Tu mi stiže Budimka devojka,
pa se meća lake topuzine,
nije mogla Marka da pogodi,
pa se udriše sablje dimiskinje,
sve su sablje oni pokršili,
pa uzeše oni da se vrvu,
vrveše se tri dana i tri noća,
vide Marko da će ga osvoji;
kud je Marko kurva i đidija:
„Fala bogu, fala jedinome,
ne se čudim što se mi vrvimo,
no se čudim: Budim grad izgore!”
Maši glavu budimska devojka,
maši glavu pa Budim pogleda,
obali gu Marko Kral>evići,
dovati gu za te ruse kose,
te gu vuče po zelene trave,
i mi traži komat od sablje
da pogubi Budimku devojku.
Tu govori Budimka devojka:
„Čuješ li me, Marko Kraljevići,
ti me uzimaj ljubu za sebe.”
Tu govori Marko Kraljevići:
„Što će mene ljuba pojunak od mene.”
Tu govori Budimka devojka:
„Čuješ li me Marko Kraljevići,
ti mi zemaj dva tovara blago,
tek me uzemaj ti ljubu za sebe.”
Neće Marko dva tovara blago,
no gu vuče po zelene trave,
te mi traži komate od sablje
da pogubi Budimku devojku.
Govorila Budimka devojka:
„Uzmi, Marko, tri tovara blago,
tek me uzmi ti ljubu za sebe.”
Uze Marko tri tovara blago,
i mi uze Budimku devojku,
nosija gu do to tijo moro,
triput ripi, Marko mi preripi,
i na sebe tri tovara blago.
Ostade mi Budimka devojka,
gledajući, jadna, plakajući.
Od nas pesma a od boga zdravlje!
