Pređi na sadržaj

Magle

Izvor: Викизворник

Magle

Na vrhu Magle se legu,
a dole, po gradskim ulicama
sve su uvili u srebro zraci jeseni pozne.

Jedna se mlada žena
na jednom raskršću smeje:
     - Oh ljudi, Sunce greje
     i peva pesmu strasti.
     Zar ne vidite crvene, plamene boje?
     Zar ne čujete drhtave zvuke?
I igra u zraku i širi ruke
i kliče:
     - Evo vam raskošno telo moje!

I žene, što sede, strasno pevaju:
     - Mi smo opet mlade i bele i vruće,
     a nestajanje i čeznuće
     tek će sutra početi,
     ili...
     Oh Sunce, Sunce!
     Zašto u tvome zraku dah svete strasti leće,
     kada nas niko neće?...

I zborovi sedih žena kleče
i pevaju beskrajne litanije.

A devojke, još u pupoljku, mlade,
koje će valjda sutra tek biti zrele,
sa nekom žutom žudnjom u oku
gledaju laste koje se sele.

Srebri se grad u zracima jeseni pozne.

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.