Maleta hajduk ukopava svatove, koje je pobio
0001 Mili Bože, na svemu ti hvala,
0002 Gdje u jesen gora prolistava,
0003 I u gori jabuka cvjetava –
0004 Krož nju iđu kićeni svatovi.
0005 Do pitome dođoše jabuke,
0006 Na jabuku barjak nasloniše,
0007 Pod jabukom tabor učiniše,
0008 Iz mješine rujnog vina piše.
0009 Lađan vjetar iza gore puše,
0010 Okreće im barjak naopako;
0011 Od svatova nitko to ne vidi,
0012 Nego sama lijepa djevojka.
0013 Ona kaže kumu i djeveru:
0014 »Dragi kume i mili djevere!
0015 Nije dobro, niti ga se nadaj:
0016 Iz gore nam lađan vjetar punu,
0017 Okrenu nam barjak naopako;
0018 U gori je Maleta ajduče,
0019 Triput me je u majke prosio,
0020 S mojom majkom mnogo potrošio,
0021 I mene bi bila dala majka,
0022 Al ja nisam ćela poći sama,
0023 Nego sam ga još i prekorila,
0024 Da ja ne ću njemu biti ljuba,
0025 Jer će mene zaboljeti ruke,
0026 Perući mu krvave rukave.
0027 Maleta se meni zagrozio:
0028 Kad se gođe budem udavala,
0029 Da će meni pute pretjecati,
0030 Da će meni svate dočekati,
0031 Pa će moje svate pogubiti,
0032 Ma i moga mlada đuvegiju
0033 I na obraz njihov me oteti.
0034 Mogla bi ga mjera namjeriti,
0035 Mogo bi nam jada zadavati;
0036 Ni dosad se nije oženio,
0037 Vav’jek čeka moga udavanja.«
0038 Pjani biše kume i djevere,
0039 Pjani biše, pjano govoriše,
0040 Samu Bogu na ža’ učiniše
0041 I djevojku mladu slobodiše:
0042 »Ti se ne boj, mila naša snašo!
0043 Dok je naša na ramenu glava,
0044 A s trideset gospode svatova.«
0045 Oni suprot Bogu govoriše:
0046 »Ma da nebo na zemljicu padne,
0047 Na koplja bi njega dočekali,
0048 Nit bi smjelo na nas udariti,
0049 Kamo l’ da bi Maleta ajduče
0050 A sa svojih trideset ajduka.
0051 On se boji miša ispod klade,
0052 Kamo l’ ne bi gospode svatova!«
0053 Srdžba božja po njima padala
0054 I Maletu k njima isputila.
0055 Maleta se blizu primakao,
0056 Nitko njega nije opazio,
0057 Niti svati, a niti djevojka.
0058 U ajduka pripravno oružje,
0059 U svatova, kad se što dogodi.
0060 Svoje društvo Maleta razredi,
0061 Da ubije svaki po jednoga,
0062 On će ubit đuvegiju mlada.
0063 Smjesta puče trideset pušaka,
0064 I pogubi trideset svatova.
0065 A Maleta mlada đuvegiju.
0066 Sama osta lijepa djevojka;
0067 Uhvati je Maleta ajduče,
0068 Uhvati je za bijelu ruku:
0069 »Stan’, djevojko, varalice moja!
0070 Otkad jesam ovdje u životu,
0071 S kime jesam dugove dugova’,
0072 Svakom jesam pošteno vratio,
0073 Čini mi se, i tebi ću tvoje,
0074 Jer je zgoda i prilika moja.
0075 Što sam reka’, ja nisam poreka’,
0076 Kud sam poša’, tamo jesam doša’.
0077 Znadeš, da sam tebi obećao,
0078 Da ću tvoje pute pretjecati,
0079 Da ću tvoje svate pogubiti.
0080 Ti si mene korila kod majke,
0081 Da će tebe zaboliti ruke,
0082 Perući mi krvave rukave,
0083 Al već ima trideset godina,
0084 Da četujem po gori zelenoj,
0085 Pa mi n’jesu krvavi rukavi.
0086 Ja ne koljem mladije’ janjaca,
0087 Niti koljem po gori čobana,
0088 Niti robim po selu seljana,
0089 Već ja robim po gradu građane,
0090 Koji robe po selu seljane.
0091 I jesam ih dosta porobio,
0092 I dosta sam mala zadobio,
0093 Mogu sada dvore sazidati.
0094 N’jesam tebe za sebe prosio,
0095 Da ću tebe po gori voditi,
0096 Neg ću s tobom po dvoru šetati.«
0097 Njemu veli lijepa djevojka:
0098 »Gospodine, Maleta ajduče,
0099 U životu ja sam opazila,
0100 Da ne more biti nam’jenjeno,
0101 Nego što je kome dosuđeno,
0102 I ja jesam tvoja suđenica.
0103 Pušti meni moje b’jele ruke,
0104 Da darujem kuma i djevera,
0105 I oni su mene darovali,
0106 Da im lice pokrijem maramom,
0107 Da im vrane očiju ne vade.«
0108 Maleta joj za dobro primio,
0109 B’jele njojzi ruke otpuštio.
0110 Ona gazi od mrtva do mrtva,
0111 Ma ne traži kuma ni djevera,
0112 Nego traži mlada đuvegije;
0113 Kad je našla duvegiju svoga,
0114 Vadila mu nože iza pasa,
0115 Udarila sebe više pasa
0116 Mrtvo pade jedno kraj drugoga.
0117 Kad to vidi Maleta ajduče,
0118 Što učini od sebe djevojka,
0119 Udari se rukom po koljenu,
0120 Nama’ čo’a pukla na koljenu,
0121 Zlatan prsten na desnici ruci.
0122 I Maleta ’vako govorio:
0123 »Ajme, braćo, što ga učinismo!
0124 Danas jako Boga uvridismo.
0125 Evo ima sedamnajst godina,
0126 Da po gori skupa četujemo,
0127 Po gradovim’ kupimo arače,
0128 Do danaske smrtno ne gr’ješismo,
0129 Danas jesmo u grih zagazili,
0130 Izgubismo sreću i naviku,
0131 Rastavismo i milo i drago,
0132 Zarad naske pogubiše glave.
0133 I stari su ljudi divanili,
0134 Da u silnu drugu druga nema.
0135 To učini samo ludost moja,
0136 Pa sam i vas na zlo namjerio.
0137 Ajdemo se, braćo, pokloniti,
0138 Milome se Bogu pomoliti
0139 I naše se zloće pokajati.
0140 Svaki kopaj svoga ranjenika,
0141 Koj’ je koga rastavio glavom,
0142 Ama glavom, životom njegovim,
0143 A ja hoću momka i djevojku.«
0144 Tu Maletu društvo poslušalo,
0145 Te oružje od sebe metnulo;
0146 Svaki se je svoga prihvatio
0147 I u ladan grob ga položio.
0148 Svaki ajduk svoga zakopava,
0149 A Maleta momka i djevojku,
0150 Ter oko njih voćke posadiše,
0151 Bunar-vode kod njih iskopaše:
0152 »Kad putnici budu putovali,
0153 Iz bunara ladne vode pili,
0154 Sa jabuka trgali jabuke,
0155 U debelu ladu počivali,
0156 I putnici budu govorili:
0157 ,Bog mu dao, onome junaku,
0158 Koji ’e ovu vodu navodio,
0159 I uza nju voćke posadio!’
0160 Bog će nama oprostiti grije.«
0161 Još uz momka Maleta ajduče,
0162 On uz momka zelen borak sadi,
0163 Uz djevojku vinovu lozicu.
0164 Vijala se loza oko bora
0165 Ka’ djevojka oko svog junaka!
0166 I govori Maleta ajduče:
0167 »Braćo moja i družino moja!
0168 Mi ajdemo svaki dvoru svome,
0169 I ajdemo crkvam-manastirom
0170 Moliti se Bogu po zakonu,
0171 Jer nam sreće u ajduštvu nema,
0172 Jer smo danas Bogu sagr’ješili,
0173 Gdje pobismo gospodu svatove,
0174 I pogibe momak i djevojka:
0175 Od njih bi se vitezovi legli,
0176 Jedno ’e drugom za uvolju bilo,
0177 Kad pogibe jedno za drugoga.«
0178 Oni idu crkvam-manastirom,
0179 Pa se mole Bogu po zakonu,
0180 Ne bi l’ im se gr’jesi oprostili.
0181 Kod svojih se dvora umiriše.
0182 Maleta se kašnje oženio
0183 Sa Lijevna Turkinjom djevojkom.
