Mali Marijan izlazi na megdan za ostarjelog ujaka Tomu
0001 Vino pije Toma arambaša
0002 U Igmanu niže Sarajeva.
0003 Došao mu listak knjige bile
0004 Od Turčina, bega Sokolića.
0005 Kad je Toma knjigu proučio,
0006 On je bile brke obisio,
0007 Zagledo se u zelenu travu.
0008 Pitao ga Vide Žeravica:
0009 »Što je tebi, Toma arambaša?
0010 Otkud tebi bila knjiga dođe,
0011 Da je tebi tako žalovita?«
0012 Al je njemu Toma bisidio:
0013 »Evo meni bila knjiga dođe
0014 Sa Glasinca, polja širokoga,
0015 Od Turčina bega Sokolića
0016 Da mu dođem na megdan junački.
0017 A ja sam vam ostario, sinko,
0018 Ne smidem mu na megdan junački.«
0019 Veli njemu mali Marijane:
0020 »Pusti mene, Toma arambaša,
0021 Ja ću otić’ na Glasinac ravni,
0022 Hoću s begom megdan dijeliti.«
0023 Al je njemu Toma besidio:
0024 »Prođ’ se, sinko, mali Marijane,
0025 Ti, vire mi, nisi za megdana.«
0026 A Marijan njemu odgovara:
0027 »Hoću poći, pa da ću ne doći.«
0028 Pa se skoči na noge junačke.
0029 Njega Toma lipo opremio,
0030 Dade njemu pancirli-košulju:
0031 »Na ti, sinko, pancirli-košulju,
0032 Da bi tebi do potribe bilo,
0033 Valjat će ti u dugu megdanu.«
0034 I dade mu svojega kulaša.
0035 Eto momka tamo niz planinu;
0036 Pratilo ga trideset drugova,
0037 Pratilo ga do pola planine,
0038 Pa se oni s njime alalili,
0039 A Marijan ode niz planinu,
0040 Dok ne stiže putu čavleniku
0041 Do Gabavca, vrila studenoga,
0042 Tu kulašu pritegne kolane,
0043 Potira ga Šeher Sarajevu.
0044 Naćera ga brdu uz čaršiju.
0045 Gledala ga kićena divojka:
0046 »Nu junaka hajduk’ Marijana!
0047 Blago majci, koja ga rodila
0048 I divojci, kojoj suđen bude!«
0049 Dok ne stiže gori Romaliji,
0050 U Mokrome išćera kulaša,
0051 Pa dozivlje mlada handžibašu:
0052 »Handžibaša, iznesi mi vina,
0053 Malu kupu od dvanaest oka!«
0054 Handžibaša njemu govorio:
0055 »Ludo momče ne zna što govori,
0056 Kad on išće dvanest oka vina.«
0057 A veli mu mladi Marijane:
0058 »Brže nosi jednu kupu vina,
0059 Dokle sablju potegao nisam,
0060 Dok ti glavu odvalio nisam!«
0061 Iznese mu jednu kupu vina,
0062 Kupu popi i u travu baci:
0063 »Kad se vratim, da ti onda platim!«
0064 Pa poćera brdu niz planinu,
0065 Pa eto ga na Glasinac ravni,
0066 Na Sokolac, studenu vodicu.
0067 Tu se nađu mlade biljarice,
0068 Platno bile na vodi studenoj;
0069 Veli njima hajduk Marijane:
0070 »Čije li ste, mlade robinjice?«
0071 »Robinjice bega Sokolića.«
0072 »Gdi je beže, je l’ u kuli b’jeloj?«
0073 » Jeste beže u b’jeloj kuli.
0074 A što pitaš bega Sokolića,
0075 Oli ćeš mu na megdan junački?
0076 I dosad je takih dolazilo,
0077 Al je svakog beže pogubio.
0078 Na privaru on ih je ubio:
0079 Kad bi došli u mermer-avliju,
0080 Te na megdan bega pozivali,
0081 Reka’ bi im beže Sokoliću:
0082 »Ajte naprid iz mermer-avlije!«
0083 A kad su mu leđa okrenuli,
0084 On ih pribi kopljem od megdana,
0085 Pribio ih za vrata avlijska.«
0086 Kad to čuo mali Marijame,
0087 Pade begu prid bijelu kulu:
0088 »Odi, beže, na megdan junački!«
0089 A kad beže na pendžer pogleda,
0090 On ugleda malog Marijana:
0091 »Kam’ drobonja Toma arambaša?
0092 Što mi nije na megdan izaša’?«
0093 Pa se skoči na noge lagane,
0094 Iz podruma izvede konjica,
0095 Golo koplje nosi u rukama,
0096 Marijanu ’vako govorio:
0097 »Ajde naprid iz mermer-avlije!«
0098 A Marijan njemu odgovara:
0099 »Kurbin sine, beže Sokoliću,
0100 Dosta si ih na privaru smako,
0101 Ne ćeš više, vira ti je moja,
0102 Nego ćemo izać’ naporedo.«
0103 Kad je beže konja posidnuo,
0104 Naporedo idu iz avlije.
0105 Tu govori beže Marijanu:
0106 »Ol ćeš bižat, al ću pobignuti?«
0107 Veli njemu mladi Marijane:
0108 »Čini, beže, što je tebi drago.«
0109 Opet veli beže Sokoliću:
0110 »Ajde naprid, mali Marijane!«
0111 Kada Marjan bega razumio,
0112 Pleća dade, pa trčati stade.
0113 Za njim beže koplje otisnuo,
0114 U Marjana kulaš od megdana,
0115 Koplje čuje, pa na stranu skače,
0116 Mimo njeg je koplje prolazilo,
0117 U zelenu travu upadnulo.
0118 Dohvati ga mali Marijane,
0119 Pa ga lomi na dvoje na troje.
0120 Al mu vikne iz gorice vila:
0121 »Zlo ti jutro, mali Marijane!
0122 Uteče ti beže Sokoliću
0123 U avliju, u bijelu kulu.
0124 U njega je kamena avlija,
0125 Zatvorit će čelik i mandale,
0126 Ti ga više ni viditi ne ćeš.«
0127 Kad pogleda mali Marijane,
0128 Leti beže niz polje zeleno,
0129 Za njim leti mali Marijane.
0130 Gotov beže uteć’ u avliju,
0131 Al zavika mali Marijane:
0132 »Bora vami, tanke robmjice!
0133 Zatvarajte čelik i mandale,
0134 Zatvorite od avlije vrata,
0135 Ne puštajte bega u avliju!«
0136 Dok robinje vrata zatvorile,
0137 U ta doba beže prid avliju:
0138 Od avlije zatvorena vrata!
0139 Beže biži okolo avlije,
0140 Za njim leti mali Marijane:
0141 Gdi ga stiže, tu ga udario,
0142 Od jednoga učini dvojicu,
0143 Opet manu, osiče mu glavu,
0144 Pa eto ga u mermer-avliju
0145 I povede begova gavrana,
0146 I u torbi odnese mu glavu,
0147 Pa dozivlje tanku begovicu:
0148 »Begovice, donesi mi ključe,
0149 Gdi je blago bega Sokolića!«
0150 Begovica predade mu ključe.
0151 Kad se momak ključa dobavio,
0152 On otvori od blaga odaju,
0153 Triest tovar’ nakupio blaga,
0154 Pa dozivlje triest robinjica:
0155 »Evo vami svakoj tovar blaga,
0156 Naplatite, što ste ga dvorile,
0157 Ovo vam je hajduk Marijane.«
0158 Sebi nosi, koliko je moga’,
0159 Pa eto ga niz Glasinac ravni.
0160 Dok dopane hanu u Mokrome,
0161 Tu se napi vina crljenoga,
0162 Handžibašu lipo namirio,
0163 Pa eto ga šeher Sarajevu,
0164 Ode pravo u Igman planinu,
0165 Svom ujaku Tomi arambaši.
0166 Doni glavu bega Sokolića,
0167 I dovede vranca od megdana,
0168 A sve blago, koliko imao,
0169 Sve to dade Tomi arambaši,
0170 Arambaši Tomić Mihovilu.
