Marka Kraljevića oslobađaju Sibinjanin Janko i Sekula

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Marka Kraljevića oslobađaju Sibinjanin Janko i Sekula
5

0001 Vino pije Kraljeviću Marko,
0002 Vino pije s janjičari Turci.
0003 Kad se Marko vina ponapio,
0004 U vinu ga sanak prevario.
0005 Vežu Turci Kraljevića Marka,
0006 Na njeg meću devetera gvožđa,
0007 Sindžirliju alku oko vrata.
0008 Svaka toka devet oka veže,
0009 Svega skupa tri stotine oka.
0010 A kada se Marko probudio,
0011 Ali njemu ruke savezane.
0012 Jal govore Turci janjičari:
0013 ”O kopile, Kraljeviću Marko!
0014 Prvi petak turski svetac dođe,
0015 Tebe ćemo, Marko, pogubiti
0016 Na Kosovu, polju širokome,
0017 Đe gledaju dvije silne vojske,
0018 Jedna turska, a druga kaurska.”
0019 Jal govori Kraljeviću Marko:
0020 ”Boga vami, Turci janjičari!
0021 Odr’ješ’te mi moje b’jele ruke,
0022 Dovat’te mi tinte i artije,
0023 I lagano pero od pisanja,
0024 Da ja pišem listak-knjigu b’jelu,
0025 Da je šiljem ostareloj majci,
0026 Da se majka ne uva u Marka.”
0027 B’jele njemu odr’ješiše ruke,
0028 Dadoše mu tinte i artije
0029 I lagano pero od pisanja,
0030 A on piše listak-knjigu b’jelu.
0031 On ne piše svojoj staroj majci,
0032 Van on piše vojevodi Janku:
0033 ”Pobratime, vojevoda Janko!
0034 Ako kaniš biti pobratime,
0035 Ti mi dođi, pobro, na Kosovo,
0036 Ne bi l’ živa pobru zatekao,
0037 Jer su mene savezali Turci,
0038 Na me vrgli devetera gvožđa
0039 I desetu alku oko vrata,
0040 Svaka toka devet važe oka,
0041 Svega skupa tri stotine oka.
0042 I još kažu Turci janjičari,
0043 Prvi petak turski svetac dođe,
0044 Da me hoće objesiti mlada
0045 Na Kosovu, polju širokome,
0046 Đe gledaju dvije silne vojske,
0047 Jedna turska, a druga kaurska.
0048 Ne šali se, sladak pobratime!
0049 Van ti dođi na Kosovo bojno,
0050 Ne bi l’ živa mene zatekao.”
0051 Kada Janko knjigu pregledao,
0052 Nujan Janko po taboru šeće,
0053 Niko Janka da upita ne će,
0054 Van ga pita Sekula netjače:
0055 ”Što je tebi, moj miljeni ujče?”
0056 ” ”Prođi me se, Sekula netjače!
0057 Dođe meni listak-knjiga bila,
0058 Od mog pobre Kraljevića Mrka.
0059 Meni piše Marko pobratime,
0060 Da su njega savezali Turci,
0061 Da s’ na nj vrgli devetera gvožđa,
0062 Sindžirliju alku oko vrata.
0063 Svaka toka devet važe oka,
0064 Svega skupa tri stotine oka.
0065 I da dođem na Kosovo bojno,
0066 Ne bi l’ živa njega zatekao,
0067 Jer da će ga Turci objesiti
0068 Na Kosovu, polju širokome,
0069 Đe gledaju dvije silne vojske,
0070 Jedna turska, a druga kaurska.” ”
0071 Veli njemu Sekul, dite mlado:
0072 ”Ne brini se, moj miljeni ujče!”
0073 Oni dobre konje posjedaju,
0074 Oni idu na Kosovo bojno.
0075 Kad su bili na Kosovo blizu,
0076 Al govori Janko vojevoda:
0077 ”O Sekula, moje dite drago!
0078 Ti mi ajde uz jelu zelenu,
0079 Pa pogledaj na Kosovo ravno,
0080 Jesu l’ Turci objesili Marka.”
0081 Dite leti uz jelu zelenu.
0082 Kad je bilo nasred jele dite,
0083 Čuo ondje bakat od junaka,
0084 Brže leti niz jalove grane,
0085 Pa kazuje svom ujaku Janku.
0086 Brže lete na Kosovo bojno.
0087 A kada ih Marko opazio,
0088 Onda Turkom Marko govorio:
0089 ”Boga vami, Turci janjičari!
0090 Pušt’te mene sanak boraviti,
0091 Kakav sanak hoću usanjati.”
0092 Puštaše ga sanak boraviti.
0093 Brzo trenu Kraljeviću Marko,
0094 Brzo trenu, al se brže prenu.
0095 Vele njemu Turci janjičari:
0096 ”O kopile, Kraljeviću Marko!
0097 Kakav jesi sanak usanjao?”
0098 ” ”Boga vami, Turci janjičari!
0099 Ja vam jesam sanak usanjao,
0100 Đe mi prha jato golubova,
0101 Među njima sijevi sokole.
0102 Dolećeše dva s planine orla,
0103 Rašćeraše b’jele golubove
0104 I oteše sijeva sokola.”
0105 Istom oni u riječi bili,
0106 Al dopade Janko i Sekula.
0107 Janko dr’ješi pobri Marku ruke,
0108 A Sekula on siječe Turke.
0109 Kad su Marku ruke oprostili,
0110 Sve su Turke pod mač učinili.
0111 Vratiše se tri junaka mlada,
0112 Pa odoše natrag kroz goricu
0113 Pjevajući, konje igrajući.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.