Marko Kraljevići sestrić mu Ognjan
Konja igra Kraljeviću Marko
sas Ognjana, mila sestričića;
konja igra pod goru zelenu.
Igrajući u noć ulegnuli.
Tuj govori Kraljeviću Marko: 5
„O Ognjane, mili sestričiću,
kude ćemo knoći noćevati?"
Odgovara Ognjan, dete mlado:
„Mili ujko, Kraljeviću Marko,
da noćimo u gore zelene: 10
zelen’ trava — svilena postelja.
vedro nebo — šareni jorgani!"
Govori mu Kraljeviću Marko:
„O Ognjane, mili sestričiću,
hajd’ d’ idemo u Latina grada, 15
a onomu kralju Latinskomu,
tuna ćemo konak da nađemo.“
I odoše kralju latinskomu.
Daleko ih kralju upazio,
od blizu im vrata otvorio. 20
Prelep ti su konak zadobili!
Najpre služe žeženu rakiju,
po rakiju gospodsku večeru,
po večere ono vino rujno.
Kad počeše vina da si piju, 25
iskočila za čudo devojka!
Sama se je sveća ugasila.
Ona svetli kao jaono sunce,
a služi im ono vino rujno.
Kad je Ognjan video devojku, 30
jednak dete manu da večera.
Tad govori Kraljeviću Marko:
„Tako t’ boga, kralju Latinine,
možeš li se setu dosetiti,
možeš li se čuda dočuditi: 35
zašto mladi Ognjan ne večera?
Kralj Latinin Marku odgovara:
„Ne mogu se setu dosetiti,
ne mogu se čuda dočuditi
zašto mladi Ognjan ne večera.” 40
Ondaj veli Marko Kraljeviću:
„Ognjan hoće ćerku da ti prosi!"
Začudi se kralju Latinine,
pa govori Kraljeviću Marku:
„Ako hoće ćerku da mi prosi, 45
kada sutra zorno doba bude,
neka spremi i sebe i konja,
neka ide u goru zelenu;
tamo ima bezdano jezero.
Nek' uhvati plavku zlatokrilu. 50
Nek’ ulovi pero paunovo,
i otkine zrno malinovo,
i donese kralju na koleno;
pa da vodi moju milu ćerku.“
Kada sutra zorno doba dođe, 55
Ognjan rani, svoga konja steže,
konja steže, ujku ne pituje.
Govori mu Kraljeviću Marko:
„O Ognjene, mili sestričiću,
nemo’ d' ideš sas tvojega konja, 60
tvoj je konjak jošte nenauka,
nego uzmi ujkinoga Šarca;
ujkin Šarko jezeru obik’o.
Idi pravo kroz goru zelenu.
Kada budeš jezeru na bregu, 65
okreni se i desno i levo,
pomoli se bogu jedinome,
i pomeni svetoga Nikolu,
pa zagazi u bezdan jezero.
Kada budeš jezeru na sredi, 70
tuja ima hala troglavinja,
hoće Šara u vodu da stone.
Nemoj mi se, dete, uplašiti,
već izvadi sablju iz nožnica,
pa ti udri Šaru po grudima. 75
Iz Šarca će krvca poleteti,
i Šarac će na breg da izlegne!
Uze Ognjan konja ujkinoga,
ode pravo nroz goru zelenu.
Kad je bio jezeru na bregu. 80
okrenu se i desno i levo,
pomoli se bogu jedinome,
i pomenu svetoga Nikolu,
pa zagazi bezdano jezero.
Kad je bio jezeru na sredi, 85
istin’ Šara u vodu potonu.
Umal' htede dete da potone.
Al’ se Ognjan brzo dosetio,
trže sablju, udari Šarina,
crna krvca proli se iz grudi. 90
Pa iziđe jezeru na brega,
i uhvati plovku zlatokrilu,
i otkide pero paunovo,
i dovanu zrno malinovo,
pa zakiti i sebe i konja. 95
Pravo ode kralju Latininu.
Kad Ognjana sagledao kralju,
mnogo mu se jeste začudio.
Tag izvede svoju milu ćerku
i iznese tri tovara blaga. 100
Ognjan blago svome ujki daje,
sebi uze prelepu devojku.
„Što će meni tri tovara blaga?
Blago mi je ubava devojka!"
