O ti Maro, lepa Maro,
Mudro ti se s Markom ljubiš,
Gde god čuješ poručuješ,
Gde god vidiš namiguješ,
A gde sreteš poštipuješ: 5
„Dođ' doveče, lepi Marko,
„Ti ne vodi vrana konja,
„Ti ne nosi siv-sokola,
„I ne nosi smilj za kapom,
„Moja majka laka sanka, 10
„Opaziće tebe, Marko.“
Marko Mare ne slušao,
Već on vodi vrana konja,
I on nosi siv-sokola,
I on nosi smilj za kapom. 15
Kad je bilo u po noći,
Konjic vrisnu, soko pisnu,
Zamirisa smilj za kapom.
Majka Mari govorila:
„Gde 'no Markov konjic vrišti, 20
„Gde 'no Markov soko klikće,
„Gde miriše smilj za kapom?“
Mara majci govorila:
„Muči, majko, zamukla se
„Od groznice troletnice! 25
„Ovud svati projezdiše,
„I devojku provedoše,
„Mladoženjin konjic vrišti,
„U devera soko klikće,
„Na devojci smilj miriše."30
Reference
Izvor
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 409-411.
